Danas je generalni štrajk, drugi put otkako su počeli protesti. Međutim, kad sam pisao kolumnu, dakle, juče, nije bio štrajk. I prošlog puta mi je to predstavljalo određeni problem. Planirao sam da napišem samo jednu rečenicu, „Pridružujem se generalnom štrajku“, osamdeset pet puta, koliko je potrebno da ovaj tekst bude uspešno prelomljen.

Bio bi to odličan štrajkački potez, tako sam mislio, ali sam se dosetio da ću verovatno biti jedini koji je štrajkovao u četvrtak da bi se to videlo u petak, za razliku od ostatka redakcije, koja nije štrajkovala u četvrtak, da bi u petak novine normalno izašle. Dosetio sam se, stoga, odlomka iz romana „Đavo je moj drug“, posvećenog štrajku maturanata, 1994, pa sam pitao Dražu šta bi radije u novinama – jednu rečenicu osamdeset pet puta ili odlomak o štrajku.

Draža Petrović inače izbegava da mi direktno odgovori na eventualne dileme koje imam u vezi sa ovom kolumnom. Tako mi je, na primer, kada sam ga pitao da li da napišem kolumnu „Epilog epiloga“ ili da slučaj „Autsajder u Insajderu“ ostavim za nama, odgovorio: „Neću ja da ti govorim šta da pišeš“, pa sam na kraju odlučio da inače odličan naslov „Epilog epiloga“ proturim negde kao foru, dakle, upravo sad.

Kad je reč o dilemi jedna rečenica osamdeset pet puta ili odlomak o štrajku, Draža mi je odgovorio: „Ja bih voleo nešto da čitam“, pa sam poslao odlomak, sa ekskluzivnim autorskim izmenama. Ovog štrajkačkog petka odlomak nije dolazio u obzir jer je odlomak iz „Povreda na radu“ silom prilika išao u četvrtak. Jedna rečenica takođe otpada, ali evo teksta koji je prilagođen štrajkačkim okolnostima onoliko koliko je to u mojoj mogućnosti.

Nema sumnje, današnji generalni štrajk biće još jedan velelepni studentski protestni uspeh. Kolone građana u štrajku šetaju ulicama srpskih gradova, dok uredno popisujemo objekte koji ne rade i još urednije one koji rade. Nezavisni mediji su odlučili da informišu svoje čitaoce i gledaoce isključivo o štrajku. Ovaj potez je toliko u službi generalnog štrajka da se ne može tumačiti kao štrajkbreherski.

Moj tekst o štrajku je lepršav i rečenice su kraće, zato što se, u skladu sa lakim štrajkom, u kome se nalazim dok ovo pišem, a radi doprinosa generalnom štrajku, oko njega minimalno trudim, a takvi tekstovi su često najbolji. Kuckam i čekam da stignem do 2800 slova. Šta vi danas ne radite? Da li ne radite? Zašto radite, ako radite? Jel’ vas neko naterao ili vam je pretio, ili vas lepo zamolio? Ovde nije kraj, jer sutra, dakle, u subotu iz ugla ovog petka, sledi zajednički protest radnika i studenata.

Tako treba, uporno, dostojanstveno, mirno, sa pravdom koja nam duva u jedra, da izdržimo sve dok režim ne shvati, najverovatnije tako što će ostati bez zapadne kreditne i ekonomske podrške, da je vreme da se rastajemo.

(Danas)