„Obavezu preuzetu na sednici kosovske vlade 27. septembra – za sanaciju štete na Manastiru Banjska u Zvečanu, prouzrokovane terorističkim napadom, konkretizujemo sa zvaničnim pismom upućenim Eparhiji Raško-prizrenskoj“, oglasio se kosovski ministar kulture Hajrula Čeku uz objavljeno pismo, prenosi KoSSev.

Nakon što je prethodno Eparhija saopštila da nije voljna da prihvati mešanje kosovskih institucija, ali i izrazila razočarenje zbog Čekuovog negiranja SPC na Kosovu, ovaj ministar, sada, za razliku od ranije, u pismu navodi da se obraća „organima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu“, kao i da je Banjska „vlasništvo SPC“, prenosi KoSSev.

Hajrula Čeku uputio je poziv „organima Srpske pravoslavne crkve na Kosovu“ da „koordinišu radnje do neophodnih restauratorskih intervencija na sanaciji štete na ovom dobru kulturnog nasleđa“.

U pismu upućenom Episkopu raško-prizrenskom, Čeku poručuje da potvrđuje spremnost da sprovede „ove obaveze“

„U skladu sa zakonskim odredbama o očuvanju, zaštiti i unapređenju kulturnog nasleđa kao univerzalne vrednosti čovečanstva i kao zajedničke obaveze savremenog društva za buduće generacije, obraćamo Vam se da potvrdimo spremnost institucija Republike Kosovo za sprovođenje ove obaveze“, naveo je.

Tvrdi da Kosovo obezbeđuje zaštitu i očuvanje kulturnog i verskog nasleđa kao što je definisano u članu 9. kosovskog ustava.

Ujedno poručuje da je Kosovo dužno da promoviše očuvanje kulturnog i verskog nasleđa svih zajednica, ali i da ima „posebne obaveze da obezbedi efikasnu zaštitu svih spomenika od kulturnog i verskog značaja za sve zajednice“.

„Manastir Banjska je spomenik kulturnog nasleđa i specijalna zaštićena zona, vlasništvo Srpske Pravoslavne Crkve, a njegova zaštita je zagarantovana pravnim osnovom, čime se obezbeđuje očuvanje istorijskog karaktera i sprečavanje nepovoljnih dešavanja koja bi negativno uticala na njene vrednosti“, naveo je Čeku.

Vladici Teodosiju poručuje da je zabrinut zbog štetete koja je pričinjena i nudi mu „institucionalnu spremnost“ da se preduzmu sve neophodne radnje na sanaciji štete.

„Izražavam spremnost da u saradnji sa Vama, pokrenemo preduzimanje stručnih koraka za procenu štete, izradu projekta konzervacije i sprovođenje konzervatorskih radnji, uz dužno poštovanje sa zakonskim osnovama i međunarodnim konvencijama za očuvanje kulturnog nasleđa. Poštujući ustavni duh i zakonske odredbe, naročito u obezbeđivanju očuvanja istorijskih i kulturnih lokaliteta od posebnog značaja za zajednice, obraćamo se Vama sa zahtevom za saradnju i koordinaciju u ovom važnom procesu“, zaključio je u svom pismu Čeku.

Da će štetu načinjenu manastiru Banjska, koji se 24. septembra tokom sukoba u ovom selu našao u središtu zbivanja, sanirati kosovska vlada, najavio je Hajrula Čeku još 27. septembra, a nakon sednice kosovske vlade.

Čeku je potom na Tviteru dodao i da je manastir Banjska „izgrađen na ruševinama ranije paleohrišćanske crkve i da se pretpostavlja da je na ovoj lokaciji postojalo antičko-rimsko naselje“. U svojim izjavama, Čeku se držao termina „pravoslavna crkva“.

Srpsko ministarstvo kulture je istog dana poteze Prištine protumačilo kao licemerje, kojim „pokušavaju da prikriju zločine počinjene nad srpskom kulturnom baštinom“. Poručili su Prištini i da ne „glumi brigu“.

U međuvremenu se oglasila i Eparhija raško-prizrenska uz poruku da nije u stanju da prihvati mešanje kosovskih institucija u preuzimanje zaštite manastira i život Crkve, zbog neprihvatljivih situacija, koje su i objasnili.

„Eparhija nije voljna da prihvati mešanje kosovskih institucija u život naše Crkve i preuzimanje zaštite manastira Banjska. Ovu inicijativu pre svega vidimo kao politički akt koji ima za cilj ne samo da se versko i kulturno nasleđe Srpske Pravoslavne Crkve na Kosovu i Metohiji stavi pod političku kontrolu kosovskih institucija, već i kao korak ka daljoj degradaciji naših osnovnih verskih sloboda i prava i kulturno prisvajanje naših crkava i manastira, poručili su danas iz Eparhije raško prizrenske“.

Tada su ujedno naveli da su duboko razočarani javnim izjavama Čekua, u kojima je ponovo odbio da prizna pravi naziv Crkve, odnosno propustio je da manastir identifikuje kao manastir Srpske Pravoslavne Crkve.

Naglasili su da takav pristup, ne samo da prisvaja kulturno nasleđe SPC i negira njen identitet već i „ukazuje na preferenciju za ranohrišćansku istoriju manastira u odnosu na njegov sadašnji status živog manastira, otkrivajući pravi odnos kosovskih institucija prema našem kulturnom nasleđu“.

Ukazali su i na to da se Eparhija raško-prizrenska godinama suočava sa kontinuiranim negiranjem duhovnog i verskog identiteta crkve na KiM, a da takav trend predvodi upravo ovaj zvaničnik iz Prištine.

(KoSSev/N1, Foto: N1)