Nade će biti sve manje, ako se u nedelju na sastanku u Briselu ne usvoji adekvatna zajednička strategija. Na sastanku grupe 20 najrazvijenih zemalja proteklog vikenda u Parizu, evropski ministri su obećali da će samit EU pronaći rešenje za krizu. Ostatak sveta je zabrinut jer bi evropska kriza mogla da zahvati i finansijska tržišta i banke Sjedinjenih Američkih Država, Azije i Latinske Amerike. Predsednik svetske banke Robert Zolik nedavno je upozorio Evropljane da više nemaju prostora za nove greške. Pre dve nedelje Zolik je Merkeovoj prebacio da joj fali „vizija“ za rešenje finansijske krize.
Pa ipak, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izrazio je uoči samita optimizam. „Mislim da je pozitivan rezultat moguć u nedelju, pod uslovom da svi učesnici pokažu odgovarajuću političku volju i budu spremni na kompromise.“
Jedan od tri velika problema je Grčka
Teško zaduženoj zemlji deo duga bi trebalo da se otpiše. Dok je Nemačka spremna na radikalan korak i otpis od 50 do 60 odsto duga, Francuska i privatni poverioci smatraju da je dovoljno 30 odsto. Očekuje se i da ministri finansija evro-zone odobre novi kredit Grčkoj od osam milijardi evra kako bi zemlja preživela naredne mesece.
U iščekivanju da Grčkoj bude otpisan deo duga, mnogim bankama koje poseduju grčke državne obveznice, kao i obveznice drugih zaduženih zemalja biće sve teže da u kratkom roku prikupe novac. Banke jedna drugoj ne veruju i zato trenutno Evropska centralna banka priskače u pomoć svežim kapitalom. U slučaju da Grčkoj bude otpisan deo duga mnogim bankama, pre svega grčkim, španskim, italijanskim i francuskim će biti neophodno više ličnog kapitala kako ne bi bankrotirale. Veliko je pitanje da li su banke u stanju same da obezbede taj kapital ili im je neophodna državna pomoć.
Izmena sporazuma nije tabu
Potrebno je povećati i zaštitni mehanizam za spas evra i to na jedan do dva biliona evra, ali i za postizanje tog cilja postoje razilaženja između Francuske i Nemačke. Savezna kancelarka Angela Merkel smatra da države koje dobijaju finansijsku pomoć iz evropskog fonda moraju da budu spremne da se delimično odreknu suvereniteta, kako bi velika Trojka koju čine – Evropska unija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond – mogla bolje da kontroliše prezadužene države. Isto tako za njih bi trebalo uvesti i strožije sankcije ukoliko se ne pridržavaju dogovorenih pravila.
Međutim za te korake je neophodno menjati evropske sporazuma, a to je moguće samo ako izmene ratifikuju sve zemlje EU. U normalnim okolnostima ratifikacija traje najmanje dve godine, a Nemačka želi čitavu proceduru da ubrza na godinu dana. Kancelarka Merkel kaže: „Ako želimo jaču Evropu onda ovu krizu moramo da iskoristimo za nekonvencionalnije i brže delovanje. Zato izmena sporazuma za mene nije nikakav tabu.“
(Deutsche welle)