Skip to main content

LASLO VEGEL: Nemci i švajcarski Nemci

Građani 12. мар 2011.
3 min čitanja

A gde je slavna prošlost?

Konačno, jutros sam se malo utešio. Ni jedan od današnjih važnijih švajcarskih i nemačkih listova ne piše ni o Srbiji, ni o Mađaraskoj. U „domovinama“ je, dakle, sve u redu.
Srbija je decenijama bila naglašeno prisutna u zapadnoj štampi, ali u poslednje vreme su retki članci, komentari ili reportaže koje se odnose na Srbiju. Čitaoci iz Srbije su već skoro i uvređeni što ih zapadna štampa toliko zapostavlja. Ali, zahvaljujući tome,  bar političari mogu da predahnu, ne moraju svaki čas da kude sumnjive opozicione intelektualce što su se ponovo probudili i stavili zapadnu štampu u svoju službu.
Poslednih meseci se, međutim, istakla Mađarska, do te mere, da su je na zub uzele i one švajcarske novine koje se besplatno dele na železničkim stanicama i po šoping-centrima. Ali danas, evo, ni reči o mađarskoj unutrašnjoj politici.
Danas je, dakle, i u Mađarskoj, i u Srbiji, sve u redu.
Makar za jedan dan.
Kiša pitomo rominja, u Budimpešti je temperatura na nuli, u Novom Sadu je minus jedan, ovde je plus pet. U Alpima je, izgleda, zima podnošljivija nego tamo dole, na jugu. Odlučio sam da preduzmem jednu laku, bezbrižnu istorijsku šetnju po lencburškoj tvrđavi. Jer Švajcarci se baš i ne razmeću svojom istorijom, mada bi imali sa čim da se pohvale. A tu istoriju susrećem uglavnom u muzejima ili na onim znamenitijim mestima koja su, ujedno, i turističke destinacije. Ali ti Švajcarci su svojevrsni čudaci, oni i istoriju tretiraju u nekakvom poslovnom duhu. Suvoparno saopšte činjenice, ulaznica staje toliko i toliko. Iz tekstova ponuđenih prospekata i brošura upadljivo nedostaje patos slavne prošlosti na koji sam tamo dole, na jugu, toliko navikao. Ni u štampi ne nailazim na rečenice o nacionalnom jedinstvu i slavi. Ne piše se ni o tome da su ovi ili oni švajcarski modeli primer za Evropu. A i političari se malo pojavljuju u štampi, i ako se i pojave, iznenađujuće su maloreki. Ali, o čemu pričaju, ako uopšte pričaju? Pa, međusobno najčešće polemišu, o visini ovih ili onih poreskih stopa, o mogućnostima smanjenja broja nezaposlenih, o kolebanju cena. Povede se često reč, naravno, i o strancima, uglavnom o Muslimanima, ali svaki govornik vodi računa da ne ostane poražen u raspravi o desetim delovima procenta smanjenja ili povećanja poreza. Jer onda mu je odzvonilo. Dakle, takve su cepidlake. Od desetog dela procenta može da im zavisi karijera.
Put me vodi gore u lencburšku tvrđavu jer, eto, ne mogu bez istorijskog romantizma. U Karpatskom bazenu sam navikao da se svaki čas susrećem sa njim. Ali uzalud iščitavam tekstove izloženih panoa i natpisa. Naravno, borili su se protiv Habsburgovaca, protiv Napoleona, svoju državnost su, istina gubili u nekoliko navrata, ali su se uvek iznova i izborili za nju. Sve to saopštavaju bez i trunke patetike, čini se, skromno, pobeđivali su na svoj, švajcarski način.
Posle ove šetnje pravo je zadovoljstvo čitati ironične eseje Petera Bihsela o švajcarskoj totalnoj demokratiji. Bihsel je srećković – nije se rodio u Karpatskom bazenu. Piše da su susedi šavjcarskih totalnih demokrata uvek Švajcarci, i da, naravno, kupuju i troše švajcarsko mleko, švajcarsku čokoladu i švajcarski sir. I poštar im je Švajcarac, i možemo biti posve sigurni da su im i očevi bili članovi švajcarskog Alpen Kluba. Ovde je sve švajcarsko, i vino, i stric, i krava. Švajacrski Nemac nije Nemac, nego švajcarski Nemac. Švajcarski Nemac se svom detetu ne obraća na nemačkom, nego na schweizerdeutsch-u. Pravi Švajcarac će se uspentrati na Materhorn, i smrtno je siguran da je švajcarska kafa bolja o nemačke ili od austijske. Pravi švajcarski Nemac baš i ne voli preterano Nemce iz Nemačke. Švajcarac je čudnovat stvor, ako hoće, on će da bude Gotfrid Keler, ali ako mu se baš tako ćefne, proglasiće i Getea, i Šilera, i Tomssa Mana –Švajcsrcem – i, naravno, i Jehudija Menjuhina.
Jedino o junaštvima, o herojskim delima nema govora. Ni o slavnoj prošlosti. Čudni su svati, ti Švajcarci! U krajnjoj linji, dobili su sve bitke, mogli su, da je do toga došlo, da i Turke, skromno, bez busanja u prsa, ispraše. Uvek su pobeđivali, pa su im pobede dosadile, prestali su da ratuju – a svoj patriotizam iživljavaju u žestokim raspravama o desetim delovima procenta.

mart 2011.
(Preveo: Arpad Vicko)