Redakcija KRIK-a prethodnih meseci zatrpana je nizom tužbi koje su, u većini slučajeva, podneli ljudi iz vlasti ili njima bliski biznismeni, a ukupna vrednost 10 postupaka koji se trenutno vode protiv redakcije, urednika i novinara je 90 miliona dinara, objavila je Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK.

KRIK su tužili Bogoljub Karić, Predrag Koluvija, Bratislav Gašić, Nikola Petrović, Stanko Subotić, međunarodna rudarska grupacija „Mineco“, komandant policijske Jedinice za zaštitu svedoka Goran Živković, Agencija za zaštitu životne sredine, tabloid „Kurir“…

U jednom slučaju se čak traži zatvorska kazna za novinarke.

„Postupci predstavljaju veliki pritisak na našu redakciju i mislim da su u pitanju SLAPP tužbe, odnosno da su pokušaj da se ućutka i ugasi KRIK“, smatra urednik KRIK-a Stevan Dojčinović.

Među onima koji su tužili novinare i urednike KRIK-a, navodi redakcija, su čovek koji je optužen da je organizovao proizvodnju droge, šef obaveštajne agencije BIA, načelnici policijske jedinice, tajkuni bliski vlasti, ljudi koji su se nalazili na interpolovim poternicama, kum predsednika Srbije, izdavač provladinog tabloida, državna agencija, kao i međunarodna korporacija.

„Tužbe su lančano stigle, a tokom prethodnog meseca KRIK je tužen čak jednom nedeljno. Većinu onih koji su tužili KRIK spajaju veze s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ili sa ljudima iz njegovog okruženja – što ukazuje da cilj tužbi nije zadovoljenje pravde, već gušenje medija. Ovakve tužbe poznate su kao SLAPP tužbe“, navodi se u tekstu pod naslovom „KRIK zatrpan tužbama ljudi bliskih režimu“.

Ističe se da u većini slučajeva, oni koji su tužili KRIK nisu poslali nikakvo upozorenje da pripremaju tužbu, nisu tražili demanti, niti se javili redakciji sa zahtevom za ispravku teksta.

„Uglavnom nisu želeli da pričaju sa novinarima ni pre objavljivanja priče, odbijali su da nam daju komentar i spuštali slušalicu“, navode u KRIK-u.

Ukupna vrednost tekućih postupaka protiv KRIK-a iznosi više od 90 miliona dinara, što je tri puta veći iznos od godišnjeg budžeta organizacije.

Glavni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović smatra da je cilj ovih tužbi da se redakcija iscrpi i da se na nju izvrši pritisak kako ne bi nastavila da se bavi svojim poslom.

„Verujem da cilj većine ovih tužbi stvarno nije zadovoljenje pravde, već pokušaj da se izvrši pritisak na našu redakciju, da se iscrpimo vremenski i finansijski. One su ozbiljna pretnja za naš rad, ali nas neće zastrašiti i zaustaviti – nastavićemo da izveštavamo o onima koji su nas tužili“, kaže Dojčinović.

Bogoljub Karić je tužio urednike KRIK-a Stevana Dojčinovića i Bojanu Jovanović zbog teksta o poslovima kompanija ove porodice u Belorusiji, „povlašćenom položaju koje one uživaju u odnosu na druge firme“, kao i vezama s predsednikom ove države Aleksandrom Lukašenkom.

„Karić tvrdi da mu je KRIK povredio čast i ugled, kao i da su zbog naše priče njegov sin i porodične kompanije stavljeni pod sankcije Evropske unije i američkog Trezora. Tužbom, sem novčanog iznosa, traži da KRIK ukloni tekst sa svog sajta“, navodi redakcija.

Predrag Koluvija, optužen da je šef grupe koji je proizvela više od tonu i po marihuane, je dva puta tužio KRIK i urednika Stevana Dojčinovića i traži da mu se isplati 3,2 miliona dinara. On tvrdi da je KRIK, opisavši ga u tekstovima kao „optuženog narko-bosa“ prekršio pretpostavku nevinosti i da je naneta šteta njegovom ugledu.

