Svet više nikada neće biti isti. Od početka pandemije KOVID 19 virusa mladi globalno su već svedočili nesagledivim tektonskim poremećajima u državama i sistemima u kojima žive, a svakodnevica im je “zatvorena” u nekoliko kvadratnih metara prostora.

Iako je rezilijentnost zaista jača strana čovečanstva, ne smemo zaboraviti da je svaki čovek ipak priča za sebe. Istraživanje koje u Srbiji sprovela Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) pokazuje da je pandemija koronavirusa negativno uticala na mentalno zdravlje mladih. Čak četvrtina njih je izjavila da ne oseća više nikakv optimizam prema budućnosti, nakon što je počeo ovaj veoma težak period, a koji traje već više od godinu dana. To je podatak koji temu mentalnog zdravlja stavlja u vrh prioriteta, i naglašava potrebu da ozbiljnom međusektorskom saradnjom institucija, kažu u KOMS.

“Ako govorimo o mentalnom zdravlju mladih, mi moramo da povežemo različite institucije, različita ministarstva i relevantne aktere koji će zapravo omogućiti da kada se donesu neke politike, one i imaju dejstvo i efekat na terenu. Nnajvažnije je da mladi zapravo imaju korist od toga. Potrebno je da zdravstveni i obrazovni sistem rade koordinisano i zajedno. Ne možemo da govorimo o poboljšanju ako se promene dešavaju samo u jednoj oblasti”, kaže prestavnica KOMS Milica Borjanić.

Istraživanje donosi uvid u najsnažnija osećanja koji mladi treba da prebrode da bi se lakše suočili sa pandemijom, a posle i sa njenim posledicama. Rezultati pokazuju da više od 57 odsto ispitanih oseća zabrinutost za porodicu i prijatelje, oko 50 odsto nemoć i neizvesnost, dok depresija i strah dominira kod oko 30 odsto ispitanih. Nedostaje im fizički kontakt i socijalne aktivnosti i žele da se što pre vrate normalnom životu.

“Što se emocija tiče, mislim da je tu bilo zaista svega – u različitim intenzitetima i dužinama trajanja. Imaju velike promene raspoloženja i u glavi znaju da se javljaju najgori mogući scenariji, iako oni nisu baš najrealniji”, kaže studentkinja Bojana Vuletić iz Novog Sada. Ona dodaje da je jako bitno u ovoj situaciji shvatiti da “nisi jedini” i da je taj “rolerkouster” emocija potpuno nepredvidiva stvar, te savetuje da utehu i pomoć mladi mogu pronaći među prijateljima i porodicom.

Student iz Subotice Igor Išpanović “novu normalnost” pokušao je da ugradi u svoj svet preko posla na internetu. “Mislio sam da će meni rad pomoći da nastavim taj socijalni kontakt, u smislu da dok radiš tu su i neki drugi ljudi, nisi sam, imaš privid socijalnog kontakta. I onda dođeš do toga da preuzmeš na sebe više nego što možeš da izdražiš”, kaže Igor.

Anksioznost i panični napadi koje su iskusili mnogi mladi, pre svega tokom vanrednog stanja u Srbiji i karantina, posledica su dugoročnog pritiska i činjenice da pandemija traje i da se ne vidi kada će biti gotova. Istraživanje KOMS pokazalo je da je veoma važno da psihološka podrška prestane da bude tabu i postane lako dostupna mladima.

Iskustvo studentkinje Sofije Ninković, koja studira u Velikoj Britaniji, pokazuje da je upravo stručna pomoć odigrala ključnu ulogu u njenom suočavanju sa pandemijom. “U kontekstu jedne globalne krize, što pandemija i jeste, mislim da mi je terapija mnogo pomogla. Imala sam sreću da sarađujem sa profesionalcem svekog utorka i da imam tu sigurnost da šta god da se desi tokom nedelje i kakve god problem da imam, da će uvek tu postojati neko ko će moći ne samo da sasluša, nego i da pruži profesionalni savet”, kaže Sofija.

Saveti psihologa su jasni – pronaći novi smisao u ličnom napretku i fokusirati se na pozitivne stvari. Psihološkinja Irena Werner iz Psihološkog savteovališta “Centar” u Beogradu, kaže da je važno da mladi u ovoj situaciji ne razmišljaju previše o tome šta će biti u budućnosti, jer ne mogu da kontrolišu događaje i situacije koje će tek doći.

“Mladi treba da se usredsrede na ono nad čim imaju najveću kontrolu, a to je upravo ono što im se sada, u sadašnjosti dešava. Dakle, treba da uče, da se bave dnevnim aktivnostima koje im situacija dozvoljava, a jako je važno usmeravanje na ono što je pozitivno. Treba da biraju da se bave pozitivinim stvarima koje su funkcionalne, koje unapređuju kvalitet života i koje su dobre za njih”, kaže Werner.

Istraživanje pod nazivom “Život mladih u Srbiji: uticaj KOVID19 pandemije”, sprovedeno je od avgusta do oktobra 2020. i objavljeno je krajem te godine. Sadrži stavove mladih pre i posle vanrednog stanja, koje je u Srbiji trajalo od marta do maja 202. godine. KOMS je rezultate pretvorio i u serijal video priča, u čijoj izdradi su učestvovali i novinari Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) iz Novog Sada.

Maja Leđenac, Svetlana Paramentić (Autonomija, foto: Pixabay)