MentalHub objavio je Vodič za novinare i novinarke „Kako izveštavati o mentalnom zdravlju“. On predstavlja niz smernica koje mogu pomoći da se preko medija utiče na zajednicu da postane bolje mesto za život osobama sa psihosocijalnim problemima.

Urednica ovog priručnika i psihološkinja Milica Lazić kaže za Autonomiju da, kada se govori o etici u izveštavanju o mentalnom zdravlju, najproblematičniji sadržaj predstavlja u kom kontekstu  u medijima se govori o psihijatrijskim dijagnozama.

„Često ćete kada se desi homicid ili suicid, moći u medijima da naiđete na nagađanja o tome koju je psihijatrijsku dijagnozu osoba koja je akter tog događaja imala. Na ovaj način mediji doprinose jačanju predrasuda o tome da su osobe sa psihijatrijskom dijagnozom sklonije određenom nepoželjnom ponašanju od opšte populacije, što nije istina. Takođe, mediji ponekad pokušavaju da nađu sagovornike koji će govoriti o psihološkom profilu ili psihijatrijskoj dijagnozi neke konkretne osobe koju javnost poznaje u negativnom kontekstu, poput određenih osoba na javnim funkcijama. Takvo izveštavanje samo produbljuje predrasude prema osobama sa psihijatrijskim dijagnozama, koje su i vrlo često socijalno izolovane i izopštene“, rekla je Milica Lazić.

Osim toga, dodaje ona, problematičan je i način na koji se u medijima promoviše briga o mentalnom zdravlju.  

Kako napominje naša sagovornica, često će se u medijima pročitati niz saveta o tome kako lako i brzo pronaći smisao života, sreću i blagostanje, povećati optimizam i samopouzdanje i prevazići depresivnost i anksioznost.

„Ovi saveti su problematični iz dva razloga, kao prvo oni su pogrešni, jer ne uzimaju u obzir kompleksnost procesa promene ponašanja, osećanja i razmišljanja, dok se sa druge strane takvim medijskim izveštavanjem gradi narativ da je promena laka i jednostavna, a da je krivac za njeno nesprovođenje pojedinac, čime se skida odgovornost sa različitih sistema, kako onih u kojima nastaju različita negativna osećanja, tako i onih koji bi trebali da brinu o našem mentalnom zdravlju“, kaže psihološkinja.

Kada se govori o psihološkim temama nužno je pozvati psihologa kao sagovornika, ali nažalost nije uvek dovoljno, kaže naša sagovornica.

„U prethodnih par nedelja smo bili svedoci toga da su neki psiholozi govorili o psihološkom profilu i potencijalnoj psihijatrijskoj dijagnozi osobe o kojoj su informacije saznavali samo iz medija, iako je to protivno etičkom kodeksu struke iz koje dolaze. Za sagovornike je stoga važno pozvati eksperte iz određenih oblasti, sa praktičnim ili istraživačkim iskustvom, koji su informisani o tome koje informacije je etično da dele sa javnošću, a koje ne“, kaže Milica Lazić.

U priručniku postoje teme o kojima je poželjno izveštavati poput o psihološkim problemima uopšteno u razgovoru sa stručnjacima, o problemima u zajednici sa kojima se suočavaju osobe sa psihijatrijskim dijagnozama, o inspirativnim pričama o oporavku kada su u pitanju psihološki problemi itd.

Iako je o svim navedenim temama važno govoriti svakodnevno, kaže Milica Lazić,  ona ističe da nam je ovih dana jako važno da dobijemo informacije o potrebi za poboljšanjem sistemske brige o mentalnom zdravlju, o problemima u zajednici sa kojima se suočavaju osobe sa problemima u psihosocijalnom funkcionisanju, o posledicama diskriminišućeg narativa u medijima, kao i o besplatnim vidovima stručne podrške koji postoje u zajednici.

Takođe, u priručniku su navedene „greške u prepričavanju naučnih radova o mentalnom zdravlju“. Kod nas u medijima, prema mišljenju Milice Lazić, često ćemo naići na jednostavne savete o tome kako da budemo srećni, pronađemo smisao u životu, na svet da gledamo optimističnije ili prevaziđemo depresiju.

„Takvi saveti, iako mogu biti dobronamerni, najčešće nisu od velike koristi. Ono što do sada znamo o ljudskom ponašanju jeste da se veoma teško menja i da je najčešće svakome od nas potrebno da prođe kroz različite izazove kako bismo promenili i najjednostavnije ponašanje. Narativom kojim se poručuje da je promena laka stvara se dodatan pritisak na pojedincima koji tu ‘laku’ promenu ne mogu da implementiraju. U tom smislu, ovi saveti pored toga što su nekorisni, mogu da budu i štetni – da stvore narativ da je problem u pojedincu koji ne ume da primeni jednostavan savet“, objasnila je Milica Lazić.

Takođe, u medijima se nalaze istraživanja o povezanosti između dve pojave, vrlo lako pretvore o priču o uzrocima i posledicama, kaže naša sagovornica.

„Kao najdrastičniji primer imamo konspirativna uverenja o MMR vakcini i autizmu, kojim se decenijama unazad ostavlja prostor u medijima“, navela je Milica Lazić.

Dodaje da smo ovih dana svedočili i tome da su novinari pod parolom želje da umire roditelje od raznih sagovornika pokušavali da dobiju informacije o psihološkom profilu maloletnika koji bi mogli da ponove masovno ubistvo u narednom periodu.

Upozorava da je ova tendencija medija vrlo opasno, što se pokazalo u narednim danima kada je školama stigao zahtev da popišu vulnerabilnu decu.

„Na tom primeru smo mogli da vidimo kako mediji lako mogu da doprinesu diskriminaciji jedne grupe dece. Slično se dešava i u manje emotivno nabijenim situacijama, kada mediji dosledno diskriminišu vulnerabilnu grupu osoba, poput onih sa problemima u oblasti psihosocijalnog funkcionisanja, izveštavanjem koje je duboko diskriminišuće“, zaključila je Milica Lazić.

Svetlana Paramentić (Autonomija)