Na lokalnim izborima u Novom Sadu nikada nije bilo više lažnih izbornih lista preko kojih vlast želi da osvoji po još koji dodatni mandat ili jednostavno opoziciji oduzme koji glas, nego što je slučaj za izbore koji će se održati 2. juna.

Stvaranje ovih “fantomskih” izbornih lista nije novina, a cilj je da se prevare nedovoljno informisani birači i navedu da ne glasaju za glavnu opozicionu koaliciju, “Udruženi za slobodan Novi Sad”. Režim je verovatno “inspirisan” zbog činjenice da se čak 12 opozicionih stranaka i pokreta ujedinilo na jednoj izbornoj listi. To se ne pamti još od koalicije DOS, koja je srušila Miloševićev režim 2000. godine i preuzela vlast u velikoj većini lokalnih samouprava.

Liste „važno je učestvovati“

Velika većina ponuđenih izbornih lista nema pun spisak od 78 kandidata za odbornike. Iako nije zakonska obaveza da se predaju liste sa svih 78 kandidata, svejedno upada u oči da većina nema ni 40 kandidata, što je polovina neophodna da se bude na vlasti u Skupštini grada.

Od proglašenih lista, 78 kandidata za odbornike ima vladajuća koalicija koju predvodi Srpska napredna stranka i gde su joj najveći saveznici SPS i SRS. Pun broj kandidata ima i pomenuta ujedinjena opoziciona koalicija.

Grupa građana „Budi Heroj – Miša Bačulov“ izlazi pred građane sa 47 kandidata, Savez vojvođanskih Mađara kao manjinska lista ima 30, Pokret „Kreni-Promeni“ 27 kandidata, zatim po 25 kandidata “Istina” kao zvanično manjinska stranka vlaške nacionalne manjine i grupa građana „Sasvim druga priča“. Tu su i grupe građana “Gari” i grupa građana koju predvodi Aleksandar Odžić sa po 23 kandidata. Koalicija Narodne stranke, Dveri i Pokreta “Živim za Srbiju” Jovane Stojković ima 20 kandidata, Grupe građana „Ćale, ovo je za tebe – Petar Đurić“ 15 kandidata, a Dosta je bilo ima 10 kandidata. Tu je i Slovačka demokratske, liga koja je zvanično manjinska stranka slovačke nacionalne manjine i ima pet kandidata.

Manjine ili “manjine”

Kada je reč o izbornim listama nacionalnih manjina, jedina koja je bez sumnje autentično manjinska lista jeste ona Saveza vojvođanskih Mađara. Sve ostale koje su se pojavile pred Gradskom izbornom komisijom uglavnom su nepoznate široj javnosti ili su ih mediji već ranije pominjali u kontekstu lažnih manjinskih lista. Razlog je jednostavan: nemaju kandidate iz tih manjinskih zajednica niti programe posvećene zaštiti i zastupanju prava određene manjinske zajednice.

Ovde se to lepo vidi na primeru stranke “Istina” koju predvodi Ivana Vujasin, nekadašnja članica Zelene stranke i njihova odbornica u Skupštini grada, koja je donedavno podržavala koaliciju predvođenu SNS-om. Ova stranka je i na izborima 2020. godine bila sporna, jer u Vojvodini prema popisu stanovništva ima tek nekoliko desetina Vlaha. Dodatnu sumnju izaziva i njihov program na sajtu, ali i njihova obraćanja u javnosti: bave se na primer botaničkom baštom, legalizacijom marihuane, bolovanjima vlasnika kućnih ljubimaca i sličnim temama, koje su daleko od bilo kakve kritike vlasti ili konkretnih ekonomskih, komunalih ili egzistencijalnih pitanja. Sve ovo nije sprečilo GIK da “Istini” opet dodeli status stranke nacionalne manjine. 

