Pucnjava u beogradskoj osnovnoj školi, u kojoj je ubijeno osmoro dece i radnik obezbeđenja, ponovo je otvorilo pitanje dostupnosti vatrenog oružja u Srbiji.

Policija je potvrdila da je 14-godišnji učenik Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ pucao iz očevog pištolja.

Imao je dva pištolja, nekoliko šaržera i četiri Molotovljeva koktela.

Procenjuje se da građani na Balkanu imaju devet puta više oružja nego vojska i policija, a po količini oružja po glavi stanovnika prednjače Srbija i Crna Gora, pokazala je globalna Anketa o lakom oružju (Small Arms Survey) iz 2018. godine.

Prema tom istraživanju, Srbija i Crna Gora dele treće mesto u svetu, iza SAD i Jemena, po broju oružja u rukama civila.

Izveštaj Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazuje da je 90 odsto svog oružja na Balkanu u rukama građana.

Procenjuje se da na svakih 100 stanovnika ima 30 komada oružja, dok u Srbiji i Crnoj Gori na 100 stanovnika dolazi 40 komada lakog naoružanja.

„Politička i društveno-ekonomska nestabilnost na Balkanu u poslednjih 30 godina i česte dnevno-političke pretnje novim ratom, dovele su do toga da mnogi građani nisu spremni da se odreknu oružja, već ga čuvaju za ne daj bože„, kaže Predrag Petrović, direktor istraživanja u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP).

Zašto Amerikanci toliko vole oružje

I pored napora da se smanji količina oružja, u zemljama Zapadnog Balkana i dalje ga ima „previše“, ocenjuju istraživači BCBP.

Procenjuje se da između 500.000 i 1,6 miliona domaćinstava poseduje vatreno oružje, i to više ilegalnog nego legalnog.

Amerika je prva u svetu po količini oružja po glavi stanovnika,120 komada oružja na 100 ljudi, podatak je ankete.

Količina oružja u zemljama regiona, a posebno ilegalnog, predstavlja „značajan bezbednosni rizik“, ocenjuje Petković.

„Sama činjenica da neko poseduje oružje predstavlja rizik, a da li će ga upotrebiti zavisi od okolnosti“, dodaje.

Kako podseća, istraživanja pokazuju da u ubistvima „prednjači ilegalno vatreno oružje“.

Maloletni učenik je osumnjičen za zločin, a policija je saopštila da je koristio očevo oružje.

Imao je, dodaju, plan napada, spisak meta, odnosno dece koju namerava da ubije.

Posle napada, pozvao je policiju, predstavio se imenom i prezimenom i rekao šta je uradio, saopštio je Veselin Milić, načelnik beogradske policije.

Uhapšen je u dvorištu škole, a kod njega je pronađeno još neiskorišćene municije, kao i četiri Molotovljeva koktela.

Oružje je registrovano na njegovog oca, koji je u međuvremenu uhapšen i tvrdi da su pištolji bili zaključani u sefu i pod šifrom.

Milić je rekao je da je osumnjičeni učenik u dužem periodu planirao zločin, ali da motiv još nije poznat.

„Kod učenika je pronađen pištolj kalibra devet milimetara sa tri okvira i malokalibarski pištolj.

„Sve je to spakovao u ranac i po dolasku u školu je odmah izvadio pištolj“, rekao je Milić na vanrednoj konferenciji za štampu.

Oružje – pištolj kalibra devet milimetara sa tri okvira i malokalibarski pištolj – uzeo je od oca, koji je uhapšen.

Otac tvrdi da je oružje držao zaključanim i da je za to imao odgovarajuće legalne dozvole, rekao je Bratislav Gašić, ministar policije.

Potvrdio je da su pronađena oba pištolja za koja su izdate legalne dozvole 2016. i 2017. godine, kao i da je dete očigledno imalo šifru sefa.

Naveo je i da je, prema nezvaničnim informacijama, dete sa ocem išlo u streljanu.

Prema ocu će biti preduzete zakonom predviđene mere, rekao je Gašić.

Petković kaže da o količini ilegalnog oružja u Srbiji postoje samo procene, a kreću se od 200.000 do više od milion komada.

„To je oružje koje je preostalo ne samo iz ratova devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji, već iz raznih oružanih sukoba koji su se na ovim prostorima odvijali kroz 20. vek“, objašnjava.

Jelena Lakićević, načelnica Odeljenja za oružje u Upravi za upravne poslove MUP-a, opovrgnula je istraživanja po kojima je Srbija na vrhu liste vatrenih oružja po broju stanovnika.

„Do tih podataka se došlo tako što je 2017. sprovedeno istraživanje jedne nevladine organizacije.

„Prilikom prikupljanja podataka su korišćeni neažurni podaci o broju registrovanog oružja i proizvoljni podaci o broju nelegalnog oružja.

„Nekom njihovom metodologijom su došli do podatka da je Srbija na vrhu liste“, navela je Lakićević za TV Prva u januaru 2023.

Ona, međutim, nije iznela nove podatke.

Tokom prethodnih godina, Ministarstvo unutrašnjih poslova je u više navrata pokretao akcije u kojima je apelovao na građane da predaju neregistrovano oružje.

Petković podseća da tokom trajanja akcija, građani to mogu da učine „bez ikakvih posledica“.

