Skip to main content

Klemen Grošelj: Srbija može bez EU, ali onda ne bi više bila interesantna Kini

Info 12. feb 2024.
4 min čitanja

"Stvari su počele dosta da se menjaju u smeru da Evropska komisija nema više toliki stepen tolerancije kao u prošlosti"

Poslanik evropskog parlamenta Klemen Grošelj kaže za N1 da Rezolucija o izborima u Srbiji „neće nestati preko noći“ sa izborom novog Evropskog parlamenta. Dodaje i da se Srbija može okrenuti drugim partnerima, poput Kine, ali… „U trenutku kada Srbija ne bi bila više kandidat za EU, više ne bi imala trgovinski sporazum s Kinom. Jer, Kini ste interesantni onoliko koliko su vam otvorena vrata ka EU i evropskim tržištima“, naglasio je.

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su nedavno u Strazburu rezoluciju kojom se poziva na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage neregularnosti na decembarskim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji. Ako srpske vlasti ne pokažu volju da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako rezultati istrage ukažu na to da su vlasti bile direktno uključene u prevaru birača, poslanici će pozvati na obustavu finansijske podrške EU Srbiji zbog ozbiljnih kršenja vladavine prava u vezi s izborima.

„Rezolucija će biti prosleđena Savetu EU i Evropskoj komisiji, i videćemo kakav će biti rezultat. Savet EU i EK imaju jasna stajališta šta su očekivanja, i sad očekujemo reakcije nakon rezolucije“.

Na pitanje da li skorašnji izbori za Evropski parlament „usporavaju celu stvar“, Grošelj u emisiji „Iza vesti“ kaže:

„Usporiće, jer će EP više biti fokusiran na izbore novih evropskih poslanika, ali Rezolucija EP neće nestati preko noći sa izborom novog parlamenta. Ako neko očekuje da će ona nestati, to je naivno političko razmišljanje“.

Grošelj pojašnjava da rezolucija „na neki način otvara političku raspravu koja će se dešavati u narednim mesecima“.

„I to će biti tema i u novom sazivu EP, to nije pitanje jede političke grupacije, već najvećih političkih grupacija unutar parlamenta“, naveo je Grošelj.

On podseća i na rezoluciju o Banjskoj, donetoj u oktobru prošle godine, kada se takođe govorilo o zamrzavanju sredstava iz evropskih fondova.

„I ta rasprava je još uvek i na javnoj i nejavnoj sceni. Rasprava o Banjskoj nije više toliko javna, ali je još uvek ovde, još uvek je to otvoreno pitanje“, rekao je Grošelj.

Na pitanje koliko se promenio kurs evropske politike prema vlastima u Srbiji, Grošelj kaže – dosta.

„Ja bih rekao da su se dosta promenile, stvari su počele dosta da se menjaju u smeru da Evropska komisija nema više toliki stepen tolerancije kao u prošlosti. Koliko se to promenilo, videće se početkom rada nove Komisije, najverovatnije krajem godine“, naglasio je.

Pojašnjavajući pitanje međunarodne istrage izbora u Srbiji, Grošelj navodi da vlasti u Srbiji mogu da je odbiju.

„Srbija može da odbije tu misiju. EU nikada neće prinuđivati nijednu zemlu da nešto učini pod nekim ultimatumom. Pogledajte recimo ono što se sada dešava Mađarskoj. Orbana je tolerisala EU dugo, a kada je počelo uslovljavanje fondovima EU i sprovođenje te odluke. I sada su nastale političke implikacije onoga što je EU počela da radi po pitanju Mađarske, sada imate dosta jaku političku krizu“, ocenio je Grošelj.

Ali, ponavlja, EU nikada neće frontalnim ultimatumom da uslovljava bilo koga.

Srbija je kandidat za članstvo u EU.

„Ovde se, dosta lukavo, mešaju dve stvari. Zemlja koja ulazi u EU, ona je još uvek suverena zemlja. Ali kad zemlja odluči suvereno da ide u proces pregovora za članstvo u EU, znaju se ti uslovi. Ne možeš reći da su to ultimatumi, ti si na te uslove pristao kada si odlučio da ideš ka EU. Po Kopenhaškim kriterijumima, jedna od tačaka je vladavina prava, a ona uključuje i čovekova prava i demokratiju, i medije i pravosuđe“, predočio je Grošelj.

Prema njegovim rečima, ti uslovi ni na koji način ne umanjuju suverenitet Srbije.

„Srbija se uključuje u grupaciju zemalja koja imaju jasno definisane uslove i način na koji podrazumevaju svoj suverenitet kada su odlučile da zbog dobrobiti podele taj suverenitet među sobom. EU nije samo zajednička pijaca, to je grupacija zemalja koje su u demokratiji“, navodi.

A ono što je, kaže, činjenica, je da „Srbija danas nije ništa bliže članstvu u EU nego što je to bila pre 10 godina.

O tome može li Srbija da osustane od EU i približi se nekim drugim zemljama, poput Rusije i Kine, Grošelj je mišljenja da može, ali da to ne bi bilo pametno.

„U trenutku kada Srbija ne bi bila više kandidat, ona više neće imati trgovinski sporazum s Kinom. Jer Kini ste interesantni onoliko koliko su vam otvorena vrata ka EU i tržištima EU. Kada bi se zaoštrila politika prema Srbiji, videli biste kakve su to promene u politici Kine prema vašoj zemlji. Osim toga, ako neko ima neke velike vizije oko Kine, neka pita zemlje kao što je Šri Lanka, kada te velika zemlja poput Kine obuhvati, kakve su to konsekvence“, naglasio je evropski poslanik.

Opozicija postala ozbiljan partner EU

Na pitanje da li je srpska vlast trenutno partner ili problem za EU, Grošelj kaže da je to „vlast koja ima velike probleme“.

„Za mene je to vlast koja ima izazove, veliki problem sa legitimitetom unutar same Srbije. Ima problem sa legitimitetom kada razgovara sa EU, Evorpksim parlamentom, jer ne znamo koliko stvari će se realizovati od onih obećanih. Da li može da ono što obeća i implementira. To je izazov koji ima cela EU sa vlastima i u Srbiji ali i u nekim drugim zemljama Zapadnog Balkana“, izjavio je Grošelj.

Kako je rekao, postoji i veliki raskorak između onoga „što srpske vlasti govore u javnosti i onoga šta govore kad razgovaraju privatno s najvišim zvaničnicima EU i zapadnih zemalja“.

„Mi ne znamo šta je sve bilo obećano u okviru pregovora. Imamo neke javne stvari i one su jasne, ali imamo i one stvari u okviru pregovora kao su obećane Evropskoj komisiji i drugima“, kazao je.

Prema rečima Grošelja, opozicija u Srbiji je pokazala veliki iskorak.

„Napravila je iskorak jer je demonstrirala i pokazala jednu zrelost. I ova rezolucu+ija EP je konsekvenca toga. Opozicija je sada jedan jak, zreo politički faktor u Srbiji i to je dosta bitno. Opozicija je sada sastavni deo evropsko-srpskih odnosa“, zaključio je Grošelj.

(tekst i foto: N1)