Razgovor Vladimira Putina i Aleksandra Vučića odvijao se ovoga puta u najnepovoljnijoj atmosferi po obojicu autoritarnih lidera. Putin je zaglavljen u Ukrajini, stigmatizovan zbog toga što je počinio zločin protiv mira agresijom na miroljubivu i suverenu državu, a onda i strašnim zločinima koje je agresorska vojska pod njegovom komandom u njegovom ličnom ratu protiv celog jednog naroda, počinila – mišljenja je istoričar Milivoj Bešlin u odgovoru na pitanje kako ocenjuje kontekst i sadržaj razgovora predsednika Rusije i Srbije, čiji je povod bio upućivanje čestitki povodom tek okončanih izbora u Srbiji.

Podsetimo, u razgovoru dvojice predsednika, tokom kojeg je, kako je preneto, Putin poželeo Vučiću sreću i uspeh na dužnosti šefa države i u narednih pet godina, uz uverenje da će Srbija i Rusija sačuvati istinski prijateljske odnose, navodi se i da je Putin informisao Vučića o situaciji u Ukrajini i razlozima kojima se Rusija rukovodila za sprovođenje, kako je predsednik Putin rekao, operacije u toj zemlji, a predsednik Vučić se pozvao na stavove Srbije, i zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost, izrazivši nadu da će se sukob u Ukrajini okončati u najkraćem periodu.

Prema rečima Milivoja Bešlina, Putin se do kraja svog mandata neće izvući iz međunarodne izolacije u kojoj se nalazi, pa mu je zbog toga svaki međunarodni kontakt važan i predstavlja olakšavanje njegove pozicije.

– S druge strane, Vučić je na izborima, koji su po legalitetu i legitimitetu, zbog mnoštva nepravilnosti, veoma upitni, ostvario rezultate koji su ispod očekivanja. Njegova partija je izgubila parlamentarnu većinu koju je do sada imala, a u Beogradu su različite opozicione grupacije uzele znatno veći broj glasova od režimskih partija. Hoću da kažem: obojica lidera imaju naprsli legitimitet, a to jeste opasnost u društvima sa autoritarnom političkom strukturom – kaže naš sagovornik.

Takođe, napominje on, dinamika njihovih odnosa je zanimljiva.

– Na izborima u Srbiji pravi pobednik je upravo Putin. Nikada više ekstremno-desničarskih, ultranacionalističkih i neofašističkih grupacija nije osvojilo tako puno glasova. Svi oni imaju samo jednog lidera, kako sami kažu, a to je Putin. Tako da je režimskom propagandom i naprednjačkom rusfikacijom srpskog društva, Srbija sada u situaciji da ima razvijenu i snažnu, a veoma ofanzivnu rusku agenturu koja će slušati samo naloge iz Moskve i sa kojom će i Vučić morati da računa. Ne zaboravite i jednu od glavnih ruskih karti u srpskom političkom špilu – to je SPS. Oni su upravo na ruskokolonaškoj retorici uzeli SNS-u ogroman broj glasača – smatra on.

Inače, u razgovoru dvojice predsednika, Vučić je navodno upoznao predsednika Putina sa teškoćama sa kojima se Srbija suočava prilikom uvoza sirove nafte i izrazio uverenje da će rukovodstva Gaspromnjefta i Republike Srbije, kao i partneri iz EU, naći izlaz iz takve situacije. U isto vreme, ističe se, predsednici Vučić i Putin su konstatovali da dugogodišnji ugovor za gas, koji je imala Srbija, ističe 31. maja tekuće godine, te da je neophodno u najkraćem vremenskom periodu pokrenuti razgovore o ceni, količinama i drugim uslovima nabavke ovog, za Srbiju, važnog energenta.

– Druga vrsta zavisnosti koju Srbija ima od Rusije, osim političke, jeste energetska. Ceo naš energetski sektor je još u vreme Koštunice i Tadića, a to se nastavilo i pod režimom naprednjaka, predat u ruke ruskom režimu i njegovim državnim kompanijama. Tu nije samo reč o energentima, već i o snabdevačima. Tako da se Srbija trenutno nalazi između čekića i nakovnja: između zapadnih sankcija ukoliko ostane neutralna u ratu u kome suštinski neutralnost znači podršku agresoru i ruskih sankcija koje će blokirati snabdevanje energentima na kojima radi veći deo srpske privrede. Ono što je sigurno, dosadašnja politika sedenja na dve stolice više ne postoji – kaže sagovornik Danasa.

To je bilo moguće, napominje on, kad je Berlin radio isto.

– Evropa je u ratu, on se za sada odvija samo na teritoriji Ukrajine, ali svako oklevanje će Srbiju skupo da košta. Čekanje da se rat okonča i zabijanje glave u pesak je najmanje častan i loš izbor jer znači odlaganje neminovnog. Srbija se delovanjem ove, kao i prethodnih vlasti, našla u vrlo nezavidnoj situaciji, sa najsnažnijom ruskom agenturom posle Belorusije i najvećom zavisnošću od ruskih energenata, a istovremeno u svim medijima demokratskih država označena kao jedini Putinov saveznik na kontinentu. Ne bih bio u koži onih koji danas odlučuju o potezima Srbije, ali ima neke poetske pravde u tome, sami su odgovorni za ovakvu nepovoljnu konstelaciju u kojoj se nalazimo. Decenijska neodgovornost sada dolazi na naplatu – zaključuje Milivoj Bešlin.

S. Čongradin (Danas, foto: Gradski portal)