Pred parlamentarne izbore u Srbiji, Zoran Spasić iz sela Rabovce kod Lipljana na Kosovu, još nije odlučio da li će izaći na glasanje. Upisan je u birački spisak Srbije, među više od 115 hiljada građana sa adresom na Kosovu. U odnosu na prethodni izborni ciklus, broj birača sa Kosova veći je za preko dvadeset hiljada, pokazalo je istraživanje Radija Slobodna Evropa (RSE).

U selu Rabovce, gde zajedno žive Srbi i Albanci, upisano je 527 birača.

Ipak, Zoran Spasić procenjuje da ih je, zapravo, manje.

„Ima ljudi koji su se iselili. Bilo je i dosta smrtnih slučajeva. Verovatno nije ažuriran spisak“, kaže.

Da registar birača ažurira, Srbiju poziva ODIHR, međunarodna posmatračka misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Vlasti u Srbiji, međutim, tvrde da je birački spisak „tačan“ i „najažurniji do sada“.

Ali, šta se dešava u bazi birača sa Kosova, dok se zvanični Beograd i Priština međusobno ne priznaju i vode paralelne evidencije?

Između dva vanredna glasanja na parlamentarnim izborima, za manje od tri godine, njihov broj je porastao za više od dvadeset hiljada.

Dok je na parlamentarnim izborima u Srbiji, krajem 2023, pravo glasa imao 94.161 birač sa Kosova, sada ih je na biračkom spisku 115.856.

Kako je to moguće?

To, prema rečima Ognjena Rašua iz Komisije za reviziju biračkog spiska, ne znači da se povećao broj ljudi sa srpskim dokumentima koji zaista žive na Kosovu.

Ukazuje da je došlo do promene načina evidencije ovih birača.

Do sada su, kako kaže, bili zavedeni na biračkim mestima u Srbiji – po adresama gde su imali privremeno boravište.

„Međutim, boravište je vremenski ograničeno na dve godine. I onog trenutka kad su prošle te dve godine, ko nije produžio boravište, odlučili su (ministarstvo) da ih brišu po mestu boravišta i da ih vrate na spisak po mestu prebivališta, koje se nalazilo na Kosovu“, dodaje.

Vlasti su, međutim, bez objašnjenja zašto je sad to urađeno.

Na pitanja RSE o biračima sa Kosova, do objave teksta nisu odgovorila ministarstva unutrašnjih poslova i državne uprave – zadužena za lične podatke građana i vođenje evidencije birača.

A Rašuo, koji je u Komisiju za reviziju izabran kao predstavnik opozicije, ukazuje da je birački spisak „neuredan“.

„Ne samo podaci sa Kosova, nego je kompletan birački spisak takav. Zbog toga postoji rizik od zloupotrebe, jer u svim tim neurednostima mogu da se sakriju manipulacije“, dodaje on.

Dok ulazi u najneizvesniju trku od dolaska na čelo države 2012. godine, vladajuća Srpska napredna stranka odbacuje optužbe da se biračkim spiskom manipuliše, kako bi se uticalo na rezultate glasanja.

Međutim, opozicija i nevladini posmatrači pozivali su vlast da im se omogući pristup svim evidencijama – kako bi, unakrsnim proverama različitih državnih baza, utvrdili tačnost spiska i sprečili moguće zloupotrebe.

Revizija spiska bila je među ključnim preporukama ODIHR-a, kako bi se unapredili izborni uslovi.

Vlast tvrdi da su preporuke pretočene u zakone.

Međutim, u preliminarnom izveštaju pred glasanje 25. oktobra, ODIHR ukazuje da tačnost biračkog spiska i dalje izaziva zabrinutost – zbog neuobičajeno velikog broja upisanih u pojedinim opštinama i na određenim adresama.

Kako je rastao broj upisanih u birački spisak?

