Mislim da je glavni problem i vlasti i opozicije – odrođenost od naroda. To bi trebalo da su predstavnici naroda, bez obzira da li su ovi ili oni. Taj da bi te predstavljao, mora malo i da liči na tebe, ne fizički, ali kada ga vidiš da kažeš ovo je moj predstavnik, ili predsednik, kaže muzičar i pisac Marko Šelić Marčelo, gostujući u Danasovom „Intervjuu na mreži“.
Govoreći o svojoj novoj pesmi „JBG“, u kojoj se Marčelo osvrće na aktuelnu političku situaciju i iznosi kritiku stanja u društvu, umetnik je čitaocima Danasa pojasnio na šta je mislio dok je pisao stih „Ja bi’ ga malo i rušio, malo i ne bi’ga“. On je odgovorio da smatra da deo odgovornosti za takvo stanje leži i na opoziciji, koja u nekim prelomnim trenucima, kada je najavljivala rušenje vlasti, kada su se održavali protesti i različite incijative, nije „prelomila“.
–Do sada nam je definitivno nedostajala politička artikulacija nezadovoljstva, a izostala je iz vrlo jednostavnog razloga – većina ljudi koja izađe na ulice nije nužno spremna da glasa za opoziciju. Ljudi izlaze iz svog nezadovoljstva, a ne zato što su obožavaoci ponude sa opozicionog dela spektra. Ali hajde da vidimo, možda je opozicija nešto iz toga naučila – kaže Marčelo.
On kaže da je uzrok takve situacije upravo „odrođenost od naroda“ koju je pomenuo, kao i da je dobar primer za to bio TV duel Tomislava Nikolića i Borisa Tadića, kao predsedničkih kandidata za izbore 2012. godine.
–Ja sam znao ko će da pobedi jer dok sam to gledao shvatio sam da se većina ljudi u ovoj zemlji oseća kao Toma Nikolić. Tadić ima lepo odelo, lepo priča, a sa druge strane ima nečeg tužnog i razočaranog u Tomi Nikoliću u tom trenutku, na njemu se vidi jedna višegodišnja uzaludna borba. Ljudi kada to gledaju kažu – ja nemam lepo odelo, ja ne umem da govorim ovako, ja sam Toma Nikolić. Ljude ne treba kriviti zbog toga – navodi Marčelo.
On dodaje i da će se danas građani pre identifikovati sa Aleksandrom Jovanovićem Ćutom nego sa nekim drugim političarem iz opozicije jer on razume njihove probleme.
Sa druge strane, aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, takođe se prikazuje kao neko ko razume običan narod, ali to je po oceni Marčela, samo proizvod dobrog marketinga.
–Nije to pitanje toga da li on stvarno oseća lokalni veltšmerc nego zna da mora da liči kao da oseća. Očigledno je to dobar marketing koji ne greši u srži svoje logike – a to je da neko treba nas da predstavlja. Taj neko onda mora malo da liči na nas, da malo zađe među nas, ako već nije iz nas i došao – navodi on.
Šelić dodaje i da postoji narativ da je „politika samo za siromahe“ što nikako nije dobro ali to pokazuje da je suviše siromaštva kod nas i da zato vlast toliko insistira na tome da političke protivnike označi kao one koji imaju, koji su uzeli i slično.
Rešenje za opoziciju, kako bi promenila takav utisak, kako kaže umetnik, nije samo u tome da skine odela, već da pronađe ljude koji zaista jesu bliski narodu i koji će moći da ga predstavljaju.
–Nije fer reći da ne rade ništa na tome. Na ulici postoji neka nova nada, neka nova energija i mislim da je trenutno u toku poluvreme. Mene zanima ta nada i energija, to uzbuđenje i ja moram da budem zajedno sa ljudima, a koliki su stvarni dometi toga, videćemo – zaključuje Marčelo osvrćući se i na nedavno održane ekološke proteste i blokade.
Protesti su, kao i pesma, „eksplozija nagomilane nepravde“
Neki od komentara na njegovu novu pesmu „JBG“ na društvenim mrežama povezivali su je upravo sa protestima i isticali da bi ova pesma mogla da bude himna protesta. Šelić razloge za to pronalazi u tome što emocija pesme, „ustvari taj bes tera da izađeš na protest“, kako on kaže, ali naglašava da ona ne bi trebala da bude poruka sa protesta.
„Nojeva barka“ je ime albuma na kome se po popularnosti izdvojila pesma „JBG“ o kojoj smo najviše govorili u okviru Intervjua na mreži. Marčelo je objasnio da se radi o konceptualnom albumu, što znači da se priča nastavlja kroz 16 pesama kao kroz poglavlja.