Dalje, tu je i Ruska stranka sa listom „Ruska stranka – Srbi i Rusi braća zauvek“ koja u programu nema nijednu tačku koja se tiče komunalnih i drugih tema Novog Sada, nego se reklamira sa parolama da “Srbija ide u BRIKS“, „Ne u NATO“ i slično, što se vidi na njihovim propagadnim lecima ili video porukama. Tu listu predvodi Ivana Macak, koja je je javnosti postala poznata ne toliko kao predsednica Studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta ili kao učesnica na spornim studentskim izborima na tom fakultetu, nego i kao jedna od predvodnica protesta protiv profesora Dinka Gruhonjića, kada su studenti i “studenti” na četiri dana blokirali zgradu fakulteta. Sve to su učinili zbog Gruhonjićevog navodnog govora mržnje, što su bile lažne optužbe iskonstruisane na osnovu izmontiranog video snimka, a zbog čega su taj profesor i njegova porodica već dva meseca na meti političkog i medijskog linča od strane režima. GIK je, međutim, za Rusku stranku koja je gotovo bez Rusa dodelio status manjinske stranke i samo konstatovao da zastupaju interese ove manjine, ali nije tražio mišljenjenje Saveta te nacionalne manjine.

S druge strane, to mišljenje su tražili u slučaju liste Koalicije ratnih veterana Novog Sada. Ovu koaliciju čine dve političke stranke nacionalnih manjina, i to ruske „BUNT-Prava Srbija-БУНТ-Настоніцан Сербин“ i slovačke „Ratni veterani za Srbiju – Vojnovi Veterani pre Srbsko“. U odluci o tome da se ova lista ne proglasi manjinskom listom kaže se da su saveti ruske i slovačke nacionalne zajednice 13. i 14. maja GIK-u dostavili mišljenje da cilj ove liste nije zaštita interesa manjine, nego stvaranje prednosti prilikom kandidovanja i raspodele mandata.

Među manjinskim i “manjinskim” listama je i Slovačka demokratska liga, koja je formirana veoma nedavno, 24. aprila 2024, a registrovana 8. maja u Registru političkih stranka, tako da je najmlađa stranka u Srbiji. Savet slovačke nacionalne manjine je, međutim, dao mišljenje da ova stranka zastupa slovačku manjinu, mada nikakvih tragova o njenom delovanju nema u medijima ili na internetu. Osnovana je u Selenči, zastupnica je Elena Turanski, a nositeljka liste u Novom Sadu je Želmira Privizer, koja je pre nekoliko meseci bila na prijemu u Gradskoj kući, jer je kao preduzetnica dobila sredstva na osnovu subvencija za samozapošljavanje.

Sumnjivo skupljanje potpisa podrške

U ovom izbornom ciklusu, čak i više nego ranije, upitno je i kako su sakupljani potpisi za podršku izbornim listama. Naime, velika većina kandidatskih lista ni na koji način nije pozivala na prikupljanje potpisa, poput grupe građana „Ćale, ovo je za tebe“, Zajednice Srba, Slovačke demokratske lige, Ruske stranke… Neke od stranaka su to pravdale svojom “organizovanošću”, a primetno je i da je većina potpise podrške overila kod Gradske uprave, a tek retki i kod javnih beležnika.

Kod Gradske uprave sve potpise su overili Slovačka demokratska liga (590), Koalicija Narodna stranka – Dveri – Pokret „Živim za Srbiju“ – Jovana Stojakovic (1213), Sasvim druga priča (1339), Istina (1065), Ruska stranka (725), SVM (555) i „Ćale, ovo je za tebe“ (1.120).

Pokret “Kreni promeni” je kod gradske uprave overio 1.214 potpisa i još 70 kod javnih beležnika, grupa građana Aleksandra Odžića 1.109 kod Grada i 75 kod notara, Koalicija oko Srpske napredne stranke je 1.490 potpisa overila kod Gradske uprave i 1.880 kod više javnih beležnika na Novosadskom sajmu i u Futogu, i to sve za oko tri sata, odmah po proglašenju izgleda dokumenta za kandidovanje.

