Kokan Mladenović, autor teksta i reditelj predstave „Bilo jednom na Brijunima“, čija je premijera održana sinoć u Centru za kulturu Svilajnac, a beogradska se planira za početak aprila u Bitef teatru, kaže za Danas da je rad na ovom komadu počeo od jedne razglednice sa Briona.

– Na toj razglednici su drug Tito, Jovanka Broz, Elizabet Tejlor i Ričard Barton, i to je maltene sve što znamo o tom trodnevnom susretu, koji se desio od 31. jula 1971. godine kada su Ričard Barton i Elizabet Tejlor došli u posetu bračnom paru Broz jer je Ričard Barton izabran da glumi druga Tita u partizanskom spektaklu „Sutjeska“ – podseća Mladenović.

On dodaje da u predstavi igra sjajna glumačka ekipa: Branislav Trifunović (Josip Broz), Milan Marić (Ričard Barton), Tihana Lazović Trifunović (Elizabeta Tejlor) i Sanja Marković (Jovanka), a da je glamurozni, istorijski susret dva bračna para na Brionima, za njega bio samo povod da se upusti razmatranje mnogo složenijih pitanja.

– Meni je to bio samo povod i za jednu pirandelovsku priču o ulogama. O ulogama nas u sopstvenim životima, o ulogama u politici i istoriji, o tome ko glumi, ko se pretvara, koje sve maske stavljamo na sebe i koja je cena tog i takvog glumljenja sebe u pozorištu, na filmu, ili u istoriji – kaže Mladenović.

Prema njegovim rečima, ova predstava pokazuje svu raskoš talenata glumačke ekipe, a veruje i da ovaj komad ima mnogo satiričnih momenata.

– Nije zgoreg napomenuti da je film „Sutjeska“ sniman s jeseni 1971. godine, a kad proučite istorijska dokumenta, onda shvatite da je upravo to period u kome se Tito obračunava sa Maspokom u Hrvatskoj, u kome nemilosrdno sklanja liberale sa političke scene Srbije i praktično taj veliki spektakl gde se stalno govori o Ričardu Bartonu i Liz Tejlor, Holivudu, gde su naslovne strane isključivo vezane za glamur oko filma „Sutjeska“, sve to služi kao sipino mastilo, neka dimna zavesa ispod koje će se obaviti razni prljavi politički poslovi. To nam je otvorilo prostore za razmišljanje o upotrebi i zloupotrebi umetnosti i susretu umetnosti i politike, ko tu koga upotrebljava, zloupotrebljava, ucenjuje, može li neko samo zato što poseduje finansijsku i političku moć da se na taj bahati način, pun nerazumevanja, odnosi prema nečemu što mi iz pozorišta smatramo našim životima – objašnjava Kokan Mladenović.

Upitan kako vidi odnos i susret aktuelne vlasti sa umetnicima u odnosu na Titovu epohu Kokan Mladenović kaže da je to neuporedivo.

– Josip Broz Tito za vreme svoje vladavine koristi film kao sredstvo propagande, naravno, ali samim tim pokreće i jednu izuzetno profitabilnu industrijsku granu bivše Jugoslavije – proizvodnju filmova i koprodukcija sa stranim filmovima, što je sjajno opisano u dokumentarnom ostvarenju Mile Turajlić „Cinema Komunisto“ i jako je teško komparirati tu vrstu sofisticiranog ponašanja sa današnjim porudžbenicama. Prvo, naše vlasti ne naručuju vrhunske holivudske umetnike da bi snimili filmove A klase. Oni naručuju propagandne filmove tipa „Dara iz Jasenovca“, „Oluje“, sad ćemo, za boga miloga, snimiti i „Boj na Kosovu“. Pravi se ekranizovana estradizovana istorija – ocenjuje Mladenović, dodajući da današnjoj vlasti to i pristaje.

– Njima mnogo više odgovara sveopšti rijaliti u koji su pretvorili zemlju. Iz današnje perspektive ličnosti kao što su Elizabet Tejlor i Ričard Barton je nezamislivo videti u javnom prostoru naše zemlje, jer su junaci taj gadni, kriminalni, jeftino erotizovani svet rijaliti programa i estrade jer njima očigledno to treba za široke narodne mase, nikakva druga vrsta propagande. I, u odnosu na to vreme Titove Jugoslavije, na period sedamdesetih godina, komparirati ove danas neuke ljude, koji o značaju kulture i umetnosti za sudbinu jednoga naroda ne znaju apsolutno ništa, gotovo je degutantno – smatra Mladenović.

Prema njegovim rečima, Tito je uvek bio na mestima gde je trebalo podržati istinsku kulturu, ali to ne znači da predstava „Bilo jednom na Brijunima“ pravi apoteozu jugoslovenskom socijalizmu, već da aktuelni političari prosto ne razumeju svet kulture i umetnosti.

– Tita ćete videti na operskim premijerama, Tita ćete videti u pozorištu, na Sterijinom pozorju, na otvaranju izložbe Henrija Mura, videćete ga tamo gde treba podržati istinsku i ozbiljnu kulturu. Naši političari uglavnom ne idu u pozorište, niti razumeju šta pozorište znači osim njihove želje da se druže sa popularnim glumcima i glumicama. Pravog razumevanja kulture naravno da nema. Svaki put kad uđemo u komparaciju ovog i onog doba, onda nas bude sramota od te negativne evolucije, od toga u šta smo se pretvorili. Iz jedne zemlje obrazovanja, kulture, ozbiljnog ulaganja u umetnost, zidanja institucija kulture, pozorišta, galerija, biblioteka… došli smo do ove kataklizme kulture u kojoj živimo. Naša predstava, naravno, nikako ne glorifikuje vreme jugoslovenskog socijalizma, ali svakako da samo društvo u kome se nalaze Jovanka Broz i Tito, s Ričardom Bartonom i Elizabet Tejlor, pokazuje šta je bila elita istočnog i zapadnog sveta. Taj sudar svetova čini na čast i jednima i drugima, a mi danas, prosto, sa ovim tužnim batlerima svetske politike, sa tim nekulturnim i nevaspitanim ljudima koji vode zemlju teško možemo da zamislimo takav neki susret – zaključuje Kokan Mladenović.

Ostatak autorskog tima predstave čine: dramaturg Dimitrije Kokanov, scenografkinja Marija Kalabić, kostimografkinja Aleksandra Mladenović, koreografkinja Andreja Kulešević i organizator Jovan Todorovski.

(Danas, foto: N1)