„Rusi su ušli u grad. Rat je počeo, a mi moramo ispričati priču“ – poručuje jedan od novinara u nagrađivanom dokumentarcu o ruskoj opsadi ukrajinske luke Mariupolj.

A tu priču, za sada, u lokalnom bioskopu ne mogu da vide građani Lazarevca, male opštine na periferiji Beograda.

Centar za kulturu Lazarevac duže od nedelju dana ne daje objašnjenje zašto je sa repertoara skinut film „20 dana u Mariupolju“, ukrajinskog reditelja i dobitnika Pulicerove nagrade Mstislava Černova.

Otkazivanju projekcije, prvobitno najavljene za 11. oktobar, prethodilo je saopštenje ultradesničarske Srpske radikalne stranke, koja je od vlasti tražila da se emitovanje dokumentarca zabrani u bioskopima u Srbiji.

Na čelu te stranke je osuđenik za ratne zločine Vojislav Šešelj. Predstavnike u lokalnoj vlasti u Lazarevcu nemaju, baš kao ni u parlamentu Srbije jer su na poslednjim izborima ostali ispod cenzusa.

Iz raskola sa radikalima nastala je Srpska napredna stranka (SNS), dominantna na vlasti u Srbiji više od deset godina.

A predstavnici vlasti povodom ovog slučaja nisu se zvanično oglašavali.

Ministarstvo kulture nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) da li otkazivanje filma o opsadi Mariupolja karakterišu kao cenzuru i kako reaguju na zahtev radikala.

‘Cenzura’

„Svakako da se radi o cenzuri“, stav je politikologa i novinara Borisa Varge.

„To je indikator jednog opšteg stanja u srpskoj politici i društvu. Pre svega, zabraniti takav film je slepa lojalnost nacionalističkoj politici i strah da se dobije ukor zbog antiruskih raspoloženja pred državotvornim autoritetima“, ukazuje on za RSE.

Stav vlasti u Srbiji je da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine. Agresiju su osudili glasanjem za rezolucije u Ujedinjenim nacijama.

Međutim, od početka invazije nisu prekinuli veze sa ruskim zvaničnicima, i odbijaju da uvedu sankcije Kremlju.

Rusija se posmatra kao „tradicionalni prijatelj“, a i istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je većina građana Srbije protiv uvođenja sankcija Rusiji.

Prema oceni Borisa Varge, „virus radikalizma posejan je u svakoj lokalnoj samoupravi, selu, školi, lokalnim kulturnim ustanovama“.

Lazarevačka projekcija filma „20 dana u Mariupolju“ trebalo je da bude prva nakon beogradske premijere u maju ove godine, na međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs.

Organizatori Beldocsa su saopštili da iza odluke lokalnog centra za kulturu ne stoje, kao i da u njoj nisu učestvovali.

Nagrađivani dokumentarac prati tim novinara koji su ušli u grad uoči 24. februara 2022, kada je invazija otpočela.

Mariupolj je tri meseca kasnije pao pod kontrolu Rusije, nakon jedne od najdužih i najkrvavijih bitaka u ratu.

„Tokom opsade, dok bombe padaju i stanovnici beže, a pristup struji, hrani, vodi i lekovima je prekinut, jedini međunarodni novinarski tim koji je ostao muči se da zabeleži zverstva rata i prenese svoje snimke“, opis je filma.

‘Opština se ne meša u uređivačku politiku’

Centar za kulturu Lazarevac nije odgovorio na pitanja RSE zašto je dokumentarac skinut sa repertoara, i da li je ta institucija podlegla političkom pritisku.

Direktor Centra za kulturu Aleksandar Arsenović je u telefonskom razgovoru poručio da je „zauzet“ i da pozovemo kasnije. Do zaključivanja teksta, više nije odgovarao na pozive.

Iz kabineta predsednika opštine Lazarevac je za RSE kratko poručeno da oni nemaju informacije o otkazivanju ukrajinskog dokumentarca.

Ističu da se u uređivačku politiku Centra za kulturu, opština „ne meša“.

Šešeljevi radikali tražili zabranu filma

Dan uoči zakazane projekcije u Lazarevcu, Srpska radikalna stranka (SRS) je u saopštenju „pozvala“ rukovodstvo opštine i Centra za kulturu da film „20 dana u Mariupolju“ otkažu.

Nadležnima u Srbiji radikali su poslali poruku da „ne dozvole promociju“ u drugim bioskopima u državi.

Film su opisali kao „izrazito antiruski propagandni film režima iz Kijeva“.

„Promocija antiruskog filma predstavljala bi provokaciju srpskog naroda u službi neuspelog pokušaja Zapada da se promeni odnos srpskog naroda prema bratskoj Rusiji“, saopštili su radikali.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, radikali zastupaju stavove Kremlja.

Lider stranke Vojislav Šešelj, koji je u Hagu osuđen na zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina nad hrvatskim stanovništvom u vojvođanskom selu Hrtkovci 1992, u svojim javnim nastupima protivi se uvođenju sankcija Rusiji i veliča njenog predsednika Vladimira Putina.

Politikolog i novinar Boris Varga smatra da je rat u Ukrajini pokazao koliko je bilo važno da se Srbija suoči sa prošlošću, posebno sa odgovornošću u ratovima 90-tih na prostoru bivše Jugoslavije.

