Manje od mesec dana je do izbora. Banda na i oko vlasti, ogrezla u radikalsko-espesovskoj bezočnosti i pljački je uznemirena. Uprkos silnoj mašineriji za manipulacije, plaše je sve evidentniji znaci buđenja građana iz kome laži i podvala, na koje su se nesuvisle mase u velikoj većini odavno svikle, pogotovo tokom poslednjih deset, dvanaest godina.

Propalost društva, moralno rasulo, pljačke i zadah truleži na sve strane, više ne može prikriti ni ubitačna propagandna mašinerija u službi bande, ma koliko šminkala trulež.

Sluti banda da je ugrožena, pa markira one za koje smatra da je na izborima najviše ugrožavaju. Sve će učiniti da izbore svede na farsu, manipulacije i krađu. U pripremi izborne farse, krenula je na satanizaciju opozicionih lidera. Ne biraju se sredstva, banda se ničega ne stidi. Niti brine za narod, niti za državu, a demokratiju i odgovornost svela je na sprdnju. Radikalština je to, ona izvorna, nepatvorena. Šešeljevska.

Za bandu su lideri barem nominalno proevropske opozicije – ne i desničarske, četničkoljotićevske (samozvani državobranitelji, koji bi Srbiju uz pomoć crkve da vrate u sredni vek) – je l’ da, srpski izrodi, moralne nakaze, strani plaćenici…, koji Srbiju ne vole i koji je – ako pobede na izborima – vode u potop. Pretnja su, je l’ da Srbiji i srpskom rodu. Banda ih takvima prikazuju na plakatima po svim dostupnim javnim prostorima, posebno prometnijim.

Šta je drugo nego fašizam skandalozna satanizacija i crtanje meta na čelo građanim, stranačkim liderima koji Srbiju žele da izvuku iz haosa i propasti?

U stvari, ovakva satanizacija ljudi više liči na nacističku, nego na fašističku satanizaciju, iako je među njima mala razlika. Sličnija je nacističkoj satanizaciji Jevreja u Nemačkoj tokom tridesetih godona prošlog veka, pogotovo pred i tokom Drugog svetskog rata. Nacisti su Jevreje u javnosti, u štampi, na karikaturama, na plakatima i na sve druge načine, prikazivali kao zadrigle rugobe iz kojih viri zlo, kao podmukle špekulante, kao đavole koji ništa drugo ne rade nego smišljaju kako da nanesu nesreću je l’ da čestitom arijevskom rodu.

A šta sugerišu plakati vladajuće srpske radikalštine usmerene na opozicionare? Da ih prikažu građanima Srbije kao đavole namerene da upropaste srpstvo? Ima li sličnosti nacistička satanizacija Jevreja (pripremanih za holokaust) i satanizacija protivnika vučićevsko-šešeljevsko-dačićevskog režima? Gledajući satanizaciju ljudi, ne samo kroz skandalozne plakate, i poznajući karakter radikalštine i šešeljizma čiji duh prožima vladajuću bandu, čovek se neminovno pita – je li ovde na redu pucanje lobanja po ulicama?

Na najnovijem plakatu protiv opozicije u rangu nacističkih, koji banda lepi po Novom Sadu i verovatno drugde, postavljeno je pitanje ‘Ko vuče konce’, sugerišući posmatračima da Đilas vuče sve konce je l’ da antisrpske opozicije. Kad se pred takvim malignim plakatom čovek zapita o ludilu dokle smo došli, neminovno mu se nameće odgovor na suštinski najvažnije pitanje: Ko fašizuje i nacifikuje Srbiju?

To je onaj koji je zarobio Srbiju, koji sve konce autokratski drži u svojim rukama, onaj koji je od Srbije napravio hajdučku pećinu iz koje se beži u svet. Bez njega, bez njegove radikalštine, neugaslog šešeljizma i bolesne volje za moći, ne bi bilo ni ovakve sramote i strahote po zidovima gradova (verovatno i sela) ojađene Srbije.

Pavle Radić (Autonomija)