Ne bi li fudbal trebalo odvojiti od države?
Ako smo Svetu materu ustavno razdvojili od države, zašto to ne bismo učinili i sa fudbalom? Verske zajednice poput „Crvene zvezde“ i „Partizana“ neka pređu već jedared na samofinansiranje, neka žive od priloga vernika, od prodatih karata, od parohijala, od premija koje iole uspešnima isplaćuju Sveta UEFA i Sveta FIFA?
Ali ne, ovo je država koja uživa u svemu što joj zamiriše na incest, poslanici se na vernost partiji zaklinju u crkvi (živo me zanima kako sveštenici sa svoje strane podupru taj mistični obred!), crkva osveštava odaje pripadajuće državi i partijama, prestonica ima svoju slavu, iz budžeta silan novac odlazi verskim zajednicama, jednoj opet najviše, šef države sastaje se svakih pet minuta sa patrijarhom da ga ovaj poduči, da ga povede putem vere i blagoslovi, sad vidim da mlađi političari ispoljavaju istu bolećivost prema fudbalskim klubovima, potpredsednik Vlade kaže da Srbija neće nikad uskratiti pomoć svojim najslavnijim klubovima: možete da propadate u evropskim kupovima koliko vam drago, u Srbiji ne sme ništa da vam usfali! Nema jake Srbije bez jake „Zvezde“, nema velike „Zvezde“ bez Velike Srbije! Srbija se brani, gde – na Marakani!
&
Predsednik Nikolić pobedio je još jednom Borisa Tadića. Kao što je oslobađanje Gotovine i Markača još jedna njihova pobeda, pravna Oluja kako se izvoleo izraziti g(eneral) Ante, tako je i oprost Džajiću još jedan trijumf predsedničke moći: Tadić je pomilovao glumca, zidara i pisca Lauševića, koji jeste bio slavan, ali je novom predsedniku u tal pao još slavniji mučenik. Jeste Nikolić napustio predsedničko mesto u stranci da bi nepristrasno vodio računa o celoj zemlji, ali, ali…
Vođen idejom dobrobiti za Srbiju, i za svakog naravski građanina ponaosob, susreo se Tomek – posve slučajno, a opet i neminovno – sa predsednikom upravo svoje rođene stranke! Šta je bilo?! Džajića je pre neki dan predsednik SNS-a i potpredsednik Vlade nagovorio da spasava voljenu ama bankrotiranu „Crvenu zvezdu“ (potpredsednik Vlade će usput, da mu neko ne bi kao oveštalom zvezdašu prigovorio kako je pristrasan, u tople državne skute primiti i „Partizan“, Srbija neće dopustiti da ove dve sportske svetinje lipsaju, da nestanu i sa naše scene, kao što su odavno izbrisane sa međunarodne).
E, nezavisno od toga, možda i ne znajući šta njegov partijski drug preduzima, Nikolić je abolirao Džajića na koga se tužilaštvo bilo navrzlo tvrdeći da se okoristio prodajući igrače tuđinskim klubovima, čemu naša fudbalska liga vaistinu jedino i služi: dvojica bliskih naprednjaka koje je Ustav rastavio susrela su se na putu dobra, na humanom zadatku spasavanja i „Zvezde“ i najveće „Zvezdine“ zvezde (uh, kako je novinare oduševljavala ta igra rečju!), jedan je Džajića vratio na posao, drugi mu je s vrata skinuo dosadnog sudskog pozivara i kamermane koji bi se pred Džajićevom kućom stvorili kad god bi vlasti naspelo da ga povede bilo u sud, bilo u pritvorsku jedinicu.
Dvostruko naprednjačko dobročinstvo veliko je ohrabrenje svim sportskim društvima našavšim se na rubu propasti i svim pojedincima koji su dopali suda: potpredsednik Vlade samo što je pridobio Džajića za društveno koristan rad, predsednik Republike već ga je abolirao, vođen pri tome jedino ličnim pundravcima da čini dobro! Neće društvenog radnika više da dekoncentriše večni sudski pozivar! Ako skoroteča hoće da dokaže svoju savesnost i brzinu na raspolaganju mu je Lukoviću Petre koga gospodin Tadić ne htede da pomiluje iako sam se za veletuženoga lično ja bio kod gospodina založio.
Tomislav Nikolić pobedio je i samog Putina koji je u trenutku slabosti (ubzo srećom prevladane!) skromno i takorekuć robko predložio da se pankerke utamničene zbog njega puste iz zatvora, nezavisni sud prešao je i preko te hrišćaniske molbe i preko molebana same Crkve, na čijoj je parceli do prestuplenia i došlo, naš predsednik nije hteo da svoj ugled i moć upotrebi utičući protivustavno na sudstvo, nego je velikana jednostavno abolirao – presecanje Gordijevog čvora, mat u jednom potezu, Deus ex machina!