Kremlj ih je zabranio, označio kao „strane agente“, kriminalizovao ih i proterao iz zemlje. Uskratio im je finansije i pokušao da ih izoluje od njihove publike, ali oni su se pregrupisali, obnovili i vratili se jači, piše Ekonomist.
Nikada u proteklih 30 godina ruski novinari nisu bili pod takvim napadima, i nikada nisu uzvratili takvom snagom, prozivajući laži Kremlja, razotkrivajući njegovu korupciju i pružajući dokaze o njegovim ratnim zločinima.
Autoritarna vladavina Vladimira Putina ne ostavlja mnogo prostora za ulične proteste, ali nezavisni novinari su formirali virtuelni pokret otpora, objavljujući eksplozivne priče protiv njegove ratne mašine i pružajući vesti i mišljenja onima koji ih traže.
Većina to radi izvan Rusije, nešto što nazivaju „ofšor novinarstvom“. Najmanje 500 novinara napustilo je Rusiju od invazije na Ukrajinu, prema Projekt Media, istraživačkom mediju.
Raštrkani širom Evrope, u gradovima kao što su Riga, Tbilisi, Viljnus, Berlin i Amsterdam, takvi novinari dopiru do velike publike, od koje je većina mlađa od 40 godina.
„Naš posao danas je da preživimo i ne dozvolimo da se naši čitaoci uguše“, kaže Ivan Kolpakov, glavni i odgovorni urednik novinskog sajta Meduza.
Meduza je izvestila o masakru ukrajinskih civila u Buči i o izuzetnom broju osuđenika koji su primorani da se pridruže Vagneru, plaćeničkoj grupi koju vodi Jevgenij Prigožin, prijatelj Putina.
Mediazona, onlajn mediji koji su osnovale dve članice benda Pusi Rajot pokušava da izbroji pravi broj ruskih žrtava. Takođe je pronašao genijalan način da utvrdi koliko je Rusa regrutovano, analizirajući podatke o neobično velikom broju brakova od početka mobilizacije.
(Regrutovanima je dozvoljeno da prijave brak istog dana kada su upisani, što često i rade, jer ne znaju kada će ponovo videti partnerku). Procena Mediazone je da je pola miliona ljudi već́ regrutovano, daleko više nego 300.000 koliko je Kremlj rekao da će biti.
Za Kremlj je potiskivanje pravih vesti važan deo njegovih ratnih napora. U Rusiji su ostala neka glasila koja nisu propagandni organi, kao što je Komersant, privatne novine. Ali oni su veoma ograničeni — ne mogu rat nazvati ratom, na primer.
Otkako je Putin naredio invaziju na Ukrajinu, prigušio je većinu nezavisnih glasova, kako ne bi posejali sumnju među građanima ili izazvali podele unutar elite.
Televizija Dožd, najpoznatiji ruski nezavisni televizijski kanal, prestao je s radom osam dana nakon početka rata. Eho Moskve, radio stanica sa pet miliona slušalaca, utihnula je istog dana. Ubrzo nakon toga novine „Novaja gazeta“, prestale su da se štampaju.
Aleksej Venediktov, urednik Eha, i Dmitrij Muratov, urednik Nove gazete i dobitnik Nobelove nagrade, ostali su u Rusiji, dok su neke od njihovih bivših kolega osnovale operacije u inostranstvu.
Televizija Dožd se ponovo emituje, sada se nalazi u Letoniji i emituje se preko Jutjuba za 20 miliona gledalaca mesečno, većinom u Rusiji. Eho je u Berlinu, prenosi vesti i razgovore uživo preko nove aplikacije za pametne telefone, koju je Kremlj pokušao, ali nije uspeo da blokira, i na Jutjubu.
Desetak novih digitalnih medija, od kojih je većina osnovana otkako je Putin prvi put počeo da grabi delove Ukrajine 2014. bave se istraživačkim novinarstvom.
Nedavna istraga Insajdera, onlajn medija, u saradnji sa Belingketom (Bellingcat), otkrila je desetine inženjera i programera koji su usmeravali ruske raketne udare na ukrajinske gradove.
„Istraživačko novinarstvo, koje u mnogim zemljama opada, cveta u Rusiji“, kaže Roman Dobrohotov, koji vodi Insajder. „Potražnje za tim ima dosta, postoje ljudi koji to znaju da urade i ne nedostaje subjekata za istragu.“
Rusi pronalaze prave vesti putem aplikacija i usluga virtuelne privatne mreže (VPN), što im može pomoći da zaobiđu cenzuru. Pre rata Rusija je bila 40. najveći korisnik VPN sistema, a sada je najveća na svetu.
Rad na daljinu tokom kovida bio je dobra priprema za ofšor novinarstvo. „Ja se fizički nalazim u Berlinu, ali živim u ruskom informacionom polju“, kaže Maksim Kurnikov, urednik Eha.
Mnogi gosti emisije, pa čak i neki od njegovih voditelja, još uvek su u Rusiji. Teško je pronaći pravi ton kako se slušaoci ne bi otuđili, kaže Tihon Djatko, glavni urednik televizije Dožd.
„Moramo da damo glas ljudima koji ne mogu slobodno da govore u Rusiji – da ih ne krivimo i ne izazivamo.
„Ofšor novinari“ uvek drže na oku političku budućnost Rusije. Rusija ima dugu tradiciju uticajnih izgnanika: Vladimir Lenjin je svojevremeno iz Londona uređivao list pod nazivom Iskra. Krajem 1980-ih novinari su pomogli Mihailu Gorbačovu da smisli svoje ideje za perestrojku (reformu).
Ako i kada se Putin pokoleba, prognani novinari će imati ideje o tome kako bi se Rusija mogla oporaviti od njegove loše vladavine.
STUPS: Bestijarijum