„To je priča o odustajanju i pronalaženju novog razloga da ne odeš odavde i da se boriš za nešto. Kreće potpunim opozivom samoga sebe i onda pratimo kako to izgleda kad probaš da te baš briga, pa se isključiš ali sedneš za neki sto, slušaš ljude, i u tebe ulazi i dalje ta neverovatna količina nagomilane nepravde koja je nepodnošljiva. Na kraju se desi eksplozija, ta eksplozija je ova pesma“, kaže Marčelo za hit koji je za deset dana dostigao milion i dvesta hiljada pregleda na jutjubu.
On poručuje da će se i ta pesma najbolje razumeti ako se odsluša ceo album.
U jednom delu pesme „JBG“, Marčelo govori o ljudima „koji sležu ramenima“ i vidi ih kao deo problema u društvu, ali tokom razgovora on naglašava da i do njih treba „dopreti“, uz dobronamernu kritiku.
-Mislim da ti ljudi nose jedan deo odgovornosti na sebi, kao što mi nosimo za nešto drugo. Izgleda da situacija dogoreva do nokata i da stvarno ono čuveno „ili sad ili nikad“ – naglašava Marčelo.
Moraćemo da kandidujemo nekoga ko je, pre svega, ljudsko biće
U takvoj atmosferi, prilika za promenu su izbori, a Marčelo je govorio o svom idealnom kandidatu za predsednika države, nakon što su čitaoci u komentarima pozvali njega da se kandiduje.
–Moj rezon je ovakav: ako tebi iste sekunde pada 50 ili 100 ljudi na pamet za koje si siguran da su bolji od tebe u tome za šta te ljudi navodno kandiduju, onda to ne treba da budeš ti. Ja u svakom trenutku zaista znam 100 obrazovanijih ljudi od mene, i to je samo jedan osnov. Ne radi se tu o nekoj mojoj skromnosti, nego mislim da smo mi dovde stigli upravo tako – nešto ti se ponudi, a ti, iako znaš da postoje bolji, ti kažeš, što bi rekao Petar Božović u „Lepoti poroka“ – pa ja sam to negde i očekivao. Onda tom strašnom nesamokritičnošću dobiješ pečenjara u EPS-u, on tu vidi ćar i nijednog trenutka ne pomisli „pa da li sam ja normalan, gde ću ja da budem“ – navodi Marčelo dodajući da posle nekog vremena takvi ljudi počnu zaista da rezonuju da im takve pozicije pripadaju.
Marčelo naglašava da ćemo ovoga puta morati da kandidujemo nekoga ko je na prvom mestu „osoba“ odnosno nekoga ko deluje kao „ljudsko biće“.
Među tih „sto boljih i obrazovanijih od njega“ Marčelo ubraja sudiju Miodraga Majića, ističući da je „škakljivo“ kandidovati bilo koga, posebno kada zna da Majić nema ambicija za tako nešto, ali da u njemu vidi profil kandidata kakav Srbiji treba.
–Razne harizme i razni obrazovni profili dolaze u obzir za takvu poziciju ali mislim da ćemo pre svega morati datu dolaze u obzir, razni obrazovni profili. Znam da mnogi razmišljaju na taj način, i mislim da na primeru Majića možemo da proniknemo šta je recept, šta ljudi tu vide u Miši. Postoji nešto vrlo precizno kritički nastrojeno, a nesumnjivo srčano i dobronamerno. Nijednog trenutka ne pada u bes, u vatru a sve vreme ima emociju da mu nije svejedno. Iz njega se čuje stručnost, što mislim da je jako bitno i bitna stavka, što mu je recimo zajedničko sa Ćutom – šalje jasne poruke“, naglašava Marčelo.
Drugi koga Marčelo pominje kao nekoga ko ima naklonost građana, tu je zato što „u Ćuti ljudi vide rešenost“.
Marčelova kolumna posle Božića u Danasu
Marčelo je tokom ovog razgovora najavio i da uskoro počinje da piše kolumnu za dnevni list Danas. Njegova kolumna objavljivaće se svakog petka na stranicama našeg lista, a prvi tekst stiže posle Božića. Marčelo kaže da kolumnu vidi kao njegov „lični kutak“ i „njegov ugao kamere“ a pod reflektorom će biti sve ono što on u toku te nedelje poželi da osvetli.
„Zaista bi mi bilo stalo da ta kolumna ne bude samo kritična, samokritična će svakako biti, ali da se osim krtikom društva, bavi i afirmacijom nekih stvari. Voleo bih da tu bude i književnosti i muzike, koliko bude moglo, a da to ne bude recenzentski kutak. Zavisi kako nam stvarnost bude izgledala“, poručio je Marčelo.
STUPS: Bestijarijum