“Gari” je 447 potpisa overio kod Grada i više od 900 kod javnih beležnika, „Budi heroj – Miša Bačulov“ 669 kod Grada i 443 kod javnih beležnika, a opoziciona „Udruženi za slobodan Novi Sad“ 591 kod Grada i 687 notara, i tako dalje.

Buđenje iz hibernacije pred izbore

Koliko izborni postupak u Novom Sadu ima nelogičnosti. pokazuje i to da postoje fantomske liste formirane samo zbog toga da bi se oslabila pozicija udružene opozicione liste. Na primer, za grupe građana ili stranke koje su se kandidovale nije se znalo da postoje do pre nekoliko nedelja ili se saznalo da idu na izbore tek kada su predali liste GIK-u. 

Imamo tako primer “Garija”, to jest „Građanske akcije za razvoj i inovacije – GARI“, koji su se pojavili u martu ove godine i sem osnovnih podataka na APR-u da su osnovani krajem ferbuara i da im je zastupnik Miloš Jovović, oni su nepoznati javnosti. Tu su jedino postovi na društvenim mrežama o ekološkom delovanju i idejama koje su izložene na Instagram nalogu prethodnih nedelja. Da će izaći na izbore, Jovović je na Instagramu najavio kada su oni raspisani, nakon čega su imali i postove o skupljanju potpisa, kao i neke predizborne postove.

Kao i GARI o izlasku na izbore preko društvenih mreža javnost su nakon raspisivanja izbora obavestili iz grupe građana Aleksandra Odžića, koji je uz to odlučio da ide u kampanju koristeći vizuelni identitet Lige socijaldemokrata Vojvodine, stranke u kojoj je nekada bio.

Specifičnost Novog Sada su i stranke i pokreti koji se uvek pojave samo pred izbore, kao što je slučaj sa grupom građana “Sasvim druga priča”, koja je bila u hibernaciji od 2020. godine kada je na izborima ostala ispod cenzusa. To udruženje građana osnovano je 2019, kada su ga javnosti predstavili bivši predsednik REM-a a danas direktor RTV-a Goran Karadžić i bivši predstavnik pokreta Otpor, a potom diplomata i pokrajinski sekretar za nauku Vladimir Pavlov. Udruženje, prema podacima APR-a, danas zastupa izvesni Stevan Subotin, što je ujedno i jedini zvanični podatak o ovoj navodnoj političkoj alternativi. Registrovano je na istoj adresi gde se nalazi i poslastičarnica.

Poseban slučaj je Grupa građana „Ćale, ovo je za tebe – Petar Đurić“ koja se prvi put u javnosti pojavila osam minuta pre isteka roka za predaju lista. Oni do tada nigde nisu objavili ni jedno slovo da će učestvovati u Novom Sadu na izborima ili prikupljati potpise. Podećanja radi, mediji su ih spominjali i zbog skupljanja potpisa za izbore u Beogradu, u decembru prošle godine.

Nekada četnici – sada autonomaši

Sumnju u postojanje fantomskih lista dodatno pothranjuje kada se udubimo u to ko se nalazi među kandidatima predloženim na izbornim listama.

Za veliku večinu osoba koji se nalaze među kandidatima, izuzev stranačkih funkcionera koji su uglavnom na vrhu lista, skoro je nemoguće utvrditi o kome se zapravo radi, jer se navodi samo ime i prezime i zanimanje. Anonimnost i neprepoznaljivost je tako odlika većine, a sem stranaka i pokreta iz opozicione „Udruženi za slobodan Novi Sad“ ostali pretežno nisu ni pokušali da predstave kandidate javnosti.

Ipak se mogu prepoznati pojedinci koji su bliski SNS-u ili su čak i aktivni članovi vladajuće partije, a nalaze se na drugim izbornim listama.