Promene u biračkom spisku u nedeljama uoči glasanja 25. oktobra, mogle su se pratiti u javno dostupnoj bazi Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, zaduženog za birački spisak.

RSE je utvrdio da je samo u protekle tri sedmice broj birača na Kosovu porastao za više od hiljadu – sa 114.492, koliko ih je bilo upisano 22. septembra, na 115.856 birača 12. oktobra.

Birački spisak sada je zaključen.

Javno je dostupan i broj birača na svakom biračkom mestu, kao i njihova imena.

A ko se sve našao na spisku, pita Zoran Savić iz nevladine organizacije „Aktiv“ sa Kosova.

Bazu birača sa Kosova na srpskim izborima opisuje kao „kontradiktornu„.

„Ja ne tvrdim da su to fantomski birači, nemam za to dokaza. Ali odgovorno tvrdim da javnost nema dovoljno podataka da razume ko čini to biračko telo i šta proizvodi tako velike oscilacije“, navodi Savić.

Dok Srbija ne priznaje Kosovo i smatra ga delom svoje teritorije, ne postoje precizni podaci o broju građana sa srpskim dokumentima koji zaista žive u kosovskim gradovima i selima.

Dokumenta im, pored ostalog, omogućavaju i glasanje na izborima.

Na njih prvenstveno izlazi srpska zajednica, koja priznaje vladu u Beogradu.

A dok broj upisanih u birački spisak raste, istraživanja nevladinih organizacija pokazuju da je Srba na Kosovu sve manje, upozorava Zoran Savić.

„S jedne strane imamo srpsku zajednicu u kojoj istraživanja jasno registruju snažan trend iseljavanja, a s druge imamo birački spisak u kojem se broj birača sa Kosova kreće u potpuno drugačijim razmerama“, dodaje on.

Dupla imena u spisku i slovne greške

Povećan broj birača na Kosovu nije jedino što je uočio RSE.

Obradom podataka iz baze, utvrđeno je da se više stotina imena ponavlja.

Na istom biračkom mestu je 349 imena upisano više puta – sa istim imenom, prezimenom i imenom roditelja.

Od toga je 329 upisano dvaput, 11 triput, sedam četiri puta, a dva imena čak pet puta.

Ista imena se ponavljaju i na različitim biračkim mestima na Kosovu.

Tako se više od 700 istih imena nalazi na dva biračka mesta, 32 ista imena su pronađena na tri biračka mesta, a jedno ime na čak pet mesta.

U više od 3.800 imena na spisku, u podacima nedostaje ime roditelja.

Na spisku su pronađene i stotine slovnih grešaka u imenima i prezimenima.

A više od 2.500 imena upisano je mešavinom ćirilice i latinice.

Ukoliko se u bazu unose podaci iz ličnih dokumenata građana, njihova imena nisu smela biti tako upisana.

Vlasti u Srbiji ne daju objašnjenje za ove greške, dok se na sajtu Ministarstva državne uprave navodi da se za svako biračko mesto „prikazuju ažurni podaci iz biračkog spiska“.

Kako je došlo do grešaka u evidenciji, resorna ministarstva nisu odgovorila za RSE.

Da li greške ostaju u evidenciji i u izbornom danu, pitali su i predstavnici Komisije za reviziju spiska.

Ognjen Rašuo kaže za RSE da su tražili da im se dostave izvodi iz biračkog spiska, onako kako će biti štampani za izbore.

„Kako bismo proverili da li ima ljudi koji su upisani dva puta i da li su svi podaci potpuni da bi se mogao identifikovati birač kad dođe na glasanje“, pojašnjava.

Ističe da ih do danas nisu dobili.

Zato je, napominje, ključna kontrola na biralištima.

„Ukoliko je kontrola u izbornom danu dobra, niko ne može da glasa dva puta ili bez ličnih dokumenata, jer će biti primećeno“, ukazuje Ognjen Rašuo.