„Ubrzo se oglasio jedan od Koluvijinih advokata koji je najavio nove tužbe. Ovu tužbu novinarska udruženja ocenila su kao pritisak na redakciju“, kažu u KRIK-u.

Nikola Petrović, bivši direktor državne firme „Elektromreža Srbije“ i kum predsednika Srbije, podneo je krivičnu tužbu protiv novinarki KRIK-a Dragane Pećo i Vesne Radojević zbog priče koja je objavljena u okviru međunarodnog istraživanja „Otvoreni Luksemburg“.

„Petrović u tužbi tvrdi da su novinarke KRIK-a nezakonito koristile njegove lične podatke – iako u tekstu nema takvih podataka, već su u pitanju informacije o kompanijama koje potiču iz zvaničnih dokumenata. Ne traži novčanu, već zatvorske kazne za novinarke: da se Pećo osudi na dva meseca, a Radojević na mesec dana zatvora“, podsećaju u KRIK-u.

Stanko Subotić je tužbu protiv novinarke KRIK-a Dragane Pećo podneo u Švajcarskoj čiji je državljanin.

„Pećo je u tekstu otkrila detalje o njegovim poslovnim vezama s narko-bosom Darkom Šarićem. U pitanju je priča o poslovima Subotića s beogradskim aerodromom „Nikola Tesla“, a KRIK ju je radio u saradnji s međunarodnom novinarskom mrežom OCCRP. Subotić traži da mu Pećo isplati 155.000 švajcarskih franaka“, ističe redakcija KRIK-a.

Međunarodna rudarska grupacija „Mineco“, takođe je tužila redakciju KRIK-a. Grupacija je tužila Dojčinovića i KRIK zbog teksta koji je objavljen u okviru međunarodnog novinarskog istraživanja „FinCEN dosijea“, a koji je ove godine bio u finalu za Pulicerovu nagradu.

U KRIK-u naglašavaju da je tekst o „Mineco“ napisan isključivo na osnovu autentičnih dokumenata odeljenja američkog Trezora koje se bavi suzbijanjem finansijskog kriminala.

„Mineco“ tužbom traži da joj se isplati više od pola miliona dolara tvrdeći da joj je KRIK-ova priča nanela toliku finansijsku štetu.

Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno-informativne agencije, tužio je novinarku KRIK-a Milicu Vojinović i urednika Stevana Dojčinovića zbog vesti sa suđenja Jotkinoj grupi, jer mu je taj tekst naneo „psihičke i fizičke bolove“ i traži pola miliona dinara odštete.

Gašić je u tužbi naveo i da bi sud trebalo preventivno da reaguje prema medijima i da im „stavi do znanja da granice postoje i moraju da se poštuju“.

Goran Živković, komandant policijske Jedinice za zaštitu svedoka, i još dvojica rukovodioca ove jedinice – Milan Išić i Nebojša Pavlović tužili su urednike KRIK-a Bojanu Jovanović i Stevana Dojčinovića zbog teksta u kojima su pisali o problemima unutar ove jedinice. Policajci smatraju da im je KRIK-ovim tekstom narušen čast i ugled i ugrožena bezbednost, pa traže da im se isplati 750.000 dinara odštete.

„Kurir“, tabloid iz Adria-Media grupacije, tužio je KRIK pred Privrednim sudom u Beogradu zbog nelojalne konkurencije i narušavanja ugleda.

„Tabloidu smeta što je naš portal Raskrikavanje utvrdio da su tokom 2020. na naslovnim stranama objavili 163 lažne, neutemeljene ili manipulativne vesti. Traže da im, zajedno sa medijima koji su preneli naše istraživanje, isplatimo 11 miliona dinara“, navode u KRIK-u.

