Uprkos uveravanjima najviših zvaničnika da Srbija neće biti platforma za zaobilaženje sankcija koje je EU uvela Ruskoj Federaciji, prema istraživanju RSE od početka invazije na Ukrajinu srpske firme su u Rusiju izvezle sankcionisanu robu vrednu najmanje 71,1 miliona dolara, piše danas portal Radija Slobodna Evropa.

Reč je o proizvodima takozvane dvostruke namene koji su, prema carinskim oznakama, na strogim sankcijama EU, SAD i Japana, jer mogu biti iskorišćene u vojnoj industriji.

RSE je analizirao više od 14 hiljada pošiljki, a višemesečno istraživanje pokazalo je da su pojedine firme pronašle način da zarade milione na ovom biznisu.

Preko “srpskih papira” u Rusiju su stizali proizvodi i najvećih američkih proizvođača mikroelektronskih elemanata Intela ili AMD-a. Tako su i u Rusiju su stigli i delovi za avioindustriju koji su od početka agresije na Ukrajinu pod strogim sankcijama.

Mehanizmi su različiti, kao i rute preko kojih roba putuje, a podaci RSE ukazuju i da je deo robe proizvedene na Zapadu, reeksportovan iz država Istočne Azije.

Zbog ove prakse prema propisima EU, odnosno odlukama sadržanim u 11. paketu sankcija usvojenom u junu mesecu, Srbija može u krajnjem biti sankcionisana čak i zabranom uvoza tehnoloških proizvoda koji se proizvode na Zapadu.

Izvoz u Rusiju uprkos obećanoj kontroli

Iako Srbija nije uvela sankcije Rusiji, državni zvaničnici su u nekoliko navrata tvrdili da Srbija, kao partner EU, neće dozvoliti da bude korišćena za radnje koje bi omogućile izbegavanje restriktivnih mera EU.

“Niko ne može da zaobilazi sankcije koje je EU uvela Ruskoj Federaciji i Srbija reaguje i sankcioniše takve pokušaje”, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić evropskom komesaru za susedstvo i proširenje Oliveru Varheljiju još početkom decembra, prošle godine.

Baš u tom periodu, poslednjih meseci 2022. biznis je, prema dostupnim podacima,već bio razrađen, ustaljene su rute i mehanizmi preko kojih je u Rusiju stizala različita roba.

Istraživanje RSE pokazuje da u ovaj posao, po pravilu, nisu ušla javnosti poznata preduzeća. Za potrebe ovog biznisa pojedine firme promenile su delatnost, pojedine i dalje kao upisanu delatnost imaju trgovinu voćem i povrćem, dok prodaju mikročipove, a neke, osnovane nekoliko meseci posle početka rata već imaju milionske prihode.

Kominvex – od traktora do mikročipova

Jedna od kompanija koja je tek 2022. godine osetno uvećala prihode je kompanija Kominvex doo, koja posluje iz stambene zgrade u Rakovici. Prema podacima do kojih je došao RSE vrednost izvoza za Rusiju koji je ova kompanija ostvarila od početka invazije na Ukrajinu do avgusta 2023.godine je 143,9 miliona dolara. Trećina izvezene robe bila je roba takozvane dvostruke namene koja se nalazi se na sankcijama EU.

Prema podacima iz APR-a u odnosu na 2021. ova firma je za samo godinu dana uvećala prihode od prodaje robe skoro hiljadu puta.

Firma ima jednog zaposlenog. Marko Svorcan, koji je vlasnik kompanije, odbio je da za RSE da bilo kakvo objašnjenje o svom biznisu. Do prošle godine delatnost kompanije bila je trgovina na veliko delovima i opremom za motorna vozila, pre svega za traktore. U novembru 2022. firma menja delatnost u trgovinu  elektronskim i telekomunikacionim delovima i opremom.

Prema istraživanju RSE srpska kompanija Kominvex je, od marta 2022. do sredine 2023. između ostalog izvozila mikročipove koji sadrže kompleksne elektronske komponente, procesore, digitalne kablovske komunikacione sisteme. Veliki broj ovih proizvoda na strogim je sankcijama SAD i EU zbog činjenice da se ova oprema ugrađuje u rusko savremeno oružje. Najveće pošiljke Kominvexa u Rusiji su primile firme Velestor i Bitteria. Bitterija se od septembra 2023. nalazi na listi sankcija SAD.

Istraživanje RSE pokazalo je da je u velikom broju slučajeva srpska kompanija „Kominvex“ u Rusiju isporučivala elektronske komponente američkih proizvođača, među kojima su „AMD“ , „HP“ i „INTEL“.

„Intel ne podržava niti toleriše upotrebu proizvoda kojima trguje za kršenje ljudskih prava. Kada saznamo da postoji zabrinutost da se proizvodi kompanije Intel koriste od strane poslovnog partnera u vezi sa zloupotrebom ljudskih prava, ograničićemo ili prekinuti poslovnu saradnju sa trećom stranom“, navodi se u odgovoru Intela za RSE.

Navode o zaobilaženju sankcija, ali i kontroli izvoza za RSE nisu objasnile nadležne institucije u Srbiji i SAD.

