Skip to main content

Kasparov: Čak je i Srbija, koja je uvek naklonjena Moskvi, odbila da prizna aneksiju, niko ne želi da podrži gubitnika Putina

Planeta 04. okt 2022.
5 min čitanja

"Ako Rusija želi da se ikada pridruži modernom svetu, okončanje ove diktature nije dovoljno"

Ruski diktator Vladimir Putin gubi u Ukrajini i udvostručuje svoj brutalni rat na način koji će izgubiti i Rusiju, piše u autorkosm tekstu Gari Kasparov, bivši prvak sveta u šahu.

Kako dodaje, sada je vreme da ukrajinski saveznici iskoriste prednost i da ciljeve ovog rata učine glasnim i jasnim pre nego što se izgube u magli Putinovog lajanja i njegovih pokušaja da stvori haos, navodi Kasparov predsedavajući Fondacije za ljudska prava.

Najpre, navodi, treba priznati da “pravog mira ne može biti sve dok 100 odsto ukrajinske teritorije ne bude oslobođeno od ruskih osvajača”.

Kao drugo, prema rečima Kasparova, pridružite se ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom u izjavi da ne može biti povratka u normalne odnose sa Rusijom dok je na čelu Putin, ratni zločinac.

Rusija je postala otvoreno fašistička diktatura i susret sa takvim zlom na pola puta je pobeda zla.

“Putin i njegove elite veruju da će uvek postojati put nazad, da će zapadni lideri i kompanije uvek praviti ustupke. Proteklih 20 godina su bili u pravu, ali ovaj put mora biti drugačije”.

Putin je prošle nedelje, podseća, najavio “delimičnu mobilizaciju“ za snabdevanje iscrpljene ruske vojske neobučenim regrutima, uglavnom regrutovanim iz siromašnih ruskih regiona etničkih manjina. Kremlj se nadao da će izbeći društveni preokret koji bi mogao dovesti do narušavanja apatične lojalnosti urbanih Rusa, jedine grupe od koje se zaista plaše.

“Ali ako se Putin nadao da će izbeći paniku u Moskvi, nije uspeo, i sada će požnjeti najgore od oba sveta sa neefikasnom vojskom i sve uznemirenijim stanovništvom”.

Putin je u petak održao ratoborni govor pre nego što je najavio nezakonitu aneksiju više okupiranih ukrajinskih teritorija.

“Pretpostavljam da je Putin osećao da to treba brzo da uradi, pošto se obim ukrajinske teritorije koju kontroliše Rusija svakodnevno smanjuje.

Kao što sam pisao pre mesecima, korumpirana i nesposobna ruska vojska koja umire za ništa neizbežno bi se pokolebala protiv ukrajinskih snaga koje se bore za svoje živote, naciju i slobodu”.

Putinov u svom govor jedva da je pominjao Ukrajinu, umesto toga je svoj rat uokvirio kao bitku protiv NATO-a, dekadentnog Zapada, a posebno Sjedinjenih Država.

Putina treba posmatrati kao velikog gazdu, spasioca otadžbine, a za to su potrebni veliki neprijatelji, smatra Kasparov.

Putin je nezakonito anektirao Krim 2014. i svet je učinio malo da ga zaustavi, uprkos skoro univerzalnoj osudi. (Šačica nacija koje su priznale Krim kao ruski bila je uobičajena galerija odmetnika sa Severnom Korejom, Sirijom i Venecuelom.)

“Čak je i Srbija, koja je uvek naklonjena Moskvi, odbila da prizna ovu aneksiju. Niko ne želi da podrži gubitnika i Putin gubi – i to ne samo u Ukrajini”.

Putinova pogodba sa ruskim narodom je uvek bila lojalnost stabilnosti. Klonite se politike, zadovoljite se sa manje prava i sloboda, a njegovi ratovi i represije verovatno na vas neće uticati. Sada je ta pogodba prekinuta na steni ukrajinskog otpora i žrtvovanja.

Posledice rata – sankcije, regrutacija, izolacija više se ne mogu ignorisati. Jedna stvar je bila kada je Putinovo nasilje bilo usmereno na naše prodemokratske skupove i na relativno male inostrane avanture. Sada je svuda, u velikim razmerama, bez kraja na vidiku.

Regrutacija ne protiče glatko, u najmanju ruku. Bilo je protesta širom Rusije, čak i nasilja u neposlušnim regionima poput Dagestana. Bilo je napada zapaljivim bombama na regrutne centre, a novi regruti dokumentuju užasne uslove i nedostatak obuke na društvenim medijima.

Četvrt miliona muškaraca napustilo je Rusiju za nekoliko dana ne da bi izvršili invaziju na Ukrajinu, već da bi pobegli od regrutacije. Zamislite uticaj na rusko društvo i ekonomiju.

