Potpredsednica Skupštine Vojvodine i funkcionerka Lige socijaldemokrata Vojvodine Maja Sedlarević izjavila je da je pet godina od donošenja Ustava Srbije svima jasno da su ustavne promene neophodne, jer bez toga nije moguće sprovesti decentralizaciju i regionalizaciju Srbije, niti završiti proces evrointegracija.
U intervjuu za portal Autonomija.info ona je ocenila da su tim Ustavom izneverena očekivanja građana Vojvodine da će pokrajini biti vraćena zakonodavna, izvršna i delimično sudska vlast i pravo da upravljaju svojom imovinom. Podsetila je i da zbog toga građani Vojvodine na referendumu Ustav nisu ni prihvatili.
– Mi danas imamo situaciju da budžet Vojvodine, po ovom Ustavu, iznosi 7% budžeta Republike Srbije, iako stanovništvo Pokrajine čini 27% stanovništva Srbije, a teritorija APV 30% teritorije Republike Srbije, dok od 35% do 37% bruto nacionalnog dohotka u Srbiji dolazi iz Vojvodine. Još kod donošenja Ustava smo upozoravali da to nije nikakva ekonomska autonomija, nego puka prevara. Nažalost, sada i svi ostali počinju da se slažu sa tim da pet godina kasnije, od famoznih 7% možda ne stiže ni sedmi deo – istakla je potpredsednica pokrajinskog parlamenta.

Na petu godišnjicu od usvajanja Ustava, čini se, podsetili su samo pojedini politički aketeri i nevladine organizacije iz Vojvodine, iako su i neke druge stranke, poput DS-a, na primer, prilikom njegovog usvajanja tvrdili da će ustavne promene biti neminovne, a kao najbitniju karakteristiku najvišeg pravnog akta navodili to da je pojednostavljena procedura za njegovu promenu. Kako to komentarišete?
– Nažalost, ali je tako. Ustav je donet bez javne rasprave, bez konsultacije sa predstavnicima nacionalnih zajednica, stručne javnosti, a ni bilo kojom pokrajinskom institucijom. Građani nisu mogli ni samostalno, niti preko svojih predstavnika da utiču na donošenje teksta Ustava. Domaće pravo je stavljeno iznad međunarodnog i bilo je sasvim evidentno da će on biti kočnica evropskim integracijama Srbije. Još tada, Liga socijaldemokrata Vojvodine je tvrdila da Ustav nije dobar. Pre svega, jer Vojvodina tim Ustavom ne dobija zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, izvorne prihode i imovinu, kao što je bilo traženo i dogovoreno u Platformi Izvršnog veća o položaju Vojvodine u novom Ustavu Srbije, koju je Izvršno veće AP Vojvodine donelo 2005. Na žalost, od tog dokumenta je i tadašnji predsednik pokrajinskog Izvršnog veća Bojan Pajtić odustao i slavodobitno se vratio sa zacrtanih 7% za Vojvodinu u budžetu Srbije, iako pokrajina daje pet puta više. Danas, pet godina kasnije, svedoci smo da je diskutabilno i koji deo od tih famoznih 7% jeste budžet Vojvodine. Osim toga, Bojan Pajtić je upravo bio jedan od tih koji su najglasnije zagovarali donošenje takvog Ustava, pravdajući ga i činjenicom da će posle biti jako lako menjati ga. Međutim, danas sve govori u prilog činjenici da nije tako.

Da li je realno da u skorije vreme zaista bude pokrenuta takva ustavna incijativa koja bi imala većinsku podršku na političkoj sceni?
– Ustav Republike Srbije mora da se menja. Predsednik Republike je u više navrata najavio ovaj proces i mi to svakako pozdravljamo. Ipak, nerealno je očekivati otvaranje ovakve priče do završetka svih izbornih procesa planiranih za narednu godinu. Ali to ne znači da se o promeni Ustava ne treba govoriti. Više je suštinskih razloga za to. Osim što je domaće pravo stavljeno iznad međunarodnog, postoji i čitav niz nedorečenosti, protivrečnosti i odredaba koje su u koliziji. Što je za najviši pravni akt jedne zemlje potpuno nedopustivo. S druge strane, Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da Ustav mora da se menja da bi se definisale nadležnosti autonomne pokrajine, ali i da bi se zemlja decentralizovala i regionalizovala. Srbija je izrazito centralistička država, ne postoji podela na regione i Skupština AP Vojvodine jedini je organ teritorijalne autonomije i regionalni parlament u Republici Srbiji. Ako zaista hoćemo u Evropu, to ovako ne može da ostane i zbog toga ćemo morati da menjamo Ustav.