Svaki birač, prema pravilima, kada dođe na glasanje mora da priloži važeći lični dokument. Svakome se prst naprska sprejom koji je vidljiv pod UV svetlom, kako bi se sprečila mogućnost višestrukog glasanja.

Gde glasaju birači sa Kosova?

Birače sa Kosova, Srbija evidentira u 23 kosovska grada i opštine.

Teritorijalna podela, odnosno koje naselje pripada kojoj opštini, drugačija je od one koju vode vlasti Kosova, nakon proglašenja nezavisnosti.

Građani sa pravom glasa na srpskim izborima podeljeni su na 60 biračkih mesta.

Ali, ne glasaju na Kosovu, već u četiri pogranične opštine u Srbiji – Tutinu, Raški, Kuršumliji, Vranju.

Takva praksa ustanovljena je 2022, nakon što su vlasti u Prištini odbile da otvore birališta na Kosovu, u mestima a u kojima živi srpska zajednica.

Dok je na prethodnim izborima 2023. u Srbiji bilo otvoreno 51 biralište za kosovske birače, sada će ih biti 60 – jer se i broj birača zvanično povećao.

Zoran Spasić iz Rabovca bi na ovim izborima trebalo da glasa u Kuršumliji.

Bavi se poljoprivredom i za njega je, kako kaže, „gubljenje vremena“ da ceo dan provede u putu kako bi glasao.

„Da se glasa na Kosovu, glasao bi. Cela porodica je uvek glasala“, kaže on.

Njegova adresa u Rabovcu, u kojoj je zaveden u srpski birački spisak, vodi se kao „nema ulice, nula“.

To znači da ni u biračkom spisku, ni u srpskim dokumentima nema precizno upisanu adresu.

Tako su upisani i ostali meštani Rabovca.

Spasić, međutim, kaže da su u kosovskim dokumentima podaci drugačiji.

Pre pet godina, ulica u kojoj živi u Rabovcu dobila je naziv, a kuća broj, i na tu adresu mu stižu pošta i računi.

I to je još jedan primer kako se ne poklapaju evidencije Beograda i Prištine.

Srbija ima svoju evidenciju, ustanovljenu pre rata 1999. i kasnijeg proglašenja kosovske nezavisnosti 2008, a Kosovo svoju.

Pored imena ulica, nisu isti ni nazivi pojedinih naselja.

A u biračkom spisku Srbije, nalaze se i više hiljada albanskih imena.

Uočena su i na spisku birača u Lipljanu.

Zoran Spasić, međutim, kaže da ne zna nijednog Albanca koji je u posleratnom periodu glasao na srpskim izborima.

„Konkretno, dok su se organizovali izbori ovde u selu, niko od Albanaca nije izlazio na te izbore. Čisto sumnjam da će neko sada da ide da glasa u Srbiju. Ne znam da li imaju srpska dokumenta, ali svakako ne verujem da glasaju“, kaže on.

Koliko je birača u Klini?

U maloj opština Klina, u blizini Peći, živi 120 pripadnika srpske manjine.

U lokalnoj kancelariji za zajednice, koja funkcioniše u sistemu Kosova, radi Silvija Rašković.

„Imamo prazna sela, prazne kuće“, kaže ona.

Iako se u opštinskim dokumentima u Klini vodi oko 1.600 povratničkih porodica, Silvija Rašković kaže da se većina njih, nakon obnove kuća u rodnim mestima, vratila da živi u Srbiji.

Oni, kako ističe, obično dolaze na Kosovo kada moraju da „završe neku ostavinsku raspravu ili prodaju svoju imovinu“.

U srpskom biračkom spisku, pak, Klina ima više od 1.800 birača.

Silvija Rašković, međutim, ukazuje da taj broj ne odgovara stanju na terenu.

Sumnja da je reč o „nekom vidu manipulacije“.

Ne veruje ni da su iz biračkog spiska u Klini obrisani svi preminuli građani.

