U tekućoj godini sprovedeno je samo četiri procenta preporuka Evropske komisije iz izveštaja o stanju vladavine prava, pri čemu kod više od polovine uopšte nije bilo napetka ili je bio samo ograničen, pokazao je izveštaj evropske mreže nevladinih organizacija za ljudska prava Libertis (Liberties) objavljen danas.

Komisija je sedmi godišnji izveštaj o vladavini prava objavila letos i to je bio peti izveštaj koji sadrži i preporuke članicama EU za unapređenje stanja.

Stručnjakinja za vladavinu prava u Libertisu Kersti Makort rekla je da Komisijin izveštaj o vladavini prava ima potencijal da bude jedan od najjačih alata EU za sprečavanje demokratskog nazadovanja.

„Međutim, kada se preporuke neprestano daju a ne sprovode, i kada se nove pretnje ne prepoznaju dovoljno rano, sistem gubi snagu“, rekla je za briselski EUobserver Makort.

Libertis je u izveštaju naveo da su gotovo sve preporuke iz 2026. prenete iz prethodnih izveštaja, pri čemu značajan broj datira još iz 2022.

Kao primer se navodi Nemačka koja od 2022. ne beleži napredak kod preporuke o reformisanju okvira koji reguliše status neprofitnih orgranizacija oslobođenih plaćanja poreza.

Kod trećine preporuka se konstantno ne pokazuje nikakav napredak?

Mreža nevladinih organizacija iz Berlina istakla je da se kod trećine preporuka konstantno ne pokazuje nikakav napredak, što ukazuje ili na politički problem ili na duboko ukorenjen problem, pri čemu u oba slučaja samo ponavljanje preporuka, bez jasnih merila ili posledica, verovatno neće dati rezultate.

„Umesto da bude pokretač reformi, ciklus izveštavanja rizikuje da postane mehanički postupak – Komisija identifikuje problem, ponavlja preporuke, beleži ograničeni napredak i sledeće godine se opet bavi istim pitanjem“, navodi Libertis.

U analizi se ukazuje i da problem nije ograničen samo na zemlje kod kojih su već uočeni nedostaci u vladavni prava, već i na one koje imaju tradicionalno snažne demokratske institucije, poput Švedske i Danske, gde izveštaj ne funkcioniše kako bi trebalo – kao sistem ranog upozoravanja.

Libertis navodi i slučaj Mađarske koji je otvorio pitanje šta se dešava kada dođe do promena u nekoj zemlji i ona obeća reforme.

U tom slučaju, smatraju u Libertisu, puko sprovođenje preporuka iz prethodnih godina nije dovoljno jer se prioriteti brzo menjaju i Komisija bi trebalo da u periodu demokratske obnove bude u mogućnosti da nekim reformama da prednost.

(Beta, foto: Pixabay)