Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je danas da bi mogle da prodju decenije pre nego što Ukrajina postane punopravna članica Evropske unije i predložio formiranje nove političke organizacije da okupi zemlje kontinenta koje dele EU vrednosti ali nisu deo bloka.

„Dobro je poznato da bi proces dozvoljavanja (Ukrajini) da se pridruži trajao nekoliko godina, zapravo verovatno nekoliko decenija“, rekao je Makron u govoru povodom Dana Evrope u Evropskom parlamentu u Strazburu.

On je govorio posle objave Evropske komisije da planira da da prvo mišljenje u junu o ukrajinskom zahtevu da postane član Unije.

Istočnoevropske zemlje podržavaju ubrzavanje članstva Ukrajine, ali EU zvaničnici su naglasili da bi proces mogao da traje godinama zbog predstojećih reformi koje još treba sprovesti da bi ta ratom razorena zemlja mogla da ispuni EU kriterijume.

Makron je rekao da bi ubrzanje procedure za Ukrajinu dovelo do snižavanja standarda, ideja koju on odbija.

„Evropska unija, s obzirom na njen nivo integracije i ambicije, ne može biti jedini način strukturiranja evropskog kontinenta kratkoročno“, rekao je Makron.

Umesto da se spuste strogi standardi pridruživanja, Makron je predložio stvaranje paralelnog entiteta „Evropske političke zajednice“, koji bi mogao da se dopadne „zemljama koje teže pridruživanju EU ili su je napustile“, kao što je Velika Britanija.

„Ova nova evropska organizacija dozvolila bi demokratskim evropskim nacijama koje se pridržavaju naših suštinskih vrednosti da nadju novi prostor za političku saradnju, bezbednost, energetsku saradnju, transport, investicije, infrastrukturu, kretanje ljudi“, rekao je Makron.

U obraćanju kasnije uoči sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu Makron je dodao da je važno da se Ukrajini da „pošten odgovor“ o dužini vremena koje će biti potrebno za postizanje evropskih standarda.

Šolc je rekao da je Makronova ideja „vrlo zanimljiv predlog za rešavanje velikog izazova“ sa kojim se EU suočava.

Nemački kancelar je medjutim rekao da EU ne treba da prekine proces pristupanja sa zemljama sa kojima je on već počeo, navodeći kao primer Severnu Makedoniju, čiji je vodja, kako je rekao, doneo „vrlo hrabre“ odluke poslednjih godina.

„Treba da nadjemo način da se ta hrabrost ne razočara“, rekao je Šolc.

EU zemlje su ujedinjene u podršci ukrajinskom otporu ruskoj invaziji i usvajanju sankcija bez presedana protiv Moskve od početka rata 24. februara. Ali, vodje zemalja članica su podeljene oko toga koliko brzo Brisel može da prihvati Ukrajinu kao člana ili koliko brzo blok može da prekine energetske veze sa Moskvom.

(Beta, Foto: europa.eu)