Kako dodaje, najuspešnija ovakva kampanja u Srbiji bila je posle policijske akcije Sablja 2003. godine, kada su građani predali „oko 50.000 komada oružja“.

Bila je to policijska akcija pronalaženja i hapšenja osumnjičenih za atentat na premijera Zorana Đinđića, ali i drugih za koje se sumnjalo da su pripadnici kriminalnih klanova.

„Sve kasnije akcije bile su znatno manjeg dometa – predato je svega nekoliko hiljada“, ističe Petković.

Navodi i da istraživanja pokazuju da „veliki broj građana ne želi da se odrekne oružja“.

„Pored političke nestabilnosti, tome doprinosi i kultura mačizma, jer se oružje smatra nekom vrstom statusnog simbola“, kaže.

U Srbiji se tokom 2020. godine desilo 33 ubistva i 109 samoubistava počinjenih vatrenim oružjem.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je na isti način, 2021, počinjeno 98 ubistava i 19 samoubistava.

Prethodne, 2022. godine, oduzeto je skoro 7.000 komada oružja, od čega najviše pištolja, revolvera i pušaka, piše Danas.

Dodaju da je zaplenjeno skoro 194.000 komada municije, više od 400 ručnih bombi i skoro 30 kilograma eksploziva.

Koliko u proseku ima oružja u regionu

Procenjuje se da u Bosni i Hercegovini, na svakih 100 stanovnika ima 31 komad oružja – ilegalnog i legalnog zajedno.

U Severnoj Makedoniji dolazi 30 komada na 100 stanovnika, a na Kosovu je taj broj 24 na 100.

U Hrvatskoj i Albaniji ima ga višestruko manje.

U Hrvatskoj ga ima dva komada na 100 stanovnika, a u Albaniji je 1,5 komad na 100 ljudi.

Ko može da dobije dozvolu za vatreno oružje?

U Srbiji je 2015. godine donet novi zakoni o oružju, sa idejom da se uvede efikasnija kontrola posedovanja i prometa.

„Zakonski okvir je dobar zato što je potrebno ispuniti zaista stroge uslove za dobijanje dozvole“, kaže Petković.

Tada je uveden uslov da svako ko želi da poseduje oružje mora da dokaže da za to ima opravdan razlog, dok je prethodno bila dovoljna zdravstvena procena.

„Jedan od opravdanih razloga može biti lična bezbednost, s tim što građani moraju da dokažu pred policijom da im bezbednost može biti ugrožena“, dodaje.

„Ali, praksa MUP-a nije ujednačena – znamo da su u nekim policijskim stanicama građani odbijeni, dok su u drugim bez problema dobijali dozvole“, navodi.

Takođe, prilikom prijave je potrebno priložiti lekarski izveštaj.

Kada nadležni izdaju dozvolu za oružje, MUP o tome obaveštava izabranog lekara, koji ima zakonsku obavezu da nadalje prati nosioca oružja, kao i da prijavi ako dođe do relevantnih promena u zdravstvenom stanju.

„Međutim, ne postoji univerzalan sistem razmene informacija, a kako se veliki broj građana leči privatno, izabrani lekar u državnoj ustanovi najčešće nema uvid ako dođe do promena“, kaže Petrović.

U Srbiji oružje i municiju može kupiti i držati svako stariji od 18 godina, ako od nadležnih organa dobije odobrenje za nabavku i držanje oružja.

Uz ispunjavanje dodatnih uslova, moguće je dobiti i dozvolu za nošenje oružja.

‘Skromni dometi’: Šta se preduzima radi smanjenja količine ilegalnog oružja?

Na Samitu o Zapadnom Balkanu 2018. godine u Londonu, usvojena je mapa puta za rešavanje ilegalnog posedovanja, zloupotrebe i krijumčarenja lakog i malokalibarskog oružja.

Autori mape su institucije iz regiona pod pokroviteljstvom Nemačke federalne kancelarije za spoljne poslove i Centra za kontrolu lakog naoružanja u jugoistočnoj Evropi (SEESAC) uz koordinaciju Velike Britanije, Francuske i Evropske komisije.

„Mapa ima za cilj da poboljša zakonski okvir, uskladi ga sa evropskim zakonskim okvirom i smanji broj komada oružja, kao i da ograniči ilegalne tokove“, objašnjava Petković.

Međutim, kako ocenjuje, dometi mape su „skromni“.

„Od kada je doneta, nije zabeleženo značajnije smanjenje količine oružja, a u Srbiji poslednjih godina nije bilo novih poziva za predaju neregistrovanog oružja“, podseća.

Pandemija je povećala opasnost da građani koji su legalno držali oružje skliznu u ilegalnu zonu, jer je usporila administrativne procese, kaže Petković.

Između ostalog, usporila je proces izdavanja biometrijskih isprava za one koji drže i nose oružje, što je bilo predviđeno još zakonom iz 2015.

Zato je Srbija u februaru 2022. godine još jednom izmenila Zakon o oružju, produživši rok za zamenu isprava, oružanih listova, dozvola za nošenje oružja za ličnu bezbednost i odobrenja za držanje oružja.

Rok za zamenu isprava izdatih po prethodno važećem zakonu produžen je za dodatne dve godine, odnosno do 5. marta 2024. godine.

(BBC, Foto: Pixabay)