„Trgovina neka, sve je roba normalna”

Srpski Kominvex nije jedina firma za koju se u dostupnim bazama podataka mogu pronaći podaci o trgovini sa Rusijom nakon početka invazije. Kompanija „Soha Info“ iz Novih Banovaca, je od oktobra 2022. do kraja jula 2023. godine izvezla u Rusiju robu u vrednosti od 18 miliona dolara. Među ovim pošiljkama je elektronika koja je stavljena na listu „visoko rizičnih“ i na sankcijama je, a radi se o proizvodima vrednim 6,3 miliona dolara.

Srpska firma „Soha Info“ osnovana je posle početka invazije u junu 2022. godine.

Vlasnik je Dragan Dragaš iz Banovaca koji je i zastupnik fitnes kluba na istoj adresi. Dragaš se javio na poziv RSE i rekao da ne bi da govori o svojim poslovima sa ruskim firmama jer „ne želi da mu neko provali šemu“. Na pitanje kakva je šema u pitanju kratko je rekao, „trgovina neka, sve je roba normalna, ne podleže ni sankcijama“ i završio razgovor.

Problematičan je izvoz firme Goodforwarding doo iz Beograda, o čemu su mediji ranije izvestili. 

Prema istraživanju RSE, firma Goodforwarding periodu od juna 2022. do sredine 2023. godine izvezla je u Rusiju 119 različitih pošiljki. Vrednost robe je blizu 300 hiljada dolara.

Kao direktor i vlasnik firme, u zvaničnom registru Srbije, vodi se ruski državljanin Aleksej Moskovkin iz Omska u Rusiji. O njemu gotovo da nema javno dostupnih podataka a na upit RSE o poslovanju ove firme odgovorio je Huan Pereiro Radriges, koji se predstavio kao akcionar.

„GoodForwarding je otvoren za uvoz banana u Rusku Federaciju. Kompanija nije mogla da obavlja nikakvu aktivnost. Neko koristi podatke o firmi za uvoz sankcionisane robe. Ja ne znam ništa o tome“, naveo je u pisanom odgovoru.

Prema istraživanju RSE firma Goodforwarding je ove i prethodne godine u Rusiju izvozila statičke konvertore koji naizmeničnu struju pretvaraju u jednosmernu, elektronska integrisana kola, fotoosetljive poluprovodničke uređaje… Sve ove proizvode su službe Evropske komisije i SAD identifikovale kao robu dvostruke namene koja se koriste u ruskim vojnim sistemima na frontu u Ukrajini ili se koriste za razvoj, proizvodnju ili upotrebu tih ruskih vojnih sistema.

I izvozom aviodelova srpske kompanije krše sankcije

Osim elektronskih proizvoda koji mogu biti upotrebljeni u vojnoj industriji, firme sa sedištem u Srbiji izvozile su u Rusiju i avio-delove koji su od početka invazije na sankcijama EU i SAD.

Prema analizi RSE, avio delovi su u Rusiju izvoženi preko firme Sprocure koja je registrovana u porodičnoj stambenoj kući u Mirjevu. Na upit RSE o poslovanju, vlasnica firme, državljanka Srbije Zineta Mehmedi, nije odgovorila.

Sprocure je kompanija osnovana je nepunih šest meseci nakon početka invazije na Ukrajinu. Firma je tokom 2022. u Rusiju izvezla robu u vrednosti od oko milion dolara, do sredine 2023. nešto više od 230 hiljada dolara.

Na spisku proizvoda, gotovo svi se koriste u avio industriji a isporučeni su ruskoj transportnoj firmi Kras Logistiks i niskobudedžetnim ruskim avio-kompanijama Pobeda i Smartavia. Sprocure je 90 odsto robe za rusko tržite dopremila iz SAD, čak u vrednosti  od 900 hiljada dolara. Drugi delovi došli su iz Francuske, deo iz Nemačke i Holandije.

Osim kompanije Sprocure, podaci koje je analizirao RSE pokazuju da je u snabdevanje ruskih avioprevoznika uključena i firma Avio chem doo, u vlasništvu Luci Aleša, državljanina Slovenije. Ta kompanija se nalazi na adresi aerodroma Nikola Tesla, registrovana je za delatnost popravke i održavanja letelica a u periodu od novembra 2022. do jula 2023. godine u Rusiju je izvezla robu vrednu oko 3,1 miliona dolara. Gotovo ceo izvoz završio je kod dve povezane avio kompanije Siberia Airlines i S7 inžinjering. Radi se o kompanijama bliskim režimu Vladimira Putina.

Sada kada su identifikovane, ove kompanije bi morale biti pozvane na odgovornost, rekao je komentarišći istraživanje RSE Maksimilijan Hes iz Međunarodnog instituta za strateške studije u Filadelfiji.

„Izvoz te tehnologije u Rusiju je zabranjen jer se koristi za proizvodnju ruskog oružja, a zatim za napade na nevine ukrajinske građane. Učešće u tome je direktna podrška ruskoj agresiji. Srbija ima odgovornost da osigura da se njene kompanije pridržavaju međunarodnih sankcija, da osmisli propise i spreči ovakve stvari“, rekao je Hes.

On je dodao i da očekuje reakciju SAD.

Srbija se od početka ruske invazije na Ukrajinu suočava sa oštrim kritikama Zapada zbog odbijanja da se, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, priključi sankcijama Rusiji.

(Autonomija/RSE, ilustracija: RSE)