utorak, 25. januar 2023.

Pejzaž sa vladom i s opozicijom. Izranjavljena autokratija očinski slavi. Pesnici sumračnim i tužnim pesmama krase zidove autokratije, a „korektna opozicija” vladajućoj stranci renovira pročelje zgrade.

sreda, 26. januar 2023.

Mađarska borba za slobodu 1848. Ona je značila na večna vremena izgubljenu mladost pesnika Janoša Aranja. Imao sam i snove, piše u svojoj pesmi Osvrt, u kojoj sagledava fatalne posledice izgubljenih iluzija. Žudio sam za slobodom / Pa sam ipak još u okovima. Pretpostavljam da ova misao muči svakog ko je ikad imao bilo kakve iluzije. U mom životu to je šezdeset osma predstavljala „poslednju iluziju”. Ne pada mi na pamet da preuveličam njen značaj, jer znam da je taj pokret još ipak
krvario iz hiljadu rana i bezbroj protivrečnosti. Video sam i to da su je mnogi upotrebili u lovu na karijeru. U svom romanu Dupla ekspozicija suočio sam se sa fijaskom šezdeset osme. Bila je iluzija, i samo iluzija, čiju su važnost istakla „brežnjevljevska olovna vremena”, zatim su sledili jugoslovenski ratovi koji su – to sam opisao u romanu Balkanska lepotica – predstavljali zaobilazni put u kapitalizam. Lokalna posleratna duhovna, politička i privredna elita je stasala u ratnim uslovima. Istočno-srednjoevropske promene političkog sistema vodile su u nacionalnim bojama prikriveni kleptokapitalizam. Da li smo to hteli? Dakako da nismo. Sa šezdesetosmaškim uspomenama i ranama mogu samo da ponovim stihove Janoša Aranja: Žudio sam za slobodom / Pa sam ipak još u okovima.

ponedeljak, 30. januar 2023.

Kome je još danas potreban Miroslav Krleža? O tome razmišljam prelistavajući njegovu knjigu Šezdesete godine u kojoj se nalaze (i) do sada neobjavljene dnevničke beleške. Današnji književni kanoni jedva da je i primećuju. Prema mišljenju modernista ta knjiga je prekomerno tradicionalna, a prema sledbenicima tradicionalizma previše je moderna, Hrvatima nije dovoljno hrvatska, prema građanima sveta preterano je vezana za hrvatski svet. Liberali misle da je previše u kolektivističkom principu, a sa levice Krleži spočitavaju da je okoreli individualista. Nije aktuelna, jer je previše levičarska, zaključuju lepodusi i s omalovažavanjem govore o piscu čiji su tekstovi i danas i te kako aktuelni, jer njegova dela otkrivaju traumatična pitanja današnjice, odnose nacije i levice, njegovi romani, drame i dnevničke beleške ne razdvajaju nacionalni identitet i socijalni status. A to danas u književnim krugovima nije „pristojno činiti”. Da li postoji aktuelnije delo od Glembajevih? Samo što baš o tome ćute nacionalni Glembaji i „znalci pismena” nove klase.

Čitam, i u jednom trenutku trgnem glavu. Krleža više puta sanja o Šinku, a ja pitam: kome je danas Ervin Šinko potreban? Krleža s rđavim predosećanjima 1986. godine pominje Šinkoov Drvarski dnevnik, knjigu koju je novosadski Forum dao uništiti, mada je početkom devedesetih, u jeku bosanskog rata ova knjiga mogla da bude najvažnije štivo, u njoj je reč o jezivim događajima u Bosni za vreme Drugog svetskog rata koji su se tragično ponovili početkom devedesetih. Krležini dnevnički zapisi svedoče o njegovim brojim zloslutnim predosećanjima, o onoj zemlji koju je nazivao malom Evropom. Blagovremeno primećuje, dakle, još 1968. godine, profeciju Dobrice Ćosića, po kome je Srbija izgubila Prvi svetski rat i da je na putu da izgubi i Drugi. U ovim zapisima, u bolovima od išijasa, razglaba o brojnim osetljivim pitanjima. Zašto nazivaju odmah nacionalistom, ustašom ili fašistom onog ko se osmeli da kaže da Dubrovnik ipak nije srpski grad? Kako je moguće govoriti o hrvatskom nacionalizmu, kad se u arhivi hrvatske tajne policije čuvaju dosijei više od milion i po hrvatskih građana? I dok svako nagvažda o demokratiji, Krleža je definiše s jednom kratkom rečenicom: „Demokratija je dijalog——” Od tog dijaloga bili smo daleko ne samo u socijalizmu, nego smo veoma daleko i danas, dok brbljamo o demokratiji. Nacionalizam nove klase je isti onaj svojevrsni kičeraj kakav je bio onaj stari. Nije se Krleža nikom udvarao, čak ni mladima. I meni zastaje reč u grlu kad političari krenu da hvale omladinu. Čine to, verovatno s dobrim razlogom. Prema Krleži, prozapadna orijentacija mladih hrvatskih pisaca ima holivudski karakter i zamerio im je što ne primećuju dramu sopstvene sredine. Ne misli, naravno, na mnoštvo malih, egzotičnih priča, nego na to, kako se „reflektuju na njihovo okruženje” sudbonosni istorijski događaji. Mladi su korumpirani iluzijama blagostanja, upozorava Krleža i predskazuje da će dobar deo šezdesetosmaške generacije, sa velikim zadovoljstvom prihvatiti da bude presretni glumac velike društvene komedije. Doći će im iz dupeta… Prvo će suzdržano kritikovati, zatim suzdržano hvaliti male bogove, na kraju će i sami stati u red.

