Skip to main content

Kovačevski: Rešenje sa Sofijom moguće samo ako je bazirano na evropskim vrednostima i dostojanstvu

Jugoslavija 14. maj 2022.
2 min čitanja

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski izjavio je danas da ne postoji usaglašeno rešenje spornih pitanja koje može da bude osnov za dogovor Sofije i Skoplja i da se pregovori nastavljaju.

On je istakao da rešenja neće biti dok ne bude zasnovano na evropskim vrednostima i dostojanstvu.

„Ministarstva spoljnih poslova trenutno, kao i prethodno, razmenjuju ideje, ali ne postoji usaglašeno zajedničko rešenje koje može da bude osnov, prvo za međusoban dogovori i drugo za deljenje sa institucijama u dve države“, rekao je Kovačevski novinarima u Prilepu.

Kovačevski je istakao da od početka svog mandata govori da je rešenje sa Bugarskom „jedino moguće ako se zasniva na evropskim vrednostima, na principima zadržavanja dostojanstva građana obe države i na međusobnom poštovanju“.

On je rekao i da 22. maja neće biti planirane zajedničke konferencije dve vlade u Skoplju „zato što to agende ne dozvoljavaju“, kao i da će Severna Makedonija 24. maja u Rimu, na obeležavanju Dana Ćirila i Metodija, imati svoju delegaciju.

Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksandar Šalenberg je 10. maja u Skoplju, nakon što je prvo posetio Sofiju, rekao je da je rešenje spora dve susedne države blizu i „svi delovi slagalice su na stolu i sada samo treba da ih sastavimo“. Šef diplomatije Severne Makedonije Bujar Osmani je reagovao rečima da su delovi slagalice tu, ali da „ne postoji politički lepak“.

Bugarska ministarka spoljnih poslova Teodora Genčevska je krajem aprila na skupu, na kojem je bio i komesar EU za proširenje Oliver Varheji, ponovila da je uslov da Severna Makedonija započne pregovore da pre toga u svoj Ustav uvede Bugare.

Početak pristupnih pregovora Severne Makedonije sa EU je u decembru 2020. blokirala Bugarska i pored bezuslovne preporuke Evropske komisije.

Sofija je tada tražila da Skoplje prvo ispuni uslove iz Ugovora o dobrosusedstvu sa Bugarskom i da prizna bugarske korene makedonske nacije i jezika, ali je prošle godine zahteve preformulisala u dokument „Pet plus jedan“.

Tada je zatražila „prestanak govora mržnje prema Bugarskoj i izvrtanja istorijskih činjenica u udžbenicima i drugde, prestanak diskriminacije građana koji se izjašnjavaju kao Bugari i njihovo uvođenje u Ustav, nemešanje Skoplja u unutrašnje stvari Bugarske i manjinska prava“.

(Beta, foto: Pixabay)