Vojvođani proizvode isključivo kupus i to samo zato da bi Srbijanci uvijali sarme. Tako to nekako izgleda u najnovijem spotu “Soulfood Serbia”, kojim se reklamira turistička ponuda Srbije.

Na stranu što je spot, kao i sve nastalo na ovim prostorima “nahero” urađen. Njime je međutim jasno definisano da samo u srbijanskim regionima ima prave hrane, dok su Vojvođani, i to samo oni oko Futoga, sposobni uzgojiti isključivo kupus. Sve ostalo, od sireva i pršuta (iskreno, svaki bih osim možda dalmatinskog dala za našu dimljenu šunku i subotički švapski sir), preko sudžuka i meda, ajvara, paprika pa do riblje čorbe, vina i žita, proizvodi se ili pravi u Srbiji bez Vojvodine.

Iz spota sam saznala da je najveća žitnica nešto što se zove Homolje, da grožđe za vino gaze žene u šlingovanim narodnim nošnjama na nekom mestu koje se zove Rajac Rogljevo, a da u Dunavu ribe ima samo kod Smedereva, gde se pravi i za to područje autentična riblja čorba. Nezaobilazni su naravno zlatiborski kajmak i pršuta, golijske gljive, maline, sirevi sa Zlatara i iz Sjenice (u kojoj ima i sudžuka koji baš i ne liči na sebe), naravno tu su i šljive, brestovačka i lokosnička paprika, leskovački ajvar, pirotski tvrdi sir, jagnjetina i, na samom kraju, Vojvodina sa ponudom futoškog kupusa.

U spotu je, međutim, uz ovu krajnju uvredu svakome ko je ikada okusio ono što kuvaju vovjođanske mame poput moje, vidljiv i sociološko kulturološki aspekt u regionima tzv. uže Srbije. Kako je to primetila jedna moja prijateljica, za stolom nazdravljaju četiri muškarca i dve žene. Druge dve su verovatno u kuhinji i kuvaju za “smederevcem” i prelivaju mleko iz onih metalnih kanti prikazanih u spotu. Ove dve sretnice koje imaju čast da sede sa nadmoćnim muškaricma su verovatno portparolke nekog lokalnog odbora Demokratske stranke ili supruge lokalnih moćnika doterane plastičnim umecima, koje su suočene sa teškim detinjstvom na selu naučile da je bolje sve nego kopanje i čišćenje štale.

Kosova u spotu nema i jasno je da je turistička organizacija priznala nezavisnost, a što se tiče Vojvodine, nje gotovo da nema. Možda im je potreban samo SAO Futog. Čisto da se nađe kupusa za sarmu.