„Javnost Srbije je uskraćena za istinu o ratovima 90-tih i tako će biti dok se društvo sa tim ne suoči. Dokumentarni film ’20 dana u Mariupolju’ o ratu u drugoj državi, u Ukrajini, smeta jer kvari mitsku sliku o Srbima i Rusima kao žrtvama zavere Zapada, SAD i EU“, ocenjuje on.

Šta poručuju u Beldocsu?

Beldocs se uvek suprotstavljao svim pokušajima cenzure i zabrane umetničkih dela, poručuju organizatori festivala za RSE nakon otkazivanja projekcije u Lazarevcu.

Film „20 dana u Mariupolju“ trebalo je da bude prikazan u toj opštini u okviru festivalske turneje „Beldocs eho“, u kojoj publika u više od 20 mesta u Srbiji može da vidi nova ostvarenja nakon beogradske premijere.

Turneja je počela letos.

„Mi imamo spisak filmova za koje smo obezbedili prava i koje nudimo kulturnim institucijama, a oni imaju pravo sami da odaberu koje filmove žele da prikažu“, pojašnjava za RSE Aleksandra Vušurović iz Beldocsa.

Majska premijera filma „20 dana u Mariupolju“ u Beogradu je prošla, kako kaže, odlično, sa brojnom publikom i uz prisustvo diplomatskog kora.

Ali lokalni kulturni centri, do sada, nisu birali da prikažu ovaj dokumentarac.

„Zato ne mogu da uporedim kako bi prošao u drugim gradovima. Centar za kulturu Lazarevac je bio prvi koji je odabrao taj film, što nas je u prvi mah obradovalo“, dodaje Vušurović.

Međutim, Beldocs nije zvanično obavešten o razlozima otkazivanja te projekcije.

Nezvanično obrazloženje su, navodi Aleksandra Vušurović, politički pritisci radikala.

„Mi smo se nadali do poslednjeg momenta da projekcija ipak neće biti otkazana. To je mala sredina i publika koja dolazi na projekcije dokumentaraca nije velika, pa je otkazivanje delovalo suludo“, smatra ona.

Ukazuje na važnost filma „20 dana u Mariupolju“ koji je dobio brojna priznanja na svetskim festivalima, a novinarska ekipa Pulicerovu nagradu 2022. godine.

„To je dodatni razlog zbog kojeg smatramo da svaka cenzura šteti kulturnoj ponudi u Srbiji, pogotovo u manjim sredinama. Izuzetno smo protiv takvog postupanja“, naglašava.

Festival Beldocs će se, ističu organizatori, potruditi da film bude prikazan u Beogradu i drugim gradovima u najskorije vreme.

‘Političari da ne nameću svoju ideologiju’

Na otkazivanje filma reagovalo je i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Osudili su pritisak radikala na lazarevački kulturni centar, a na sve političke aktere apelovali da ne nameću svoju ideologiju kroz kulturu.

„Jasno je da se radi o prećutnoj cenzuri i zabrani distribucije koju, prema zakonu, može da izrekne jedino nadležni sud na osnovu predloga tužioca, što ovde nije slučaj“, ukazao je NUNS.

Ocenjuju da je „porazno“, ukoliko je Centar za kulturu Lazarevac „podlegao pritisku marginalne političke grupacije“ i odlučio da film skine sa repertoara.

Tu instituciju su pozvali da održi projekciju, a nadležne da reaguju na nezakonite pritiske i obezbede da se film nesmetano prikazuje.

Krvava opsada Mariupolja

„Bombu po bombu, Rusi su prekidali struju, vodu, zalihe hrane, tornjeve za mobilni telefon, radio i televiziju“, opisao je za agenciju AP reditelj filma „20 dana u Mariupolju“ Mstislav Černov.

Ekipa je svedočila razornom granatiranju, između ostalog, pozorišta koje je poslužilo kao sklonište za civile.

Bombardovanju stambenih zgrada, mostova, porodilišta.

Snimali su kako granate seju smrt.

„Doktori u bolnici su nas molili da snimimo porodice koje donose svoje mrtve i ranjene, i dozvolili nam da koristimo agregate kako bismo slali snimke. ‘Niko ne zna šta se dešava u našem gradu’, rekli su“, prisetio se Černov.

Bio je 15. mart kada su, kao poslednji međunarodni novinarski tim, napustili grad.

„Nismo imali pojma da li ćemo se izvući živi“, zaključio je on.

Mariupolj, na obali Azovskog mora, bio je jedna od prvih ruskih meta, a pod opsadom je proveo 86 dana.

Hiljade civila je ubijeno tokom ruske opsade.

Rusija tvrdi da je ubijeno 3.000, dok iz Kijeva napominju da je poginulo više od 25.000 ljudi.

Prema podacima Ujedinjenih nacija, do 90 odsto gradskih stambenih zgrada je oštećeno ili uništeno tokom ruske opsade.

Pre rata u Mariupolju je živelo pola miliona ljudi. Bio je dom železare „Azovstal“, jedne od najvećih u Evropi.

Izveštaj UN procenjuje da je oko 350.000 ljudi bilo prinuđeno da napusti grad.

Grad se nalazi u regiji Donjecka, jednoj od četiri koje je Putin anektirao u septembru 2022. godine. Kijev i zapadni saveznici osudili su potez kao nezakonit.

(RSE, Foto: Pixabay)