Agencija za zaštitu životne sredine pokrenula je prekršajni postupak protiv KRIK-a i zakonskog zastupnika organizacije Stevana Dojčinovića jer KRIK navodno nije na vreme platio 228 dinara za ekološku taksu. KRIK je u međuvremenu platio taksu, ali Agencija nije povukla prijavu. Zaprećena maksimalna kazna za ovaj prekršaj, koja može da bude izrečena KRIK-u i Dojčinoviću, iznosi 2,1 milion dinara.

(Beta)

Reakciju pristiglu Autonomiji iz grupe Mineko prenosimo u celosti:

Mineco Ltd, jedan od najvećih investitora u rudarstvu u regionu Zapadnog Balkana od 2003. godine, podneo je tužbu za utvrđivanje povrede prava na poslovni ugled, zabranu ponovnog objavljivanja informacije, uklanjanje teksta i naknadu štete još 22. marta 2021. godine, protiv istraživačkog portala KRIK. Mineco je podneo tužbu, pre svega, jer je KRIK odbio da postupi po odluci Saveta za štampu kojom je utvrđeno da je portal KRIK prekršio Kodeks novinara Srbije.

Tužba Mineco Ltd. ne može se ni po jednom kriterijumu smatrati SLAPP tužbom, kako KRIK netačno obaveštava javnost, jer će i iznos naknade štete, kako je i u samoj tužbi navedeno, biti opredeljen tek po završetku dokaznog postupka na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko finansijske struke.

Mineco Ltd nema interes da ponavlja besprizorne optužbe KRIK-a, ponovo generisane i u ovom tekstu, a istovremeno nema nameru da prekrši bilo koje zakonsko pravilo i da svojim javnim objavama pokuša da utiče na ishod sudskog postupka koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu, nasuprot KRIK-u koji upravo ovim tekstom vrši pritisak na sud.

Mineco je podneo tužbu samo zato što je KRIK odbio da postupi po odluci Saveta za štampu. Naime, nakon što je kompanija Mineco odgovorila na pitanja novinarima KRIKA, objavljen je tekst 22. septembra prošle godine u kome je izneto niz optužbi na račun Mineca kojima se grubo narušava njen ugled, isključivo konstruisanjem i izmišljanjem „veza i dokaza“. Mineco Ltd je, u skladu sa Zakonom, prvo uputio demanti iskonstruisane i zlonamerne priče o njenom poslovanju, koji KRIK nije objavio. Potom je podneta Žalba Savetu za štampu, čija je Komisija za žalbe donela jednoglasnu odluku da je KRIK prekršio tačku 6 Odeljka IV (Odgovornost novinara) Kodeksa novinara Srbije, o obavezi novinara da neguje kulturu i etiku javne reči, poštuje pravo na odgovor, izvinjenje i ispravku i dužnosti da blagovremeno objavi odgovarajuću ispravku, kao i tačku 1 Odeljka V (Novinarska pažnja), po kojoj je novinar obavezan da pristupa poslu sa dužnom profesionalnom pažnjom.

KRIK je, međutim, iako punopravan član Saveta, odbacio obavezu da postupi po odluci Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Mineco Ltd kao međunarodna kompanija koja skoro 20 godina investira i radi u regionu Zapadnog Balkana i zajedno sa partnerima zapošljava oko 1700 ljudi, poštuje sve standarde očuvanja životne sredine i bezbednosti na radu, oštro se protivi i povezivanju naše kompanije sa bilo kojom političkom opcijom u bilo kojoj zemlji gde poslujemo. Istovremeno, Mineco trpi višegodišnji kontinuirani napad i pritisak istih pojedinaca na našu kompaniju.

Naglašavamo da Mineco Ltd i dalje namerava da u svakoj situaciji poštuje sve medije, postupa u skladu sa međunarodnim standardima i zakonima i u skladu sa tim braniti svoje interese kada je u pitanju neistinito, nepotpuno, ili netačno informisanje o poslovanju naše kompanije.