Kultura u medijskom prostoru predstavlja platformu pomirenja i razvoja odnosa zemalja regiona bivše Jugoslavije, ali je zbog tehnološkog razvoja i njene neprofitabilnosti postala u potpunosti skrajnuta potpunosti iz medija, zaključak je tribine „(Ne)vidljivost kulture u medijima“, održane u novosadskom Radio kafe-u.

Novinarka i osnivačice Književne zadruge u Bosni i Hercegovini Vanja Šunjić rekla je da zbog nedostatka kulturnih sadržaja u onlajn medijima, mladi ljudi nemaju na osnovu čega da baziraju svoj identitet, pa utehu pronalaze u nacionalizmu.

„Zbog nedostatka kulture, ne postoji ni spona između mladih ljudi u regionu. Ipak, mi i dalje imamo to nešto što nas spaja, a to jeste kultura otpora i zajednički jezik. Svesni smo da su prve veze koje su nastale nakon ratova devedesetih baš veze u oblasti kulture, i to treba da nam bude inspiracija za dalji rad i razvoj odnosa”, kazala je Vanja Šunjić.

Istraživačka novinarka iz Hrvatske Danka Derifaj izjavila je da, s obzirom na nacionalistički sentiment koji postoji u našem regionu, umetnost i dalje više služi da napadne drugog, ali da uvek postoje fenomeni iz oblasti kulture koji na momenat ujedine ceo region, kao što je Konstrakta i njen nastup na Eurosongu.

“Konstrakta je svojim nastupom i borosanama osvojila i ujedinila ceo region. Kultura se kod nas najčešće potcenjuje i njen se značaj aktivno umanjuje., iako ona itekako može da promeni situaciju u regionu. Na nama novinarima je da na etičan i profesionalan način kroz umetničke sadržaje edukujemo i informišemo građane”, kazala je Danka Derifaj.

Urednik kulturne rubrike u magazinu NIN Dragan Jovićević rekao je rednik kulturne rubrike u magazinu NIN Dragan Jovićević rekao je da se broj novinara koji prate kulturu otkad je on počeo da radi pa do danas preterano smanjio, kao i da zato možemo da kažemo da danas više nemamo ni rubrike iz kulture, a ne samo novinare koji prate taj sektor.

On je dodao dodaje da danas o jednom delu više ne možemo da pričamo samo kao o društvenom delu, već o nečemu što ima i političku i društvenu notu.

“Mi o jednom delu više ne možemo da pričamo samo o njegovom kulturnom značaju, već se akcenat stavlja na njegovu socijalno-političku notu. Danas, kada mediji kanibalizuju medijske sadržaje zbog klikova na internetu, tu za kulturu nema mnogo mesta. Novinari tako čuju da je neko snimio film, i umesto da razgovaraju o filmu, pričaju o politici. O filmu “Quo Vadis, Aida?”, su svi pričali, a niko ga nije pogledao. Ista priča se desila i sa filmom “Teret”, o masovnim grobnicama u kojima su sahranjeni Albanci. Najlakše je sesti na društvene mreže i kritikovati, a da nisi ni pogledao film. Zbog toga književna kritika danas i izumire”, ocenio je Jovićević.

Tribina je organizovana u okviru obeležavanja 18 godina od osnivanja Odseka za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Aleksandar Bugarin (Autonomija)