Nikada nije bilo realno da neobučene mase regruta, od kojih su neki već poslati na prve linije u roku od nekoliko dana nakon registracije, preokrenu ravnotežu protiv prekaljene ukrajinske vojske.

Putinova mobilizacija je još jedna eskalacija i blef istovremeno usmeren na zapadne saveznike Ukrajine i ruski narod. Želi da ubedi i jednu i drugu publiku da ne postoji ništa što neće učiniti, nema ograničenja u životima koje će baciti da bi ostao na vlasti.

Ovo sledi logiku moćnika, koji uvek mora izgledati kao da je u ofanzivi, nikada se ne povlači i pregovara samo iz snage.

“Ovi blefovi su Putinu dobro funkcionisali u prošlosti protiv slabih zapadnih lidera koji očajnički žele da izbegnu donošenje bilo kakvih teških odluka. Ali sada, između Putina i pomiritelja, stoje Ukrajina, 44 miliona Ukrajinaca i Zelenski. Putin i pomiritelji su želeli da Ukrajina bude tampon između njih, žrtvujući suverenu naciju i pretvarajući je u bazu za širenje ruske korupcije. Umesto toga, Ukrajina je postala štit koji štiti Evropu uz ogromnu cenu krvi, razaranja i terora”.

Nedavno sam, ukazuje Kasparov, završio putovanje širom Evrope od Helsinkija i Stokholma do Berlina i Londona.

“Moje posete Nemačkoj su bile najkritičnije, jer evropski gigant još uvek ne želi da odgovori na izazov uprkos snažnoj podršci naroda Ukrajini. Kancelar Olaf Šolc još uvek sanja o povratku na period pre februara. 24 sveta, sa jeftinim ruskim prirodnim gasom i amoralnim razdvajanjem biznisa i politike”.

Što se pre Šolc i ostali probude iz ovih fantazija, to bolje.

Jedini način da se postigne trajni mir u Evropi je da Ukrajina pobedi u sveobuhvatnom porazu ruskog imperijalizma i Putinove gangsterske mafije. To je bila moja poruka nemačkim političarima, da nema vremena za gubljenje i razloga za odlaganje.

“U petak, dok je Putin buncao, Zelenski je formalno podneo zahtev za članstvo Ukrajine u NATO (što je Putin rekao da nikada neće prihvatiti, ali je, naravno, ipak dva puta napao Ukrajinu).

Ugovori i papirologija su važni, ali tenkovi i artiljerija su sada još važniji.

Putinova aneksija Luganska, Donjecka, Hersona i Zaporožja — oblasti otprilike veličine države Njujork — dodatno razotkriva lažnu prirodu njegovih pretenzija na Krim, što bi konačno trebalo da okonča oklevanje Zapada u podršci njegovom oslobađanju.

“I šta će onda Putin? On će racionalizovati i objasniti gostujući poraz jednako lako kao što je smišljao lažne izgovore za rat. On će proglasiti pobedu i pokušati da se vrati u normalu kod kuće i u inostranstvu. Malo je verovatno da će uspeti, ali šta još postoji?

On i njegovi prijatelji milijarderi nemaju interesa da postanu bukvalno i figurativno radioaktivni upotrebom nuklearnog oružja u Ukrajini. Oni su među najbogatijim ljudima na svetu i još uvek se nadaju da će pronaći put do svojih koliba na Alpima i do mesta za svoju decu u školama kao što je Njujork.

Jedina stvarna opasnost od upotrebe nuklearne bombe je ako Putin veruje da može da se izvuče.

Ukrajinu treba odmah staviti pod nuklearni kišobran NATO-a. Svaki ruski komandant mora da shvati da će svako nuklearno lansiranje dovesti do njihovog isparavanja u trenucima, a ne do dugog suđenja u Hagu”.

Iako je to bila Putinova odluka, ovo nije samo Putinov rat. To je najnoviji simptom virusa imperijalizma koji se mora iskoreniti iz ruskog državnog tela.

“Ako Rusija želi da se ikada pridruži modernom svetu, okončanje ove diktature nije dovoljno. Moraće da oslobodi svoje kolonije i počne ispočetka pre nego što se ponizna vrati u Evropu. Alternativa je patetičan život zaostalog i autoritarnog kineskog satelita, koji snabdeva gas, naftu i zemlju”.

Talas Putinovog neuspeha se već širi. Vetrovi slobode duvaju od Ukrajine, do ustanaka u Iranu i Dagestanu i šire. Ako Putina može da pobedi Ukrajina, nijedan diktator nije nepobediv, zaključuje Kasparov dodajući da su svetske diktature mobilisane i ujedinjene, tako moraju biti i svetske demokratije i građani.

(Danas)