Srbija – sa jedne strane, a susedi i zapadni partneri sa druge.

Zvanični Beograd otvorio je više „frontova“ poslednjih nedelja na međunarodnom nivou. Bitke se vode oko odluka u Ujedinjenim nacijama (UN) i Savetu Evrope (SE).

Srbija pokušava da spreči usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici na Generalnoj skupštini UN i prijem Kosova u Savet Evrope.

Upućene su oštre reči zemljama koje se zalažu za to, sa porukom da će biti napravljena razlika između prijatelja i partnera.

Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), profesor na Londonskoj školi ekonomije i stručnjak za Zapadni Balkan ocenio je za RSE da će ovo dodatno udaljiti Srbiju od Evropske unije (EU) i zapadnih partnera.

„Ja sam kritikovao dosta poteza koje je Zapad povukao protiv Srbije, ali moramo priznati i da Srbija sama sebi stvara probleme“, rekao je Ker-Lindzi.

Tu podseća i da Srbija nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

„Nažalost, sve ovo pokazuje dubinu problema koji i dalje stoje između Srbije i Evrope i šire govoreći – Srbije i Zapada“, ocenio je Ker-Lindzi.

Diplomatska ofanziva

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 15. aprila da će se Srbija suprotstaviti „snažnije nego što misle“.

Pokrenuta je diplomatska ofanziva, pa Vučić i šef diplomatije Ivica Dačić razgovaraju sa predstavnicima više zemalja na čiju podršku Srbija računa u spoljnoj politici. Od Azerbejdžana, preko Belorusije do Surinama.

Istovremeno je Vlada Srbije, na zahtev predsednika države, formirala tim za borbu protiv prijema Kosova u Savet Evrope.

Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali vodi dijalog o normalizaciji odnosa sa Prištinom pod okriljem EU.

Za Darka Obradovića iz nevladinog Centra za stratešku analizu u Beogradu, diplomatska aktivnost Srbije je iznuđena u trenutku kada više „politika četiri stuba“ Srbije ne može obezbediti značajne rezultate.

„I sada je jasno više nego ikad da Rusija i Kina ne mogu obezbediti glasove u Generalnoj skupštini UN, a sa druge strane je jasno da nije više moguće balansirati u odnosu na evropske partnere„, pojašnjava Obradović za RSE.

Vlasti Srbije su se više od decenije oslanjale na „politiku četiri stuba“ u spoljnoj politici, što se odnosi na saradnju sa Evropskom unijom, Rusijom, SAD i Kinom.

Stručnjak za Zapadni Balkan Džejms Ker-Lindzi navodi da je potrebno da sada dođe do otvorenog razgovora Srbije i njenih evropskih partnera.

„Problem je što se nalazimo u začaranom krugu. Srbija očigledno ne može u potpunosti da okrene leđa Rusiji, kad joj je ona potrebna u Savetu bezbednosti UN“, objašnjava.

Kritike na adresu Beograda

U samo dva dana stigle su kritike na račun poteza srpskih vlasti u vezi sa građanima Kosova. Upućene su sa adresa Evropske unije i Sjedinjenih Država.

Naime, zaoštrene odnose na relaciji Srbija – Zapad dodatno je opteretilo i hapšenje kosovskih policajaca na teritoriji Srbije i zadržavanje autobusa sa građanima Kosova koji su bili na putu kući iz evropskih zemalja.

Beograd je tvrdio da nema blokade nego da je reč o pojačanoj bezbednosnoj kontroli svih putnika.

Evropska unija je 17. aprila pozvala Srbiju da zaustavi blokadu kosovskih autobusa i da prestane sa jednostranim akcijama.

Dan kasnije je i američki Stejt department poručio da će „proizvoljni ili neopravdano dugi pritvori, posebno ako se cilja na službenike Policije Kosova, biti viđeni kao eskalacija situacije, koja šteti miru i stabilnosti“.

Ubrzo nakon toga, zamenik direktora Policije Kosova Dejan Janković pušten je iz pritvora u kome je zadržan jedan dan, ostali policajci su bili ranije pušteni.

‘Pretnje iz Beograda’

Vlasti u Beogradu najavljuju da će razmisliti o napuštanju Saveta Evrope ukoliko Kosovo postane članica.

Takođe poručuju da će se Srbija kandidovati za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN ukoliko bude izglasana rezolucija o Srebrenici.

„Neprijateljski gest“ i „dan srama“ samo su neki od izraza koje su zvaničnici u Srbiji upotrebili za odluku Parlamentarne skupštine Saveta Evrope kojom je preporučeno članstvo Kosova u toj međunarodnoj organizaciji.

„Imaćemo dovoljno dobrih razloga da napravimo razliku između prijatelja i partnera. Znamo ko su oni koji nas zovu na slavu i kod kojih idemo na slavu“, jedna je od Vučićevih poruka u vezi sa glasanjem u Savetu Evrope.

Darko Obradović iz nevladinog Centra za stratešku analizu u Beogradu ipak misli da ovakve izjave ne mogu imati dugoročne političke posledice.

„Neće ugroziti strane direktne investicije u Srbiji, jer Srbija ispunjava druge obaveze koje je dogovorila sa zapadnim partnerima, te obaveze su i bezbednosne, i političke i ekonomske“, smatra on.

Očekuje se da Komitet ministara Saveta Evrope sredinom maja glasa o prijemu Kosova. Takvu preporuku je 16. aprila usvojila Parlamentarna skupština SE.

Generalna skupština UN bi mogla da raspravlja o rezoluciji o genocidu u Srebrenici već početkom maja.

Kome se Vučić suprotstavlja?

Sjedinjene Američke Države (SAD), Italija, Francuska i Nemačka su među kosponzorima rezolucije o Srebrenici, gde je prema presudama međunarodnih sudova u Bosni i Hercegovini, u julu 1995. počinjen genocid nad oko 8.000 bošnjačkih civila, kada je Vojska Republike Srpske zauzela Srebrenicu.

Odluku da budu kosponzori rezolucije donele su i susedne Albanija i Severna Makedonija. U grupi zemalja koje su kosponzori su i Turska i Slovenija, uz Lihtenštajn, Irsku, Finsku, Holandiju, Jordan, Maleziju, Čile i Novi Zeland.

Predlog Rezolucije kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid bi na dnevnom redu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija trebalo da se nađe početkom maja.

U dokumentu, u koji je RSE imao uvid, traži se, između ostalog, da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici, kao i radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.Rezolucije Generalne skupštine UN-a predstavljaju zvanično izražavanje stava ovog tela, i kao takve nisu obavezujuće za države članice.

Srbija i genocid u Srebrenici

Zvanični Beograd se godinama protivi donošenju rezolucija ili deklaracija koje bi zločin u Srebrenici nazvale genocidom.

Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.

U tom dokumentu se osuđuje zločin počinjen na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde (odnosno kao genocid), ali se sam termin ne spominje, a ubistvo više od 8.000 bošnjačkih civila naziva „strašnim zločinom“ ili „masakrom“.

Rusija je 2015. u Savetu bezbednosti UN-a blokirala usvajanje rezolucije kojom se osuđuje genocid, a koju je predložila Velika Britanija i podržale Sjedinjene Države i zemlje Evropske unije.

Srbija je i tada lobirala protiv usvajanja rezolucije.

(Radio Slobodna Evropa/foto: Autonomija)