„RTS treba sravniti sa zemljom!”, „Mora reset javnih servisa!”, „Sve otpustiti i krenuti od nule!”

Veliki broj građana izgovara ovakve parole s pravom nezadovoljni propagandnim sadržajima javnih servisa u poslednjih 14 godina, a pad režima nije uticao na način rada RTS-a. Promenili su se samo sagovornici: umesto beskrajnih monologa bivšeg predsednika Aleksandra Vučića i smenjivanja njegovih saradnika u programu, sada gledamo nova lica pobednika izbora i slušamo neubedljivo izvinjavanje gledaocima.

Većina novinara misli isto: potrebna je potpuna i dubinska promena državnih medija. Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić je jedan od onih koji smatra da mora da se počne od početka i da jedan dan „mora da bude crni ekran”.

Crni ekran

Pitanje je šta ćemo i koga gledati sutradan, kada ekran ponovo bljesne. I još važnije u ovom trenutku: kako doći do tog „crnog ekrana”, šta je ta nulta tačka od koje kreće pravljenje novih, drugačijih javnih servisa, posvećenih interesu građana, a ne vlasti.

Dragan Kremer, novinar i medijski konsultant, zagovornik je ideje da je neophodan „bankrot ovakvog RTS-a, finansijski, tehnički, a naročito novinarski i to znači: svi idu na biro! Svi moraju da napuste kuću radi dezinsekcije i deratizacije. Nema toga ko će ostati”.

U razgovoru za Cenzolovku kao prvi korak on predlaže promenu zakonskih rešenja i formiranje ekspertske grupe koja bi napravila detaljan plan reorganizacije. Mora, smatra Kremer, da postoji i pripremljen budžet dok se ne reši ko ide u penziju, ko dobija otpremninu, ko dobija minimalac dok traje proces transformacije. Potom slede konkursi za neophodan broj radnih mesta na koji mogu da se jave svi, pa i oni koji su već u tim medijima radili.

Početak novog programa za Kremera mora da počne „gašenjem programa makar na sedam dana da čak i nepismeni stanovnici shvate da je to ozbiljna korenita promena“.

Maja Divac, koja dobro poznaje medijske regulative, zastupa stav da se pripremi predlog zakona kojim bi se najpre definisalo gašenje jednog i formiranje novog pravnog lica – javnog servisa čiji bi osnivač takođe bila Vlada Srbije. Zatim, da se pripremi predlog moguće reorganizacije javnog servisa, sa akcentom na smanjenje broja zaposlenih, i definišu koraci i vremenski plan za sprovođenje javnog konkursa.

Ako bi se definisali datumi gašenja sadašnjeg RTS-a/RTV-a i početka rada novoformiranog javnog medijskog servisa, ne bi moralo da bude nikakvog vakuuma u informisanju građana.

„Do tada bi morale da budu završene sve pripremne radnje, uključujući i sprovođenje konkursa koji bi sprovodilo novoformirano pravno lice. Ono bi moralo da počne sa radom nekoliko meseci ranije, pre gašenja sadašnjeg RTS-a, kako bi sprovelo javni konkurs i postavilo sve što je potrebno za rad novog javnog medijskog servisa”, predlaže Maja Divac.

Promene traže vreme

Aleksandra Krstić, profesorka na FPN nije zagovornik naglih, radikalnih rešenja. „Ne postoji dobar recept, kretanje od nule nije donelo očekivane rezultate. Te promene traže vreme”. Pominje primer Grčke koja je zbog ekonomske krize 2013. preko noći ugasila svoj javni servis, a oko 2.500 zaposlenih je otpušteno.

„Tek dolaskom nove Vlade 2015. program se vratio u život. Naglo gašenje je dovelo do velikog pravnog otpora, ukazivanja da nije urađeno zakonito i brojnih sudskih tužbi otpuštenih radnika.”

Krstić ukazuje na primer Poljske, gde je nakon izbora 2023. pro-EU vlada sprovela radikalnu reformu državnog TVP. Privremeno su prekinuli emitovanje info kanala, promenili zakone o javnom servisu, stabilizovali finansiranje i smenili rukovodstvo radija i televizije. Glavni dnevnik zamenili su novom emisijom, doveli nove novinare koji su odmah promenili narativ.

„Ono što je ostalo je da i nova vlast kao i stara želi da zadrži kontrolu“, zaključuje na poljskom primeru profesorka Krstić.

Sledeći primer na koji se poziva takođe može da bude inspirativan za Srbiju. U Španiji su se smenjivale vlade i sa njima rukovodstva javnog servisa. Nakon finansijskog kolapsa 2006, javni servis je imao dug više od sedam milijardi evra. Vlada koju je tada predvodio Zapatero donela je novi zakon po kojem je ukinut državni RTVE, država je preuzela dug, kao i obaveze prema dotadašnjim zaposlenima i osnovala potpuno novi medij koji je startovao bez dugova sa potpuno drugačijom unutrašnjom organizacijom.

Novi zakon je podrazumevao da upravni odbor novog državnog servisa bira dvotrećinska većina u parlamentu. Ovaj model je, prema profesorki Krstić, delimično uspešan.

„Slabost je dvotrećinsko odlučivanje, stranke su često blokirale imenovanje direktora i upravnog odbora i u praksi nije išlo kako treba. Postoji i dalje u javnosti percepcija pristrasnosti i uticaj vlasti na informativni program.”