četvrtak, 2. februar 2023.

Dejvid Presman, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Budimpešti pisao je u Politikomu da mađarska vlada na silu sprovodi od strane Putina podržavanu politiku. „…Visoki predstavnici mađarske vlade doduše često govore o neophodnosti rešavanja ukrajinskog konflikta, ali i nadalje forsiraju stanovišta za koja se zalaže predsednik Putin”. Na jučerašnjoj konferenciji za štampu mađarski ministar za inostrane poslove, Peter Sijarto, odgovorio je na opaske američkog ambasadora.

„Mi ne primamo guvernere i namesnike koji su ovde poslati zbog toga da nam kažu kako da živimo u vlastitoj domovini. Ovom razdoblju je kraj. Mađarska je jedna suverena država, nama niko ne može sa strane da govori kako da živimo. Stoga je irelevantno šta misli o unutrašnjopolitičkim procesima u Mađarskoj građanin jedne druge zemlje, čak i ako je ambasador. Ambasador Presman je i na to odgovorio: „Pokušaj Rusije da jednostrano prekroji granice Evrope ne smatramo unutrašnjopolitičkim događajem u Mađarskoj”. I portparol američkog ministarstva za spoljne poslove stao je na stranu ambasadora. „Ambasador Presman je zbog toga u Budimpešti da zastupa naše interese, naše vrednosti. I ako dođe do razmimoilaženja mišljenja, da to može predočiti
našim mađarskim saveznicima. Jučerašnji Njujork Tajms objavljuje poduži članak o Presmanovoj dosadašnjoj karijeri. Njujorši list primećuje: Presman je stigao u jednu takvu zemlju koja je samoproglašena citadela tradicionalnih hrišćanskih vrednosti i, ujedno, prijateljica Kremlja.

nedelja, 5. februar 2023.

Još se i danas sećam kako sam se u detinjstvu gadio ribljeg ulja. Majka je jedva uspevala da mi saspe u grlo jednu kašičicu. Kad je uzela bočicu s ribljim uljem, bežao sam iz istih stopa u ćošak jer nisam podnosio njegov ukus. Kako čujem, današnja deca nemaju takve probleme jer se ribljem ulju dodaju razni veštački ukusi, zaslađivači. Slično se dešava i sa istinom. Iz dana u dan primećujem da su ljudi spremni da prihvate istinu ako je ona dobro razvodnjena. Samo što razvodnjena istina gubi kredibilitet.

ponedeljak, 6. februar 2023.

Čitam jutarnje vesti, Tursku je zadesio zemljotres razorne snage od 7,9 stepeni po Rihteru. Prvi izveštaji govore o tome da je stradalo oko hiljadu ljudi.

subota, 11. februar 2023.

Hteo, ne hteo, vraćam se sednici skupštine Srbije od pre par dana, na kojoj su se poslanici skoro potukli. Nije na meni da sudim, delim mišljenje nekolicine vrsnih političkih komentatora koji su uspostavili tačnu dijagnozu. Uvek iznova moram da primim k znanju tragični deficit demokratske kulture. Parlament je verno ogledalo datog društva: takvi smo. I zbog toga ne treba kriviti samo poslanike, mi smo ih izabrali, bilo bi bolje da se okrenemo sebi. Ovakvo nasilno ponašanje vlada i na ulici, u javnom životu, u nadleštvima. Crne hronike novina svedoče o aktuelnim prilikama.

Kult nasilja ne propagira samo ulica, već i javnost, žuta štampa, televizija. O televiziji Pink ne smem ni da progovorim. Izmišljenim, skandaloznim kvalifikacijama nema kraja. Ako čovek nije fašista, onda je rasista. Ako nije rasista, onda je bar veleizdajnik. Naravno, istina je i to da postoje fašisti i da postoje rasisti. Na zidovima zgrada često se pojavljuju kukasti krstovi i drugi fašistički simboli. Povremeno se pojave i murali s portretom ratnog zločinca Ratka Mladića. Za borbu spremni bizgovi u antifašističkim kafeima tuku goste kafea. Vlast skrštenih ruku sve to mirno posmatra. Ako ovako nastave, u Srbiji će antifašizam biti rizičan.

ponedeljak, 13. februar 2023.

Oni koji su se juče bunili danas bivaju poniženi, oni koji su juče ćutali danas bivaju odlikovani. Oni koji su juče ratovali, danas bivaju slavljeni. Sadašnjost se davi u moru slavlja, istorija se stidi.

(Autonomija)