U nedelju uveče događalo se nešto što tada nisam protumačila kao najavu budućih dešavanja, ali je bilo veoma uznemirujuće.

Nije da se ne dešava povremeno u našem gradu ali, češće nego inače, centrom su jurcali automobili, u periodu između 23 časa i ponoći, bar tada sam ih čula i videla. Znam da policija ne može baš da bude na svakom ćošku, a ima nešto i do nas jer ne prijavi svako, odnosno, možda niko nije ni okrenuo 192 i upoznao ih sa „situacijom“. Bio je taj jedan, doduše iznuđeni i tužni period, pre više od 20 godina, kada zbog velike policijske akcije, nije bilo jurcanja po gradskim bulevarima, a nedajbože, po manjim ulicama…

I pored neprijatnosti, zaspala sam mirno, ali buđenje je bilo „eksplozivno“.

Za bačenu eksplozivnu napravu na novosadske studente prvo sam saznala u „kerećarskom“ četu jer je, pa ko drugi nego jedan pas, upozorio Milu Pajić da se nešto dešava. A dešavalo se to da su se trojica muškaraca u crnom muvala oko zgrade Rektorata, a potom na nju bacili to nešto – šok bombu, topovski udar, pedardu u kojoj je bila farba. Juče nismo dobili nikakvu zvaničnu informaciju šta je u pitanju, ali, ako nekog zanima, pas je dobro. Policija je, kako navode studenti, došla posle 45 minuta (iako je stanica na dva minuta pešice). Ko zna, možda su vijali automobile koji su vozili nasilnički…

Kako su „naša deca“ koja su posle i napadnuta od strane neidentifikovanog obezbeđenja, očigledno se ne pita mnogo ljudi, sudeći po broju građana koji su došli da ih podrže. Ovaj put ne mislim na fizičke povrede, koje juče nisu bile velike, već na to šta se dešava aktivistima, mladim i starijim koji se godinama i decenijama bore „sa vetrenjačama“.

Što se tiče Univerziteta u Novom Sadu, odnosno Rektorata, on je juče bio domaćin lažne konferencije o sajber bezbednosti, a ljudi u crnom koji su „osvojili“ ovu zgradu imali su odštampane akreditacije za događaj koji nije najavljen, na kom nisu viđeni učesnici, novinarima nije dozvoljen ulaz, ali je čuvan kao da je na njemu govorio čovek čiji je život ugrožen.

A unutar zgrade dešavalo se nešto najdosadnije što je Instagram video. Naime, na storijima Saveza studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu je, nakon održanih „izbora“ za Studentski parlament na kojima je učestvovalo čak 12 studenata, pušten snimak glasanja, verovatno svih 10 glasača koji su bili za jedinu opciju koja se našla na listi. Osim toga, saopšteno je da su izbori prošli „bez incidenata“ i to, da su osvojili vlast sa čitavih 10 glasova.

Podsetiću samo da je glavni razlog zbog kog studenti već mesecima ne dozvoljavaju da se ovi izbori dese to što im je potrebno minumum 500 potpisa kolega koje su, najblaže rečeno, nezainteresovane… 

Što se tiče vašeg interesovanja za ovaj događaj, bome ga je bilo, i s jedne i s druge strane pa je tako lajv sa protesta na kom je bilo možda stotinak ljudi, na našoj Fejsbuk stranici pogledalo oko 180.000 korisnika ove društvene mreže; brojčano, to je pola Novog Sada.

Bio vam je interesantan i snimak napuštanja Rektorata od  onih koji su učestvovali u „izbornom procesu“. I to je prošlo „bez incidenata“, ali sa zviždanjem.

Sigurno će neki koji čitaju ovaj tekst, a ne slažu se sa mnom reći da su studenti sami tražili, da se petljaju gde ne treba, da se manu politike i okrenu studiranju. Ako budu takvi, taman i da se pripreme za vojsku gde im neće trebati puno logike i korišćenja mozga.

Kada vidimo koliko se vlast bori za Studentski parlament jednog fakulteta u Novom Sadu, kakve su snage „upregnuli“ kada smo imali izbore za Mesne zajednice, šta očekivati na izborima (ne očekujemo, već znamo) za Skupštinu Srbije i njenog predsednika…

Show must go on

A što se tiče nepetljanja u tuđe stvari i čuvenog „show must go on“, svedočili su tome Kraljevčani u čijem gradu je, samo dan nakon stradanja jedne mlade porodice, održan koncert Jelene Karleuše koji su, naravno, platili svi građani.

U Novom Sadu je uhapšena žena koja je upalila zastavu Srbije, kamera ju je snimila, njenu sliku, a potom i puno ime i prezime objavili su neki mediji. Identitet muškaraca u crnim odelima, maskama i kačketima koji su juče radili u Rektoratu umesto zaposlenih u ovoj ustanovi verovatno nikad nećemo saznati jer nisu legitimisani.

Živela Srbija!

(mojnovisad.com)