A u kojoj meri bi u tim ustavnim promenama mogli biti realizovani ciljevi LSV kad je reč o statusu AP Vojvodine, a s obzirom na teškoće u sprovođenju trenutnih ustavnih ingerencija Pokrajine, pa tako pet godina od usvajanja Ustava nije rešeno pitanje finansiranja APV?
– Ustav ne priznaje i ne poznaje ustavni identitet autonomne pokrajine i u tom pogledu je korak unazad čak i u odnosu na Ustav iz 1990, koji utvrđuje posebnosti autonomnih pokrajina u pogledu nacionalnih, istorijskih, kulturnih i drugih svojstava. Izvorne nadležnosti pokrajine i lokalne samouprave nisu određene i garantovane Ustavom, već su prepuštene da ih Narodna skupština uredi svojim zakonima. Autonomna pokrajina i lokalna samouprava nisu ustavne već zakonske kategorije. Pokrajinama se ne garantuje zakonodavna vlast, već samo pravo da podzakonskim aktima uređuju neka pitanja u skladu sa zakonom. Ustav ne garantuje pravo pokrajine da izvršavaju čak ni vlastite odluke, nema garancije izvršne vlasti. Ustav ne garantuje učešće APV u izboru sudija u sudovima koji učestvuju u zaštiti pokrajinske autonomije. Rezervisano mesto za sudiju sa teritorije autonomne pokrajine ne znači i učestvovanje u izboru. Ustav ne definiše ni imovinu AP Vojvodine, već predviđa da će to biti utvrđeno republičkim zakonom, kao i da autonomna pokrajina upravlja pokrajinskom imovinom na način koji zakonom propiše Skupština Republike Srbije. Ovo je urađeno skoro donošenjem Zakona o svojini, koji je daleko od onog čime bismo mi iz Vojvodine trebalo da budemo zadovoljni, ali upravo zbog ovakvog ustava nije moglo ni bolje ni više. Ustav deklaratorno predviđa da autonomna pokrajina ima pravo na sopstvene izvorne prihode, ali se vrsta i visina izvornih prihoda utvrđuje zakonom koji donosi Skupština Srbije. To bi trebalo da bude prioritet pokrajinske administracije. Zašto čekati da se oformi neka radna grupa u Beogradu i da se tek onda reaguje, ili uopšte ne reaguje, kada je Skupština Vojvodine jedan od ovlašćenih predlagača zakona. Upravo bi zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine mogao da bude prilika da pokrajinska administracija povrati bar deo poljuljanog ugleda.

U Ustavu su i mnoga druga rešenja sporna s aspekta procesa evrointegracija, na šta je ukazala i Venecijanska komisija. Postoji li stvarna politička volja da se Ustav uskladi s evropskim standardima, ili će se i taj posao odraditi pod pritiskom Brisela kao što je već bio slučaj s nizom zakona iz evropske agende?
– Venecijanska komisija je u Mišljenju o Ustavu Republike Srbije konstatovala da se suštinska autonomija ni u kom slučaju ne garantuje na ustavnom nivou, jer na osnovu Ustava gotovo svaki važan aspekt ove autonomije pripada zakonodavnoj vlasti. Ako zaista želimo u Evropu, mora postojati stvarna politička volja da se Ustav izmeni i da Vojvodina dobije svoju punu autonomiju.

Da li je najveća prepreka ustavnim promenama premabula kojom se Kosovo definiše kao deo Srbije, koja inače nema pravnu, ali čini se ima ogromnu političku težinu?
– Da bi se Ustav promenio, potrebno je pripremiti i primeniti dugu i komplikovanu proceduru, izdejstvovati konsenzus svih relevantnih aktera za sve odredbe koje se menjaju, organizovati referendum i obezbediti neophodnu dvotrećinsku većinu u republičkom parlamentu. A ovo se odnosi i na preambulu, jer je ona sastavni deo teksta Ustava.

Svetlana Ratkov