„Gradsko jezgro i kulturno nasleđe grada Subotice se nalazi u veoma lošem stanju i hitno moramo nešto preduzeti“, izjavila je danas arhitektica Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (MZZSK) Subotica, Gordana Prčić Vujnović.
„Ne može grad biti samo vlasništvo pojedinih investitora, grad je vlasništvo svih nas“, rekla je Prčić Vujnović na međunarodnoj konferenciji „Perspektiva očuvanja graditeljskog nasleđa u gradskom jezgru Subotice“, koja je održana u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici u organizaciji Fondacije „Karolj Biro”.
Prema njenom mišljenju, veliki problem identiteta grada čine prizemni objekti kojih ima gotovo 50 odsto u zaštićenom gradskom jezgru.
„Tu je veliki problem finansiranje i pitanje šta s njima uraditi: da li ih porušiti i graditi jednolične višespratnice koje će nam narušiti identitet grada ili pokušati naći način da se te kuće sačuvaju, da se obogate nekim novim sadržajima, i da se uvede zelenilo“, smatra Prčić Vujnović.
Kako navodi, u tim prostorima treba oformiti prostore za sve građane, a takođe je neophodno ponovo vrednovati sve objekte, kako bi se napravile smernice da dalji razvoj grada.
„To mora biti posao svih stručnih institucija, grada, stručne zajednice, građana. Pogotovo što prošlih godina nisu pravljeni veliki projekti obnove grada nego su sporadično restaurirani pojedini objekti od velike vrednosti“, kaže Prčić Vujnović.
Direktor Međuopstinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica, Balaž Sič, smatra da jedan od krucijalnih pitanja svakako predstavlja kako naći balans između novogradnje i očuvanja graditeljskog nasleđa.
„Ima nade da se spasi vizura i lepota ovog grada. I ova konferencija se organizuje u cilju da se iznađu smernice gde i kako da idemo dalje, da saznamo kako drugi rade u okruženju i da preuzmemo neke dobre primere“, poručio je Sič.
Pastor: Novi plan za Zonu II centra grada biće izbalansiran
Prema mišljenju predsednika Skupštine grada Subotice, Balinta Pastora, moguće je da investitori grade, a da se istovremeno i očuva gradsko jezgro Subotice.
„Smatramo prioritetnim očuvanje gradskog jezgra i o tome smo raspravljali pre godinu dana kada je iz procedure bio povučen Plan detaljne regulacije za Zonu II. Sada se radi novi plan koji će biti izbalansiran“, rekao je Pastor.
On napominje da na centar grada gledaju kao na ambijentalnu celinu i da „ne samo pojedine zgrade nego i čitav centar treba da bude zaštićen, što je i u skladu sa međunarodnim dokumentima“.
„Ono što je građevinsko nasleđe, to treba očuvati, i staviti u funkciju turizma, a pored toga investitori treba da nađu svoju računicu, jer Subotica ima dovoljno velikih prostora i teritorije gde mogu da se grade stanovi i sve ostalo, ali nikako u samom centru grada. Tako je i u Osijeku, Somboru, u Segedinu, Sekešfehervaru u Mađarskoj“, ocenio je Pastor.
On je podsetio da će nakon objavljivanja novog predloga Plana za Zonu II ponovo biti održana javna rasprava kako bi se javnost upoznala sa izmenama i predloženim rešenjima.
Đukanović: Stanje u Subotici je slika stanja u celoj državi
Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture (RZZSK), Dubravka Đukanović, rekla je da je stanje u Subotici slika stanja u celoj državi, i da sve ideje o urbanoj rekonstrukciji u ovom gradu slabe, ali da svaka od njih ostavlja svoj trag u urbanom tkivu.
„Skoro u svakoj ulici ove više nego dragocene urbane sredine mogu da se vide razgrađeni objekti, srušeni i devastirani objekti“, upozoila je Đukanović.
Prema njenom mišljenju, današnjom konferencijom je pokrenut ozbiljan dijalog u cilju očuvanja baštine grada Subotice.
„Ključ uspeha zaštite kulturnog nasleđa i očuvanje našeg identiteta, ne samo urbanog, već i kulturnog, društvenog, lokalnog, socijalnog, u velikoj meri je osnova ekonomskog prosperiteta“, smatra Đukanović.
Važna je stalna komunikacija sa svim akterima u odlučivanju, a prevashodno svih korisnika prostora o kome je reč, nagladila je Đukanović, dodajući da je kulturno nasleđe resurs, i da njegovo korišćenje mora biti održivo.
„Mi smo svi svesni da su iza nas decenije nedovoljnog ulaganja u obnovu graditeljskog fonda. Mnogo bogatije države od nas ulažu mnogo veća sredstva. Zaista možemo da kažemo da je ove godine odvojeno neuporedivo više sredstava iz budžeta, prešli smo jedan odsto ulaganja, u nepokretno kulturno nasleđe“, rekla je Đukanović.
U Srbiji ima više od 2.500 zaštićenih pokretnih i nepokretnih dobara, naglasila je ona, i to iziskuje ogromna sredstva.
„Tu nije dovoljno samo ulaganje države, već je neophodno i ulaganje vlasnika, korisnika lokalne zajednice, svih onih koji na kraju treba da imaju benefite i da uživaju u tom kulturnom nasleđu“, zaključila je Đukanović.
Cilj dvodnevne konferencije koja se održava u organizaciji Fondacije “Karolj Biro” je obezbeđivanje prostora za konstruktivan dijalog između struke, građana, investitora i političara, kako bi rezultatima dijaloga utemeljili uslove za formiranje ambijenta centra grada, tvoreći harmoniju između arhitektonskog nasleđa izuzetnog potencijala i novih objekata i prostora koji obezbeđuju održivi ekonomski razvoj.
Na konferenciji su govorili stručni predavači iz Kesthelja, Sekešfehervara, Šoprona, Kluž-Napoke, Odoreju Sekujeska, Osijeka, Novog Sada i Sombora.
Stručna radionica uz učešće stručnjaka i predavača-učesnika konferencije, stručnjaka lokalnih institucija, i predstavnika lokalne samouprave biće održana sutra, 23. marta, u Rajhl palati, sa početkom u 11 časova.
Da podsetimo, na petočasovnoj burnoj javnoj sednici Komisije za planove, koja je bila održana pre godinu dana u Gradskoj kući, raspravljalo se o 26 primedbi građana i stručnjaka na Nacrt Plana detaljne regulacije centra grada Subotice – Zona II, koji je predviđao rušenje više od polovine objekata u pet ulica u zaštićenom gradskom jezgru, o čemu je prvi pisao i portal Magločistač. Građani, predstavnici SVM-a i stručna javnost su zatražili povlačenje ovog Plana i izradu novog koji bi bio u skladu sa postojećom ambijentalnom celinom, što je i učinjeno.
STUPS: Adut