Mađarska se, prema rečima profesorke Aleksandre Krstić, i dalje susreće sa pitanjima kako se izboriti sa zarobljenom državom i „najveći rizik je opasnost od zamene jedne političke kontrole drugom”.

Mađarski način

U živom sećanju građana Srbije je pobeda Petera Mađara i njegove Tise koja je posle 16 godina, 12. aprila ove godine, smenila diktatorski režim Viktora Orbana. Dva meseca kasnije, svetski i naši nezavisni mediji preneli su crni ekran državne mađarske televizije na kome je pisalo: „Javni mediji ne smeju da lažu. Izvinjavamo se što smo to radili godinama… Emitovanje vesti privremeno je obustavljeno. Pratite nas!“

Bodiš Gabor, novinar iz Budimpešte, za Cenzolovku podseća da je jedno od najvažnijih predizbornih obećanja Petera Mađara bilo da će ukinuti propagandne televizijske i radio stanice.

„Dosta se kasnilo sa tim potezom, 9. maja je formirana nova Vlada, tada su rekli da će odmah ući u televiziju i ukinuti informativni program“, priča Bodiš Gabor i navodi kako je posle dva meseca pripreme 7. jula ukinut informativni program. Prekid je trajao do 11. jula i do danas se emituju tri dnevnika u trajanju od pola sata sa programom koji je, kako kaže Bodiš Gabor, „neutralan, nema propagande, pokušava se balansiranje tako što se prenose i odluke Vlade i reakcije opozicije. U ostalom delu programa puštaju se stari filmovi, kao i oni koji su bili zabranjeni u vreme Fidesa“.

U Skupštini je 3. jula, na predlog Vlade, imenovan VD generalnog direktora, advokat Andraš Horvat, koji je do tada javnosti bio nepoznat i nikada se nije bavio medijima. Skupština je usvojila odluku o reorganizaciji javnog servisa, odvajanje agencije u posebnu celinu i promenjeno je ime u Mađarska radio-televizija.

Budžet koji sada iznosi oko 450 miliona evra, za sledeću godinu je smanjen za 40% i očekuje se otpuštanje dela zaposlenih kojih sada ima oko 2.000, objašnjava Bodiš:

„Stav rukovodstva Tise je da se sačeka izbor generalnog direktora i on će odlučiti koliko ljudi će otpustiti i ko će biti glavni akteri u stvaranju programa.”

Smenjeni su stari i imenovani novi programski direktori, kao i 10-15 urednika i novinara koji su do tada uređivali informativne programe. Ipak, prepričava nam kolega iz Budimpešte, dogodilo se da Bodak Balaž (Bodacz Balázs), propagandista Fidesa, bude imenovan za VD programskog direktora televizije, a na mesto glavnog urednika postavi svog starog saradnika, takođe bliskog Orbanu. Nakon protesta javnosti, reagovao je na svom nalogu na Fejsbuku premijer Mađar i smenio ga. Sada je u toku konkurs za novog generalnog direktora, rok za prijave je 12. novembar i očekuje se da se početkom decembra formira novi tim koji će praviti program.

„Spor je proces, mukotrpno je i puno grešaka, što je prirodno, ali dobar je pravac“, smatra Bodiš i prenosi debatu u mađarskoj javnosti koja se svodi na stavove da javni servis nije potreban, jer su najvažnije društvene mreže, dok drugi veruju da je potreban, ali ne više kao klasični medij, već da se naglasak stavi na društvene mreže i savremeniji pristup.

Zanimljivo je, priča Bodiš da „jača jedan novi medij, portal Kontroll koji vodi brat premijera Mađara, Marton Mađar. Na tom portalu se prenose sve odluke i potezi Vlade, program ide uživo i vidi se priprema i stvaranje nove moćne televizije na koju sada već prelaze poznati novinari“.

Transformacija proverenih kadrova ili sistema

Izvesno je da javnim servisima u Srbiji predstoji promena. Čeka se da REM imenuje nove upravne odbore, pa da onda izaberu nove direktore RTS-a i RTV-a, a onda da ti direktori uposle nove urednike, a novi urednici izaberu svoje timove novinara.

Javnost nagađa ko će biti smenjen, a ko unapređen i koja će nova lica zauzeti ekrane. U međuvremenu desila se smena rukovodilaca i urednika, svi su „provereni kadrovi” imenovani od prethodnog rukovodstva. U isto vreme traje priča kako državni mediji treba da se transformišu iznutra.

„Transformacija iznutra – da je to moglo već bi se desilo”, smatra direktorka organizacije CRTA Vukosava Crnjanski. Za sada jedini plan o transformaciji javnih servisa koje medijske organizacije i javnost imaju pred sobom predstavila je ova organizacija još pre godinu dana. U tom radnom dokumentu detaljno je razrađen predlog nove, sistemske organizacione, finansijske i programske reforme javnih servisa koja bi, kako se navodi u dokumentu bila „test političke zrelosti i stvarne posvećenosti demokratskim vrednostima”. To bi, ukratko, značilo da su sve procedure javne i transparentne, a ne tek puko prilagođavanje postojećeg modela novim vlastima kroz kadrovske i programske korekcije.

Možda bi baš ovaj već postojeći radni dokument mogao da bude osnov da medijska zajednica preuzme aktivnu ulogu u osmišljavanju te nulte pozicije koja je neophodna javnim servisima da bi zaista bili u funkciji građana, a ne kao do sada političkih elita i komercijalnih interesa.

Antonela Riha (Cenzolovka, foto: Autonomija)