Srbiji je potreban jak lider i vođa koga će narod da sledi, smatra 57 odsto mladih, što je osetno više nego u 2021, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Krovana organizacija mladih Srbije (KOMS).

Na predstavljanju rezultata istraživanja 12. avgusta rečeno je da 23 odsto mladih ne smatra demokratiju za najbolji oblik političke vladavine.

„Na uverenje da je jak lider najbolja opcija utiče celokupna globalna politička situacija gde se često lideri i jako vođstvo stavljaju u prvi plan kao garant stabilnosti bezbednosti društva i države. Ta situacija kod mladih stvara utisak da se osećaju nesigurno i u postojanju vođe vide najbolje rešenje za državu“, rekla je generalna sekretarka KOMS-a Miljana Pejić za Betu.

Ona je navela da mlađi u rasponu od 15 do 30 godina, o kojima je sprovedeno istraživanje, više podržavaju ideju jakog lidera, kao i da se nalazi ne razlikuju od sličnih u Evropi, baš zato što je to globalni trend.

Da Srbiji nije potreban vođa smatra 28 odsto ispitanih a „ne znam“ je kao odgovor navelo 15 odsto ispitanih. Gledano prema regionima, beogradski je najmanje za jakog vođu.

Istraživanje je pokazalo da 44% mladih smatra da je demokratija najbolji oblik političkog vladanja, 33% ne zna, a 23% ne smatra da je tako.

Kad se uporedi sa prethodnim godinama, poverenje u demokratiju neznatno je opalo, mada je i dalje na znatno višem nivou nego 2017. i 2018.

Čak 80% mladih smatra da ne može da utiče na političke odluke a istraživanje je pokazalo i da ih 42% nije glasalo.

Do demotivisanosti je dovelo uverenje da izbori neće ništa promeniti, da su svi političari isti kao i da političarima opšti interes nije u prvom planu.

Na pitanje da li podržavaju ulazak Srbije u EU 41% se protivi, 33% podržava, a 26% mladih ne zna.

U pitanju je značajan rast protivljenja članstvu i to za 8% u odnosu na prošlu godinu, naveli su iz KOMS.

Istraživanje je pokazalo da 49% mladih želi da se odseli iz Srbije, dok 40% ne otpisuje tu mogućnost. Kao glavna odredišta se navode Evropa i Amerika.

Istraživanje je obuhvatilo i zdravstveni aspekt i pokazalo je da je 14% mladih bar jednom uzelo kokain, a 55% marihuanu.

Porasla je podršaka legalizaciji marihuane, na 53% sa prošlodišnjih 49. Za legalizaciju u medicinske svrhe je još 29%.

Istraživanje je urađeno u periodu maj – jul na reprezentivnom uzorku od 1.117 mladih, putem on lajn upitnika, naveli su iz KOMS.

(Beta, foto: Pixabay)