Pokrajinski sekretar za upravu i propise Tamaš Korhec kaže da je moguće raspisivanje referenduma o predlogu vojvođanskog statuta, ali smatra da takav referendum nije potreban, pošto su se o njegovim rešenjima građani već izjašnjavali na referendumu o novom Ustavu Srbije. U izjavi za „Dnevnik“ on je napomenuo da je Ustav dobio zeleno svetlo na nivou cele Srbije, ali ne i u Vojvodini, baš zbog rešenja koja se tiču položaja autonomije, a koja su ugrađena u predloženi statut.
– Bilo bi malo neprirodno da se građani ponovo izjašnjavaju o onome što predstavlja implementaciju i razradu onog dela Ustava koji se odnosi na teritorijalnu autonomiju. I zato ne mislim da je to pitanje potrebno izneti na referendum, ali je takva opcija moguća – rekao je Korhec.
Inicijativa za raspisivanja referenduma o vojvođanskom statutu potekla je iz Jedinstvene Srbije, inače članice vladajuće koalicije u republičkom parlamentu. Naime, lider te stranke Dragan Marković Palma, podstaknut kritikama Srpske pravoslavne crkve o statutu, ocenio je predloženi tekst statuta neprihvatljivim i predložio da se o tom aktu raspiše referendum na kojem bi se građani izjasnili o atatutu APV, uz prethodno dvotrećinsko izjašnjavanje Republičke skupštine.
Korhec kaže da mu iz te incijative nije jasno ko bi se izjašnjavao na tom referendumu, odnosno da li se mislilo na sve građane Srbije, ili samo na građane Vojvodine. On napominje da se pokretanjem procedure referenduma o vojvođanskom statutu „ne bi smirile strasti koje se nepotrobno pothranjuju o ovom pitanju“.
– Uveren sam u to da bi većina građana u Vojvodini podržala ovaj statut, kao što je to učinila i većina predstavnika tih građana u Skupštini Vojvodine. Međutim, uveren sam i u to da bi organizovanje referenduma vodilo ka jačanju političkih tenzija i novih podela i netrpeljivosti u zemlji, i to poptuno bespotrebno – istakao je Korhec.
Po njegovim rečima, zakonski je ipak moguće o ovom pitanju organizovati referendum i na teritoriji Vojvodine i na teritoriji cele Srbije. Međutim, on smatra da to ne bi bilo korisno, niti da bi razrešilo probleme i dileme koje prate ovo pitanje.
– Jer, šta bi se desilo da se, na primer, na nivou Srbije većina građana izjasni portiv statuta, a da u Vojvodini većina bude za statut? Šta bi to značilo u sledećem koraku? Koja bi odluka bila obavezujuća? – zapitao je Korhec.
On je kazao da bi bilo najcelsihodnije da se u pogledu procedure usvajanja statuta APV poštuju odredbe Ustava, kojima nije predviđeno i referendumsko izjašnjavanje. Komentarišući činjenicu da je većina za izglasavanje statuta u republičkom parlamentu ipak dovedena u pitanje s obzirom na to da se i neke članice vladajuće koalicije negativno izjašnjavaju o tom aktu, Korhec kaže da bi bilo „sasvim neprirodno da bilo koji partner iz koalicije promeni mišljenje koje je imao kad su se o statutu izjašnjavali u pokrajinskom parlamentu“.
– To bi bilo neopravdano i protivno parlamentarnoj logici, pogotovo što nacrt statuta nije bio tajni dokument. Mesec dana je bio na javnoj raspravi i svi su imali priliku da se odrede prema tom aktu. A sve drugo je politikanstvo ili podleganje pritiscima nekih nacionalističkih snaga koje su i dalje prisutne, formalno ili neformalno, u institucijama Srbije – rekao je Korhec.

Crkva podlegla pritiscima
Povodom incijative SPC, koja je vlastima preporučila da ne usvoje vojvođanski statut, ocenjujući da on ugrožava suverenitet Srbije, Korhec kaže da crkva ima pravo da iznosi stav o svim važnim društvenim pitanjima, ali je primetio da pitanja teritorijalne organizacije i decentralizacije obično nisu teme kojima se bave crkve, ni u Srbiji ni u Evropi.
– Mislim da je u ovom slučaju crkva podlegla pritiscima nekih političkih krugova u Srbiji – ocenio je Korhec, dodajući da misli na „one krugove koji svim sredstvima pokušavaju da spreče izglasavanje statuta Vojvodine“.

(Dnevnik)