Konen vilu na Paliću projektovao je poznati arhitekta Ferenc Rajhl 1902. godine, u stilu secesije, za potrebe Vilima Konena, uspešnog industrijalca iz Subotice, poreklom iz Nemačke. Objekat je nakon više od sedam decenija, 2020. godine, vraćen restitucijom potomcima porodice Konen, koji su nedavno objavili njegovu prodaju po ceni od 800 hiljada evra. Procenjuje se da je još nekoliko desetina hiljada evra neophodno za njenu obnovu, s obzirom na to da se vila ne koristi više od deceniju i po i da se nalazi u veoma lošem stanju.
Sin Vilima Konena, Vilim Konen mlađi, rođen je u ovoj porodičnoj vili, a ubrzo je i nasledio imovinu svog oca. Komunistička vlast mu je, međutim, 1946. godine konfiskovala svu imovinu zbog navodne saradnje sa okupatorom, uprkos tome što je bio antifašista i pomagao Narodnooslobodilački pokret.
Na osnovu dostupnih podataka, Konenov otac se u Suboticu doselio iz Nemačke 1885. godine. Bio je suvlasnik velike firme „Hartman i Konen“, posle rata poznate kao Industrija mesa „29. novembar“, a bio je i vlasnik nekoliko nekretnina u Subotici, Novom Sadu i Beogradu. Dva puta je osuđivan na smrt, ali je smrtna kazna preinačena u 26 meseci zatvora.
Ova porodična kuća za odmor, kombinacija starog i novog, nalazi se u Palićkoj šumi, u blizini Male gostione i Palićkog jezera. Objekat se ne koristi od 2005. godine, a Grad od tada nije imao interesa da ga održava i očuva zbog velikih troškova.
Andrić: Ima zainteresovanih kupaca, ali ne po ovoj ceni
Zoran Andrić iz Agencije „Lotos NSF nekretnine“ iz Subotice, preko koje je objavljen oglas prodaje Konen vile, kaže za Magločistač da porodica Konen više nema živih potomaka u Subotici i da neki od njih žive u Hrvatskoj i Mađarskoj.
„Ima zainteresovanih kupaca, ali ne po ovoj ceni“, kaže Andrić, navodeći da je oglas postavljen pre manje od mesec dana, kada je odluka o vraćanju imovine potomcima porodice Konen postala pravosnažna.
Dodaje da je zub vremena ostavio svoje posledice i da je objekat u dosta lošem stanju.
„Krov je propao, a na pojedinim delovima prokišnjava“, navodi Andrić.
Šta je bila inspiracija za stvaranje Konenove vile?
Ferenc Rajhl je inspiraciju nalazio u secesiji, baroku i eklektici. Sve ove stilski različite elemente sveo je na ovom objektu na jedinstven, harmoničan arhitektonski izraz.
Iako u lošem stanju, kapija je sačuvana, ali je dvorišni deo potpuno otvoren, bez ograde, obrasao u rastinje koje se ne održava. Fasada vile je devastirana, kao i prozori i vrata, a u dvorišnom delu se nalazi fontana koja ne radi i utonula bronzana skulptura.
Konen vila se naziva još i Titova vila, iako je Josip Broz Tito samo jednom, prilikom posete Subotici 1963. godine, prenoćio u ovoj vili. Tokom vremena, u ovoj vili su odsedali mnogi političari, pisci, umetnici i javne ličnosti.
U podacima dostupnim na zvaničnoj internet stranici Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture (MZZSK) u Subotici, navodi se da je Konenova vila jedinstvena i drugačija od ostalih na Paliću, da je početkom veka bilo izgrađeno tek nekoliko vila sa secesijskim karakteristikama, ali da nijedna buduća nije uspela da nadmaši Konenovu vilu ni u organizaciji prostora, niti u oblikovanju.
Dodaje se da godina izgradnje objekta simbolično predstavlja i Rajhlovo ostvarenje na kome se prelamaju staro i novo. On nije odbacivao staro, niti je u potpunosti prihvatao novo, ali je uvek unosio neku specifičnost po kojoj se razlikovao od ostalih. Ovaj objekat predstavlja još jedan njegov eksperiment u traženju svojstvenog izraza u arhitekturi.
Rajhl je vilu smestio u središte parcele i ona je okrenuta prema zelenilu šume. Formirao je ukrasnu predbaštu „za pokazivanje”, ali je umesto voćnjaka i vinograda iza vile postavio teniski teren.
Po osovini vile, iz trpezarije se otvarala ne samo vizura već i direktan kontakt sa okruženjem, baštom i parkom. Oko trpezarije su bile grupisane sve ostale prostorije. Bočno se pristupalo u gostinsku i spavaću sobu, koja je imala direktnu vezu sa kupatilom i zahodom.
U oblikovanju fasada nije prihvatio vladajući „švajcarski stil” ali ga nije ni odbacio u potpunosti. Primenio je drveni dvorišni trem i dekorativni bondruk po ugledu na švajcarske vile, ali je u oblikovanje ovih elemenata uveo vijugavu secesijsku liniju. Talasasta linija koja slobodno teče, uvija se i prepliće, osnovna je dekoracija secesije.
U igri sa stilovima, masama i oblicima, a u želji da se asimetrija vile što više naglasi, istakao je bočni toranj, koji je isključivo dekorativni element, navodi se u zapisima Zavoda.
Sudbina ovog spomenika kulture danas je u rukama nekih budućih vlasnika, ako ih bude, koje očekuje veliki posao sveobuhvatne obnove objekta – od krova do podruma.
U nadi da će objekat biti sačuvan i stavljen ponovo u funkciju, kako to i dolikuje ovom jedinstvenom spomeniku kulture, ostaje da vidimo kakvu će namenu u budućnosti dobiti poznata Konenova vila.
STUPS: Bestijarijum