utorak, 28. februar 2023.

Napolju hladnoća prodire do kostiju. Zima koja čeka dolazak proleća. Iz jutrnjih vesti saznajem da će predsednik Vučić na javnom televizijskom servisu u devet uveče detaljno izvestiti građanstvo o briselskim pregovorima. Posebno najavljuje da će razotkriti one koji ga optužuju za predaju Kosova. I zbilja u devet uveče na javnom servisu u nervoznoj atmosferi počinje razgovor. Vučić je očigledno uznemiren, kao što je izuzetno uznemirena i celokupna srpska javnost. Više puta ponavlja da neće potpisati nikakav papir kojim se priznaje nezavisnost Kosova, i da Kosovo nikako ne može da bude član Ujedinjenih nacija. U nacrtu sporazuma, međutim, piše da Srbija neće ni na koji način sprečavati članstvo Kosova u organizaciji Ujedinjenih nacija. To su, navodno, prihvatili i Vučić, i Kurti. „Patriotska opozicija” ne veruje predsedniku, govori o samoubistvu Srbije. Diskurs o Kosovu se sve više opterećuje teškim kvalifikacijama, i veliko je pitanje da li će one biti propraćene i zlokobnim delima. Treba sačekati reakciju Srpske pravoslavne crkve, to će biti odlučujuće.

četvrtak, 2. mart 2023.

Osećanje krivice, ispaštanje, otuđenost, neukorenjenost, bezdomnost, isključenost! Ovim ključnim rečima interpretira Gabor T. Santo u svom poučnom eseju Nevažeći prodor ili straža izvan zakona Kafkino životno delo i svet. Ove ključne reči označavaju svet Franca Kafke, višestruko manjinskog pisca jevrejskog porekla koji je živeo u Pragu i pisao na nemačkom. U svojim beleškama sam često upravo u njemu prepoznavao velikog pretka i klasika manjinske književnosti, koji nije prezao da u svom dnevniku zabeleži: „Kakve veze imam ja sa Jevrejima? Jedva da imam neke veze i sa samim sobom”. Tako je pisao, i pri tom je otkrivao korene doživljavanja manjinskog bivstva. Protivrečnost? Nikako. Onaj ko duboko ponire, biće užasnut spoznajom da je stranac i u sopstvenom svetu, u svom maternjem jeziku. Bez doma i domovine, bez korena.

petak, 3. mart 2023.

Književnost u svim vremenima i u svim situacijama optužuje stvarnost. Ali pri tom budi oprezan: najveći je fijasko kad stvarnost utera književnost u laž.

nedelja, 5. mart 2023.

Oko Bahmuta se vode borbe na život i smrt, ukrajinski gradovi su u ruševinama, predsednik Putin je više puta izjavio da se Rusija bori protiv Zapada. Posle nešto više od godinu dana zanimljivo je podsetiti se na emisiju Medijaklub (30. januar 2022.) koja se emituje na mađarskoj vladi bliskoj televiziji Hir-Teve, pred čijim je kamerama Žolt Bajer samouvereno izjavio: „Nema šanse da Rusija napadne Ukrajinu, to zna i jedan retard”. Pri tom je, međutim, upozorio na oprez, rekavši da „Amerika zvecka oružjem”. Nedelju dana kasnije Andraš Benčik je komentarisao situaciju u svetu (22. februar 2022). On kaže: „Amerika se iz sve snage trudi da isprovocira oružani konflikt ali to joj ne uspeva” jer „Rusi ne nasedaju”. Žolt Bajer je iznenadio gledaoce novim mislima: „Zaista, dani Amerike su izbrojani, nije šteta”. Izložio je i to, da američka imperija u zalasku „strahuje da će se Rusija i Evropa ujediniti”.

Prema informacijama iz medija, funkcioner Socijalističke partije Srbije, Dušan Bajatović, koji sebe definiše kao levičara i koji promoviše socijalnu senzibilnost, prošle godine ostvario je prihod od 2,9 miliona evra.

ponedeljak, 6. mart 2023.

Juče sa Anikom i sa Vladimirom H. kolima u Beograd da pogledamo Tita Andronika u režji Andraša Urbana. Urban se ponovo upustio u veliku avanturu, brehtovskim metodama je postavio na scenu jedno Šekspirovo delo. Jedna od najkrvavijih Šekspirovih tragedija u krajnjoj liniji bavi se jezivim protivrečnostima osvete. Da li je moguće nasiljem odgovoriti na nasilje? Da li u borbi za istinu čovek može da sačuva čiste ruke? Da li se diktature i autokratije mogu ukloniti unutar okvira pravne države? Prema preovladavajućem mišljenju u redovima današnjih liberalnih demokrata – da, mogu, i to slobodnim izborima, bez osvete, strogo se pridržavajući postojećih pravnih okvira. Postoje uspešni primeri, ali se u poslednje vreme množe i protivprimeri. Posle državnosocijalističkih režima, u bivšim socijalističkim državama u novije vreme autokrati ne dolaze na vlast ni pučističkim, niti nasilnim metodama, nego na slobodnim izborima. Iz masa koje su izgubile svaku veru, iracionalnom snagom izbija autokratska nostalgija. Šta da radi u takvoj situaciji demokrata koji poštuje pravna pravila igre demokratije? Da li pristaje na strateški konformizam i pridržavajući se autokratskih pravila igre pristaje na bezizglednu borbu, da bi na kraju bio prisiljeni opozicini klovn autokratskog režima.

utorak, 7. mart 2023.

