Skip to main content

Libertis o slobodi medija u EU: Manje pluralizma, više SLAPP tužbi

Građani 25. apr 2023.
2 min čitanja

Poslanici EP se pozivaju da usvoje najsnažniji mogući Zakon o slobodi medija koji bi mogao znatno da utiče na oblikovanje boljeg evropskog medijskog okruženja

Pad medijskih sloboda i pluralizma nastavljen je širom Evropske unije, pokazuje izveštaj nevladine organizacije Libertis (Liberties), koja posebno ukazuje na problem političkih pritisaka na javne servise, veliku koncentraciju vlasništva medija i zloupotrebu tužbi protiv novinara.

„Izveštaj pokazuje rast fizičkih napada, često policije, i zloupotrebu tužbi protiv novinara, zloupotrebu propisa o zaštiti podataka kako bi se ograničila sloboda informisanja, koncentraciju vlasništva koja ugrožava medijski pluralizam i korišćenje nacionalne bezbednosti kao izgovora za donošenje zakona kojima se ograničava sloboda govora“, saopštio je Libertis.

U izveštaju, objavljenom 24. aprila, obuhvaćeno je 18 članica EU, a u njegovom sastavljanju je učestvovalo više od 20 evropskih organizacija za građanske slobode.

Koncentracija vlasništva medija postoji u mnogim zemljama EU, među kojima su Hrvatska, Italija, Poljska i Slovenija, navodi se u izveštaju.

Vlasništvo u Češkoj i Francuskoj u velikoj meri je koncentrisano u rukama nekoliko moćnih ljudi, a u Mađarskoj vlada i dalje ima kontrolu nad medijima, direktno ili preko prijateljskih oligarha.

Libertis ocenjuje i da političke promene koje su se desile prošle godine mogu imati ozbiljne posledice po slobodu medija, dobre ili loše.

Nova vlada u Sloveniji je u novembru usvojila amandmane u cilju depolitizacije javnog serisa, što „daje nadu da njegova uređivačka nezavisnost može biti obnovljena“, pošto je prethodni premijer Janez Janša pokušavao da ga kontroliše.

S druge strane, u izveštaju se upozorava da su izborni rezultati u Švedskoj zabrinjavajući, jer je nova desničarska vlada pojačala pritisak na javni servis, tvrdeći da je pristrasan i preteći mu smanjenjem budžeta. Takođe postoji zabirnutost da bi novi zakon o stranoj špijunaži mogao da ima negativan uticaj na rad istraživačkih novinara.

„Druga zabrinjavajuća taktika za povećanje kontrole medija je korišćenje državnog oglašavanja. Državna sredstva se usmeravaju medijima naklonjenim vladi, uskraćujući nezavisnim medijima bitan izvor prihoda“, navodi se u saopštenju.

Kao primer se izdvajaju Poljska i Mađarska, gde provladini mediji godinama primaju znatno veću finansijsku podršku, dok je Evropska komisija odbacila žalbe na zloupotrebu raspodele reklamiranja koje finansira država u Mađarskoj.

Izveštaj pokazuje i da se novinari i dalje suočavaju sa verbalnim i fizičkim napadima, uznemiravanjem, zastrašivanjem, govorom mržnje i kampanjama blaćenja.

Sve učestalije su i strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP), koje moćni političari, kompanije i drugi koriste da ućutkaju kritičare.

Samo je u Hrvatskoj zabeleženo više od 950 tužbi protiv medija i novinara 2022. u kojima tužioci traže više od 10 miliona evra odštete.

„Kao ni većina drugih zemalja EU, ni Hrvatska nema pravila kojima bi zaustavila to pravno uznemiravanje“, saopštio je Libertis.

U izveštaju se ističe i da u Rumuniji i Slovačkoj postoji sve veća zabrinutost da se nacionalna bezbednost koristi kao izgovor za donošenje zakona kojima se ograničava sloboda izražavanja, dok je sloboda informisanja ograničena u nekoliko zemalja EU, uključujući Belgiju, Hrvatsku, Nemačku, Italiju, Poljsku i Španiju.

U drugom godišnjem izveštaju o slobodi medija predstavljeni su dokazi i analize ključnih događaja u oblasti medijskih sloboda i pluralizma, bezbednosti i zaštiti novinara i slobodi izražavanja i informisanja tokom 2022.

Te godine, kako se navodi u saopštenju, na medijska tržišta uticalo je donošenje važnih propisa kao što su Zakon o digitalnim uslugama i Zakon o digitalnim tržištima ili predlog Zakona o medijskim slobodama, ali i invazija Rusije na Ukrajinu i izbori u nekoliko članica EU.

U izveštaju se pozivaju poslanici Evropskog parlamenta da usvoje najsnažniji mogući Zakon o slobodi medija koji bi mogao znatno da utiče na oblikovanje boljeg evropskog medijskog okruženja.

Libertis je dao i druge preporuke za institucije EU da ojačaju medijske slobode i pluralizam, uključujući osiguranje transparentnosti vlasništva medija, jačanje nezavisnog novinarstva, usvajanje snažne direktive za borbu protiv SLAPP tužbi i pažljivo nadgledanje i izveštavanje o kršenjima medijskih sloboda.

(Dnevni evropski servis, Foto: Pixabay)