Skip to main content

MILIVOJ BEŠLIN: Daleko smo od oslobođenja Beograda (INTERVJU)

Intervju 27. окт 2024.
< 1 min čitanja

"Srpski nacionalizam, ideologija takozvanog svetosavlja Nikolaja Velimirovića i Dimitrija Ljotića, klerofašizam i anti-antifašizam, sve su to noseća obeležja današnjeg Beograda"

Osamdesetu godišnjicu od oslobođenja Beograda 20. oktobra 1944. dočekali smo najavama gradonačelnika Aleksandra Šapića o postavljanju spomenika Draži Mihailoviću i izmeštanju Titovog groba. Koliko je to onaj Beograd koji je oslobođen?

Beograd danas mnogo više podseća na grad pre oslobođenja, nego posle. Srpski nacionalizam, ideologija takozvanog svetosavlja Nikolaja Velimirovića i Dimitrija Ljotića, klerofašizam i anti-antifašizam, sve su to noseća obeležja srpske prestonice u dvanaestoj godini vladavine Šešeljevih radikala, obeležja koja spajaju nedićevski i ovaj vučićevsko-šapićevski Beograd. U sve se to lepo uklapa heroizacija i martirij ratnog zločinca i noseće glave srpske kolaboracije – Mihailovića. Zamislite da se u Hrvatskoj pojavi ideja za spomenikom Anti Paveliću u Zagrebu. Kako bi, s pravom, reagovala Srbija? Veoma smo daleko od oslobođenja Beograda.

Kako je došlo do nacionalizacije oslobođenja grada, kojom se dokazuje „slobodarstvo“ isključivo jednog naroda, uz podršku Crvene armije?

Svaku ravnopravnost sa drugima ideologija srpskog nacionalizma doživljava kao vlastitu prikraćenost, kao svojevrsnu diskriminaciju i poziva se na osećaj ugroženosti. Zbog toga je federativna i socijalistička Jugoslavija, izgrađena na principima antifašističkog vrednosnog konsenzusa, socijalne pravde i stvarne nacionalne ravnopravnosti danas u Srbiji prokažena. Antifašizam se od strane predstavnika vlasti više čak ni retorički ne pominje, on je prognan kao pojam. A oslobođenje se pominje u kontekstu dalje rusifikacije društva i podaništva Kremlju.

Vidite li otpor procesu relativizacije?

Totalitarni karakter vladajuće i sveprožimajuće ideologije u Srbiji, sveopšta kriminalizacija, autoritarni poredak i slom društva, pozivi na linč svakoga ko se usudi da progovori protiv režima, ostavljaju sve manje prostora za bilo kakvu kritičku reč, a kamoli za organizovani otpor. U Srbiji je otpor sveden na pojedince, krajnje nesistematičan, sporadičan, i bez bilo kakvog realnog uticaja na duboko anesteziranu javnost. Ako gradonačelnik Beograda bude istrajan u nameri da se podigne spomenik vođi četničkog pokreta, biće to dobar test da li je u srbijanskom društvu ostalo antifašizma makar u tragovima.

Dejan Kožul (Portal Novosti)