Kasno uveče Godarovi filmovi. Posle čitanja „sterilno nostalgičnih avangardnih” tekstova, koji su se u poslednje vreme namnožili poput pečuraka posle kiše, povratak u Godarov do srži moderni, borbeni svet bio je osvežavajuće prijatan. Nostalgija nije slučajna, jer avangarda se budi, izlazi na scenu u osvit velikih istorijskih lomova i političkih zemljotresa, ali u ovom našem konformističnom razdoblju danas nema ni govora. U našem konformističnom razdoblju dominira konformistična avangarda, tako da avangardna nostalgičnost izgleda dosta groteskno. Nema za svet spasonosnih skandala takvih razmera koji bi doneli spasenje za svet spasonosnih skandala, ostaje samo zagušljivi vazduh državnih muzeja. U dnevničkim beleškama nastalim u šezdesetim godinama, Krleža primećuje da bi po njegovim dramama Godar umeo da snima filmove, Posle Malog vojnika, Socijalzma, Ludog Pjera, Krležina primedba me ne iznenađuje. Razmišljam samo o tome da je nekad bilo samo po sebi razumljivo da Godar podvrgva kritici svet rada, ili da govori o radničkoj klasi.

sreda, 8. mart 2023.

Kundera: Nepodnošljiva lakoća postojanja. Potresne scene u romanu i na filmu koji je potom po tom romanu snimljen. Rusi su šezdeset osme zaista „denacifikovali” Čehoslovačku, i Kundera je razotkrio sve one dileme koje su se tada pojavile. Suprotstaviti se nadmoćnoj sili? Upustiti se u nemoguće? Napustiti zemlju? Živeti ponižen, prepušten diktaturi? Kundera pri tom primećuje: „Ruska imperija je sve dosadašnje zločine počinila iz diskretne senke. Deportovanje pola miliona Litvanaca, ubistvo stotine i stotine hiljada Poljaka, istrebljenje krimskih Tatara sećanje je sačuvalo bez foto-dokumentacije, kao nešto što je nedokazivo, i što će pre ili kasnije biti proglašeno mistifikacijom. Nasuprot tome, invazija na Čehoslovačku je dokumentovana, i filmske trake se čuvaju u arhivama širom sveta”. Od ovih dokumenata i izvrsnih interpretacija istoričara, o ljudskim sudbinama mnogo više govori roman Milana Kundere. Česi su to sve podneli, nisu pružili otpor – ali su preživeli. Rane su, međutim, ostale otvorene. Posle više decenija Ukrajinci su se suprotstavili, svet iz dana u dan vidi svirepo divljanje „imperijalnih interesa” (Papa Franja), filmski kadrovi su ovekovečili sve što je Putinova vojska počinila. Iz dana u dan gledam na televiziji do temelja srušene gradove, leševe na ulicama, silovane žene. Pred kakvim su se dilemama našli Ukrajinci 24. februara 2022. godine? Rusi su raketirali Kijev, računali su da će za nekoliko dana preuzeti vlast i formirati marionetsku vladu. Da li su i Ukrajinci trebali tako da se ponašaju, kao štu su se ponašali Česi? Čitam da neki političari, koji se zalažu za mir, upravo u tome vide uslov uspostavljanja mira. Ovim bismo, međutim, priznali pravo jačeg, ne samo u Ukrajini, nego svuda. I u životu, i u politici. Rusi su uspešno koristili ovo pravo jačeg 1956. u Mađarskoj i 1968. u Čehoslovačkoj. Ukrajincii ne priznaju pravo jačeg, oni svoje živote žrtvuju za istinu, za slobodu, za primenu međunarodnih zakona. Mnogi se pitaju, da li sloboda vredi toliko krvi i smrti? Istorija daje različite odgovore. Ako bi me neko o tome propitkivao, ne bih se usudio da odgovorim. Na to ima pravo da odgovori samo ukrajinska nacija.

petak, 10, mart 2023.

U redovnom jutarnjem radio-intervjuu (prvi program mađarskog državnog radija) mađarski premijer Viktor Orban je konstatovao da „lideri zapadnog sveta žive u ratnoj groznici”, da u svojim govorima najavljuju pobedu i sve veći broj žrtava, i da upućuju u Ukrajinu sve opasnija oružja. Ukazao je i na to da se međunarodna javnost koja se jednoglasno zalagala za mir, odnedavno podelila, Turska, arapski svet i Kina, kao u Afrikanci, zagovaraju prekid vatre i mirovne pregovore. Ovim su se mađarski katolici našli pred ozbiljnim dilemama, jer Vatikan drugačije zamišlja mir. Uslov uspostavljanja mira je odlazak ruske vojske sa okupiranih teritorija. „Papa Franja je rekao o ruskoj invaziji na Ukrajinu da ovaj konflikt pothranjuju imperijalni interesi, ali ne samo ruske imperije, već i drugi imperijalni interesi”. Papa je u svojoj prošlogodišnjoj, martovskoj Arhanđeoskoj molitvi od ruske strane zahtevao poštovanje međunarodnih zakona. „U Ukrajini teku reke krvi i suza, nije reč o vojnoj operaciji, već o ratu koji vodi u smrt, u razaranje, u bedu.” Papa je tražio zaustavljanje oružanih napada, insistirao je na pregovorima i na uvažavanju zdravog razuma. U izjavi za jezuitski časopis America, kardinal Pol R.Galager, odgovoran u vatikanskoj administraciji za međunarodne odnose i odnose sa međunarodnim organizacijama, istakao je da za Vatikan pravedan mir znači „povlačenje ruskih snaga sa teritorije Ukrajine”. „Da, mir bi značio prestanak neprijateljstva, i mir obuhvata pregovore različitih nivoa kako bismo stigli do mirovnog ugovora ili bar do prekida vatre”.

Preveo Arpad Vicko