Predsednik Vojvođanskog kluba, istoričar Milivoj Bešlin izjavio je večeras da je etničko čišćenje Vojvodine devedesetih godina prošlog veka bilo organizovano.

“Srpski nacionalizam je svoj pohod na Jugoslaviju počeo u Vojvodini. Etničko čišćenje Vojvodine je bilo organizovano”, rekao je Bešlin na tribini “Vojvodina između ćutanja i zaborava – Proterivanje vojvođanskih Hrvata/ica iz Kamenice i Petrovaradina tokom ratova devedesetih”.

Prema njegovim rečima, Vojvodina je bila prva žrtva srpskog nacionalističkog pohoda, kroz „jogurt revoluciju“ 1988. godine, kada je uličnim pučem srušeno pokrajinsko rukovodstvo, a nakon toga je na red došlo Kosovo.

“Ostale republike nisu razumele u tom trenutku kakva opasnost preti. Mislili su da ako Miloševića i srpske nacionaliste nahrane pokrajinama, da će se tu zaustaviti. Ali, to je na neki način bila kapitulacija Jugoslavije pred Miloševićem”, kazao je Bešlin.

On je ocenio da je danas u Vojvodini na delu “organizovani zaborav”.

“Svi koji su tada živeli, mogli su da znaju šta se dešava. I tada su postojali nenacionalistički i nemiloševićevski mediji. Na kraju krajeva, mogli ste primetiti da neki ljudi odjednom, preko noći, više ne žive s nama”, rekao je Bešlin.

Dodao je da su svi ti koji danas ćute u vreme etničkog čišćenja bili posmatrači.

“Oni su poput onih koji su u Beogradu 1941. godine pili pivo u ‘Kasini’, dok su se na Terazijama klatili obešeni antifašisti”, rekao je Bešlin.

Direktor Vojvođanskog građanskog centra Željko Stanetić oštro je kritikovao tvit visokog funkcionera Srpske radikalne stranke Đurađa Jakšića, koji je objavio fotografije kuće u Hrtkovcima i označio je kao glavni četnički štab.

“Taj tvit na govori da ludilo i dalje traje i da je na delu nečista savest”, ocenio je Stanetić.

Jakšić je an Tviteru objavio fotografije kuće za koju je naveo da je “glavno četničko uporište”, i to u selu Hrtkovci u opštini Ruma, koje je devedesetih godina prošlog veka bilo sinonim za proterivanje Hrvata iz Vojvodine, zbog kojeg je lider radikala Vojislav Šešelj osuđen pred Haškim tribunalom na deset godina robije.

Šešelj je nakon povratka iz zatvora kupio kuću u Hrtkovcima, u kojoj je 2019. godine održan kongres radikala, na kojem je Šešelj ponovo izabran za predsednika stranke.

On je 6. maja 1992. godine na mitingu radikala u Hrtkovcima pročitao imena 17 meštana hravtske nacionalnosti kojima je javno poručeno da se moraju iseliti, jer će u suprotnom biti proterani.

Haški tribunal je zaključio je da je Šešelj govorom koji je u tom selu održao podstakao progon, deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata iz Hrtkovaca.

Kako je pisalo u optužnici haškog tužilaštva, nakon Šešeljevog govora u Hrtkovcima je počela kampanja etničkog proterivanja usmerena protiv nesrba, naročito Hrvata.

Prema podacima nevladinih organizacija, početkom devedesetih godina oko 450 porodica je bilo primorano da napusti svoje kuće i odseli se u Hrvatsku. Haški tribunal je na suđenju priložio listu od 722 imena Hrvata proteranih iz ovog sela.

Tribinu je u Media habu Nezavisnog društva novinara Vojvodine organizovao Vojvođanski građanski centar.

(Autonomija)