„Imamo mnogo preminulih osoba. Ja znam osobe koje su ovde (na Kosovu) izvadile umrlicu, ali se i dalje nalaze na biračkom spisku u Srbiji. Bar za 80 osoba mogu da vam kažem da ne postoje“, kaže ona.

Nije želela da iznosi konkretna imena.

A u drugom gradu na Kosovu, u Mitrovici, RSE je u biračkom spisku pronašao barem jednu preminulu osobu.

Ime preminulog našlo se na biračkom mestu „Kosovska Mitrovica 4“.

Na spisku glasača pronašli su ga članovi porodice, ali nisu želeli da se ime javno objavi.

Uvidom u spisak 12. oktobra, ime preminulog se i dalje nalazilo u bazi glasača.

Koliko je birača u Peći?

Grad Peć u biračkom spisku Srbije ima gotovo 4.000 birača.

Da ih je zapravo neuporedivo manje, tvrdi Zoran Savić iz nevladine organizacije „Aktiv“ sa Kosova.

Podseća na podatke međunarodne misije OEBS, prema kojima su u Peći bila 332 pripadnika srpske zajednice.

„Ne tvrdim da su ostali fantomski birači. Među njima mogu biti Albanci sa biračkim pravom Srbije, raseljeni, ljudi koji žive u Srbiji ili inostranstvu. Ali upravo je to poenta. Ako država kaže da u Peći ima gotovo 4.000 birača, javnost mora da zna ko čini taj broj“.

„Koliko ih zaista živi u Peći, koliko je raseljenih, koliko živi u Srbiji ili inostranstvu i koliko ih se još vodi na starim adresama?“, pita Savić.

Istraživanje „Aktiva“ iz 2024. pokazalo je da je 66 odsto ispitanih Srba poznavalo nekoga ko je u prethodnom jednogodišnjem periodu napustio Kosovo.

Na severu je taj procenat bio gotovo 71 odsto.

„Ni godinu kasnije taj problem nije nestao. U Analizi trendova za 2025. godinu, oko 45 odsto ispitanika svrstava migracije i odlazak mladih među ključne probleme srpske zajednice na Kosovu“, ukazuje Savić.

Protekli izborni ciklusi ukazivali su na slabu izlaznost birača sa Kosova.

Na prethodnim parlamentarnim izborima, održanim u decembru 2023, izlaznost je bila oko 25 odsto.

A podrška koju su birači sa Kosova dali vladajućim partijama, na čelu sa Srpskom naprednom strankom i Socijalističkom partijom Srbije, bila je gotovo apsolutna.

Od 23.878 birača, koliko ih je izašlo na izbore, više od 19 hiljada njih, odnosno oko 80 odsto, podržalo je vladajuću koaliciju.

Kako se do sada glasalo?

Poslednji parlamentarni izbori koje je Srbija organizovala u srpskim sredinama na Kosovu bili su 21. juna 2020. godine.

Održani su po ranijoj praksi, prema kojoj je glasove prikupljala misija OEBS-a na Kosovu.

Glasački listići su potom prebrojavani u Srbiji, u dve pogranične opštine, Raški i Vranju.

A praksu otvaranja biračkih mesta u srpskim sredinama ukinuo je premijer Aljbin Kurti 2022. godine. Tada je u kosovskom parlamentu usvojena i rezolucija protiv održavanja glasanja koje organizuje Srbija.

Međunarodna zajednica je više puta do sada pozivala Vladu Kosova da pronađe načine da građanima omogući glasanje na srpskim izborima.

Priština, međutim, za njihovo održavanje na teritoriji Kosova traži direktan zahtev od zvaničnog Beograda, a ne da posrednik bude OEBS.

Srbija je to odbijala, uz tvrdnje da se na taj način priznaje kosovska nezavisnost.

Nevena Bogdanović, Sandra Cvetković (Radio Slobodna Evropa, foto: N1)