U Srebrenici se po drugi put održava sedmodnevna Letnja škola za mlade pod motom „Istina, pravda, prevencija“. Ova manifestacija okuplja oko 50 mladih iz BiH, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i drugih zemalja.
„Nešto što se ne može naučiti od kuće je svakako neposredni razgovor sa žrtvama genocida. Na primer, šetam ulicom i pričam sa ljudima. Pričaju to i ljudi kod kojih smo smešteni, kod kojih jedemo, sami učesnici škole, ljudi koje susrećemo. Svi imaju neku svoju priču, nekoga svoga koji je stradao u genocidu. To jer nažalost tužan segmenat ali i nešto što ostavlja veoma jači utisak nego da smo samo čitali o tome. To što čujemo iz prve ruke, tuga, patnja i bol, normalno se odrazi i na nas i u boljoj smo prilici da sagledamo to zlo koje se desilo“, kaže Alek Barović iz Podgorice, magistar političkih nauka i član Glavnog odbora Socijaldemokratske partije Crne Gore.
On je jedan od učesnika Letnje škole za mlade, koju po drugi put organizuje Centar za postkonfliktna istraživanja (CPI) u Memorijalnom centru Srebrenica.
Škola okuplja više od 50 mladih koji žele da uče o tranzicionoj pravdi, suočavanju sa prošlošću i pomirenju. Mladi su različitih starosnih dobi od tinejdžera, srednjoškolaca i studenata, aktivisti iz BiH, Srbije, Crne Gorei i Severne Makedonije: Tu su i međunarodni studenti koji su u BiH došli kroz mreže mladih CPI iz Italije, Francuske, SAD i Velike Britanije.
Rezolucija o Srebrenici je „civilizacijski čin“
Alek Barović je prvi put u Srebrenici. Kaže da mu se sviđa orgnizacija i pridavanje pažnje žrtvama i nastojanje uprave Memorijalnog centra da sačuva sećanje kako se nešto slično ne bi ponovilo, ali da mu sam grad izgleda tužno, te da su potrebne investicije kako bi preživeli Srebenčani mogli nomalno da žive i obezbede sebi egzistenciju.
Na naše pitanje kako on gleda na Rezoluciju o Srebrenici koju je nedavno usvojila Crna Gora i na ono što je doživeo u Srebrenici, Alek kaže:
„Smatram da je ta rezolucija civilizacijski čin. Crna gora je i prva država koja je smenila jednog visokog zvaničnika zbog negiranja genocida, iako smatram da je to iznuđeno rešenje, da to nije bila volja vlasti jer da su se pitali, oni tog gospodina (Vladimir Leposavić, smijenjeni ministar pravosuđa, ljudskih i manjinskih prava, prim aut.) ne bi smenili već bi ga možda i unapredili, pošto većina vlade i nove vladajuće većine deli njegovo mišljenje. Deklaracija je bitna ali ne sme da prođe kao većina zakona na Balkanu, da bude samo mrtvo slovo na papiru. Kao što znate u njoj stoji da je zabranjeno negiranje genocida u Srebrenici, iako crnogorski organi ne budu u mogućnosti da je sprovedu, bolje bi bilo da se nije ni donosila jer to bi značilo da institucije ne rade svoj posao.“
„O Srebrenici se priča samo par dana u julu“
Anđela Savić iz Inicijative mladih za ljudska prava iz Beograda, u Srebrenicu je dolazila i pre dve godine kao aktivistkinja organizacije „Žene u crnom“. Sada je u ulozi govornika na panelu i kaže da je veoma korisno da se mladi okupljaju baš ovde, gde nemaju priliku ćesto da dođu. Jer, o Srebrenici se priča samo par dana u julu.
„Mislim da mladi iz Srbije ovde mogu saznati nešto novo i da je ideja okupljanja ovde dobra jer mediji u Srbiji mahom ne govore o temama ratova iz devedesetih, bar ne na objektivan način. To su uglavnom naslovi poput onih u ´Večernjim novostima´ kada se licitira sa brojevima žrtava, kada se negiraju zločini a retko kada se mogu naći neki objektivniji tekstovi“, kaže Anđela Savić.
Ona će na panelu govoriti o aktivizmu mladih i suočavanju sa prošlošću.
„U Srbiji se genocid negira“
Vladimir Žagrić dolazi iz Čačka i već je nekoliko puta bio u Srebrenici:
„Svakim dolaskom stičem neko novo iskustvo iz totalno drugačije perspektive od onog što u Srbiji može da se čuje i sazna kroz medije ili neke druge puteve informisanja, jer se u Srbiji genocid negira“.
Vladimir ističe da mnogi sa čuđenjem gledaju na to što dolazi u Srebrenicu:
„Retko da ko na to gleda kao na nešto dobro. Mislim da je veoma bitno da ovde što više ljudi dolazi, da nauče šta se zapravo desilo. Ja, ne primer, dolazim već nekoliko godina ovde na jedan radni kamp na kome se okupljaju mladi iz celog sveta, slično kao u ovoj školi jer i tu mladi mogu mnogo da nauče i čuju neke zanimljive teme koje možda nisu u prilici da čuju u svojoj zemlji. Pored sticanja znanja, družimo se, upoznajemo nove prijatelje, možda za celi život, što je takođe veoma lepa stvar.“
Sara Milenkovska je iz Skopja, ali njena majka je iz Zenice. Ona kaže da ima posebno zadovoljstvo što dolaskom ovde može saznati i nešto više o svojim korenima. Prvi put je u Srebrenici za koju kaže da je lep grad i da joj se sviđa to što je su svuda okolo šumski krajolici, kao i to što grad ima neki svoj duh.
Međutim, vidljivi ožiljci su nešto sasvim različito od onog što je čitala ili slušala i mislila da zna šta se dogodilo u Srebrenici, ističe ona.
„Kada upoznaš ljude koji su izgubili nekog iz familije, očeve, braću…i kada vidiš rupe od metaka u zidovima nekih kuća gde ljudi žive, to je sasvim drugačije i mislim da to još jednom pokazuje koliko mi moramo pamtiti, saznati i priznati šta se sve dogodilo te sedmice u julu 1995. u Srebrenici. Teško je shvatiti šta ti ljudi još preživljavaju kada još nisu pronašli svoje najmilije koji se vode kao nestali. Srebrenica ovako na prvi pogled izgleda jako lepo ali ne možeš biti ovde i ne osetiti to što se dogodilo“.
„Letnja škola je posebno značajna za mlade ljude iz BiH koji u okviru formalnog obrazovanja ne uče o ratnim zločinima koji su se desili na području bivše Jugoslavije, koji uopšte ne uče o genocidu u Srebrenici“, kaže nam Azra Berbić koordinatorka Letnje škole za mlade:
„Škola uključuje niz predavanja i radionica sa ciljem predstavljanja inovativnih pristupa tehnikama i najboljim praksama za rad na pitanjima prevencije genocida i masovnih zločina, tranzicione pravde i ljudskih prava. Biće tu i nekoliko izložbi kao izložba fotografija Paula Lovea. Škola će predstaviti i rad Centra za postkonfliktna istraživanja kroz međunarodno nagrađeni program izgradnje mira ,,Obični herojiˮ, uz dokumentarni film u kojem su priče hrabrih ljudi koji su tokom rata pomagali i spašavali jedni druge, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. To smatramo jako bitnim da pokažemo da smo imali i imamo takve ´obične ljude´ heroje“, kaže na kraju razgovora za DW Azra Berbić.
STUPS: Bestijarijum