Milena Marković dobitnik je ovogodišnje NIN-ove nagrade za roman godine, saopšteno je na današnjoj svečanosti u hotelu „Moskva“.

Roman „Deca“ Milene Marković objavila je izdavačka kuća „Lom“.

Milena Marković je rekla da joj je bila čast što je uopšte bila u užem izboru sa Davidom Albaharijem i Vladimirom Kopiclom, a zbog činjenice da je dobitnik joj je puno srce. Govoreći o žanru svog dela, rekla je da je tanka linija između proze i poezije.

„Odlučila sam se da napravim poemu, roman u stihu i rad na njemu je trajao nekoliko godina. Na pola sam shvatila da sam se bavila epohom i svetom koji je zauvek nestao. Ne tiče se to samo naše zemlje, već i drugih prostora i vrednosti. Reč vrednost je mala, rekla bih pre da sam se bavila ekstazom, sudbinom i agonijom slobode. Osmelila sam se da se bavim tom temom nakon velikih pisaca poput Uelbeka i Prilepina. Pokušala sam kroz ličnu priču da pokažem kako svi plaćaju cenu. Mislim da je zbog toga taj moj roman, nadrastao i mene i ovo što sam ja uradila. Ja sam neko ko se trudi da bude skrušen u životu i radu, te se sada pitam šta ću dalje da radim jer neću prestati, naravno. Šta ću dalje ja sirota, to mi je na pameti zato što sam baksuz“, našalila se Markovićeva.

U užem izboru za dobijanje nagrade za najbolji roman godine bilo je šest ostvarenja.

To su romani „Sampas“ Ilije Đurovića, „Ono o čemu se ne može govoriti“ Elvedina Nezirovića, „Deca“ Milene Marković, „Španska čizma“ Vladimira Kopicla, „Mokrinske hronike“ Srđana V. Tešina i „Pogovor“ Davida Albaharija.

Žiri čine Teofil Pančić, Marija Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Branko Kukić.

Milena Marković je 68. dobitnik prestižne nagrade NIN. Rođena je  u Zemunu 1974. godine.

Objavila je knjige Pas koji je pojo sunce, Istina ima teranje, 3 drame, Crna kašika, Ptičje oko na tarabi, Pre nego što sve počne da se vrti, Pesme, Drame, Pesme za žive i mrtve, Zmajeubice…

Izvedene su njene drame Paviljoni – kuda idem, odakle dolazim i šta ima za večeru, Šine, Nahod Simeon, Brod za lutke, Šuma blista, Zmajeubice, Deca radosti, Pet života pretužnog Milutina, Livada puna tame. Dobitnica je Specijalne nagrada u Beču za najbolje drame sa ex-YU prostora, tri nagrade Sterijinog pozorja za najbolji dramski tekst, kao i nagrade za dramsko stvaralaštvo „Borislav Mihajlović Mihiz“, te priznanja koja nose imena Todora Manojlovića, Đure Jakšića, Miloša Crnjanskog, Biljane Jovanović…

NIN-ova nagrada dodeljuje se od 1954. godine, a prošlogodišnji dobitnik bio je Svetislav Basara. Pokrovitelji nagrade su Sberbank i jedna domaća, kao i dve strane kompanije, koje žele da ostanu anonimne.

Teofil Pančić: Milenina knjiga je veliki iskorak za srpsku književnost

Govoreći o dobitnici nagrade, predsednik žirija Teofil Pančić je rekao da nije imao dilemu od prvog čitanja.

„Bilo mi je jasno da je teško da će išta moći da zaseni Mileninu knjigu. Ona je, pre svega, veliki iskorak za savremenu srpsku književnost. Ovo je knjiga koja će se pamtiti. NIN-ova nagrada je na dobitku jer ovim delom potvrđuje vlastitu vitalnost – nagrađuje knjigu koja je po mnogo čemu bolja i izvan standarda, šablona i horizonta očekivanja. Ne mogu da zamislim čitaoca koji bi pred njom mogao da ostane ravnodušan i nepromenjen. Smatram da je čitanje ove knjige značajano egzistencijalno iskustvo, ne samo estetsko. Svaki čitalac će pamtiti kako se knjiga inkomporirala u njegov emotivni svet“, rekao je Pančić.

Članica žirija Marija Nenezić je istakla da su imali zaista jaka imena srpske književnosti ove godine i da je način glasanja opravdao najuži izbor.

„Primetno je da autori biraju da govore o sebi i svom intimnom svetu. Nema onih, na prvi pogled, velikih tema. Milenin tekst bih okarakterisala kao poetski roman koji je na tragu autofikcionalnog viđenja sveta. Ona piše o odrastanju, sazrevanju, o vlastitoj intimi i motiv dece je jako izražen. Naratorka priča o svojim precima, ona je dete svojih roditelja i izražena je ta linija potomaka i predaka. Milena uspostavlja širok vremenski luk i kroz njega piše o onome što je prošlo, do onoga što će tek doći – kroz decu. Kroz ceo roman provejava iskonska detinja radoznalost i ranjivost jer se sva deca suočavaju sa životom kroz bol, patnju, greške i to kroz suočavanje sa svetom koji ne razume ranjivog pojedinca“, objasnila je Marija Nenezić.

Ivan Milenković je istakao da je velika čast biti u žiriju koji je nagradio ovakvu knjigu.

„Ako je istina u književnosti ono što je najvažnije u njoj, onda je knjiga Milene Marković nešto najistinitije u srpskoj književnosti. Istina se nikada ne tiče onoga što se događa u stvarnom životu, istina se tiče same književnosti u njenom tekstu. Ovaj knjiga kao da je ispisana noževima od početka do kraja, istinitost u njoj nalazi onu meru koja je čini velikom knjigom koja će da traje„, istakao je Milenković.

(Beta, Danas, Nova.rs)