Krenimo od stranke “Istina”, koja je nekoliko meseci pred raspisivanje izbora napustila vladajuću koaliciju u Novom Sadu. Pojedini kandidati sa ove liste su zaposleni u Gradskoj upravi za zaštitu životne sredine. Tu je kao 11. na listi kandidata Adrijana Čapko, za koju se navodi da je ekonomistkinja, a radi u Upravi za zaštitu životne sredine kao zamenica načelnika, što je drugo po važnosti mesto u Upravi. Takođe, tu je i Mirjana Budinćević kao 7. na listi i kojoj se kao zanimanje navodi master biolog, a radi se o pomočnici načelnika pomenute Uprave.

Zakonski nije prepreka da kandiduje na izborima iako radi u lokalnoj samoupravi, ali je ipak sporno jer po članu 30. Zakona o lokalnoj smaoupravi ista osoba ne može biti odbornik i raditi u loalnoj samoupravi. Moguće je da posle izbora odbornik zamrzne funkciju u Upravi, u šta je teško poverovati, imamo li u vidu činjenicu da bi tako platu iz radnog odnosa koja je oko 140.000 dinara trebalo da zameni za mesečnu naknadu od oko 400 evra.

Miloš Jovović iz “Garija” je sa 36 godina i dalje student, kako je naveo u izbornoj listi kao zanimanje. Takođe, na listi GARI je i Stefan Todorović, koji je ranije u režimskim medijima predstavljan kao “ekolog”,  kada je trebalo da hvali sporni Generalni urbanistički plan. Na istoj listi je i Milan Pudar, za koga se navodi da je poreski inspektor, ali je poznatiji kao vlasnik kafane “Danka”, ali i po tome što je kao 28-godišnji student bio među onima koji su od 28. do 31. marta blokirali Filozofski fakultet tražeći otkaz za profesora Dinka Gruhonjića. Njegovo pojavljivanje u raznim aktivnostima vlasti je vidljivo već više godina: kao student pre neku godinu ili sa njegovog maloga na društvenoj mreži X. Pudar je i predsednik Nadzornog odbora Udruženja studenata Republike Srpske u Srbiji.

Dok su u ovom slučaju veze sa SNS-om posredne, liste „Sasvim druga priča“ i „Novi Sad glavni grad Vojvodine – pokret Autonomija – Aleksandar Odžić“ povezuju baš kandidati koji su i dalje aktivni članovi “naprednjaka”. Radi se uglavnom o zaposlenima u JKP „Čistoća“ i nekadašnjim članovima Pokreta za obnovu kraljevine Srbije, koji su u SNS prešli kada je “pukla” koalicija na gradskom nivou.

Prema informacijama, koje su nam potvrđene iz krugova bliskih POKS-u, oni su na listi “Sasvim druge priče” prepoznali Slobodana Macuru (21. na listi), Milana Monića (22) i Sašu Murgaškog (25) kao svoje bivše članovi koji su i dalje aktivni članovi SNS-a. To može da se vidi i po postovima na društvenim mrežama SNS-a, gde se ove osobe vide kako učestvuju u akcijama.

Na listi kod Aleksandra Odžića, navodnoj autonomaškoj listi, ima još više “naprednjaka”, nekadašnjih monarhista. Tu su Stanko Mrkonjić, Nenad Duspara, Stanislav Murgaški, Dragan Tasevski, Snežana Radić, Dejana Kostić i Momčilo Knežević. Oni su svi vrlo aktivni članovi SNS-a i danas, čak su i prethodnih dana, takoreći kada je lista bila već i predata, bili na predizbornim akcijama SNS-a.

To što su sedam od ukupno 23 kandidata na listi, ako ne sigurno “naprednjaci”, a ono sigurno bar (bivši) POKS-ovci, za nosioca Aleksandra Odžića nije toliko sporno. U “zanimljivoj” izjavi, tako kaže da je i on ranije bio član LSV-a i da je sad “od novinara čuo” da su ovo nekada bili članovi drugih stranka.

Žarko Bogosavljević (VOICE, naslovna karikatura: STUPS)