Prošlo je ravno 10 godina od kada je Evropska unija primila Hrvatsku u svoje članstvo i od tada do proces proširenja je u zastoju. To je najduži period bez nove članice za EU. Kao da postojeće države članice strahuju od prijema novih članica, prenosi Atlantski savet analizu Frensisa Barvela iz Evropskog centra. On objašnjava trenutnu složenu političku debatu unutar EU oko proširenja, a zatim 11 stručnjaka deli svoje uvide o potencijalnim novim članicama.

Autonomija vam donosi kratku analizu bivšeg ambasadora SAD u Srbiji Kamerona Mantera:

Za većinu Srba članstvo u EU sve više izgleda kao fatamorgana, a perspektiva svakako nema onu snagu i gravitaciju koju je imala u godinama neposredno nakon ratova za jugoslovensko nasleđe. Srbija je zvanično podnela zahtev za članstvo u decembru 2009. godine, a sve vlade od tada ispovedaju proevropska osećanja. Ali tokom poslednje decenije, Srbija nije ostvarila napredak u reformama neophodnim za pristupanje i nastavila je svoju reputaciju da pokušava da „sedi na dve stolice“ (tvrdeći da je privržena zapadnom kursu, dok je ostala usko vezana za Rusiju). Štaviše, sadašnje rukovodstvo je tražilo druge izvore podrške i investicija (Kineska inicijativa Pojas i put, države Zaliva) za vidljive razvojne projekte, čak i dok EU pruža ogromnu količinu svoje strane pomoći. A u određenim oblastima, kao što je sloboda medija, Srbija mora mnogo da radi da dostigne standarde EU.

Dakle, iako 65 odsto Srba podržava reforme EU, samo 43 odsto je zapravo za ulazak u EU. Sudbina ruskog napada na Ukrajinu može uticati na vlast i javno mnjenje u Srbiji, ali za sada postoji veliki „zamor od EU“ i nedostatak poverenja da je članstvo u Uniji blizu. Konačno, odnosi sa Kosovom biće ključni za izglede Srbije u EU, a nedavni događaji tamo nisu ohrabrujući, uprkos najboljim naporima transatlantske zajednice.

(Atlantic Council, foto: N1)