Skip to main content

Jasenko Korjenić: Kad bismo predstavljali samo pozitivne priče o suživotu bez obzira na prošlost – pa to bi bila revolucija

Autonomija 31. okt 2021.
3 min čitanja

Prva epizoda “Laboratorije mira – Minut pozitive” Jasenka Korjenića emitovana je na Jutjub kanalu “1minut” krajem prošle godine. Danas, ovaj serijal broji 24 epizode koje se vrte na društvenim mrežama Fejsbuk, Instagram i Jutjub – a njen autor namerava da stvara još ovakvih priča. 

Ovaj serijal je karakterističan po tome što su priče jednominutne – a govore mnogo. U svakoj epizodi prikazana je jedna pozitivna priča o suživotu različitih naroda i religija širom Bosne i Hercegovine.

Serijal “Laboratorija mira – Minut pozitive” Jasenka Korjenića bio je prikazan i krajem oktobra u okviru specijalnog programa trećeg dana festivala angažovanog etnografskog filma “Vizantrop” u Beogradu. Korjenić za Autonomiju kaže da je veoma zadovoljan samim festivalom, ali i utiscima publike.

“Zadovoljan sam što su i mediji o tome pisali. Publici u Srbiji je sama Bosna i Hercegovina kao država nepoznata. Za mnoge gradove gde sam putovao i snimao priče nisu ni čuli. Sav taj sukob različitih religija koji se dešava – po mom utisku, to ovde manje više deluje nepoznato. Ipak, kada im pokažeš pozitivne primere zajedničkog življenja, odnosno, mogućnost suživota – mnogi govore kako je potrebno da se više stvaraju takve priče”, isitče Korjenić.

Jasenko Korjenić kaže da se za ovaj jednominutni format odlučio jer je primetio da se na društvenim mrežama sve svodi na “minijaturni” format. Zato je pokrenuo kanal “1Minut”, gde je objavio prvi serijal “Minut pozitive”, na kom je prikazivao samo pozitivne priče iz Bosne i Hercegovine.

Međutim, fondacija Mozaik zajedno sa Populacijskim fondom Ujedinjenih nacija u BiH (UNFPA) i u saradnji sa Ambasadom Ujedinjenog Kraljevstva, pokrenuli su projekat “Laboratorija mira” na kom je Korjenić izabran među osam pobednika i dobio finansijsku pomoć da kreira priče gde je fokus isključivo na mirovnim pričama i suživotu.

“Nije da se niko ne bavi ovakvim temama i pričama, ali većinom su mejnstrim mediji puni negativnih vesti i političkih prepucavanja. Kada ti medijima samo to plasiraš na naslovnicama i na udarnim terminima televizije, taj kontinuirani razdor – šta obični ljudi drugo da pomisle nego da se među njima stvara strah i nepoverenje. Sigurno je da mediji nose veliku krivicu za mnogo šta – dosta toga zavisi od njihovog ponašanja”, smatra Jasenko Korjenić.

Pored režije, Korjenić se bavi i novinarstvom. On za Autonomiju kaže da mediji mnogo utiču na podsticanje nerazumevanja i sukoba u regionu.

“Evo sada dok pijem kafu i čitam medije, videću samo negativne vesti i pitaću se: Šta je ovo, hoćemo li ponovo ratovati? Takva je situacija. Onda pomislim, iduće godine su izbori – možda je sve zbog toga”, napominje on.

Korjenić kaže da pozitivne priče ipak imaju snagu, dodajući da je to shvatio naon što je objavio video sa fudbalske utakmice, gde navijač sudiji psuje “četničku majku”. Objavljeni video je privukao pažnju celog regiona, a nakon toga je nastao i film na tu temu.

“To su svi mediji u regionu preneli. Kada se pošalje sasvim kontra poruka vidite kako to može da izazove ogromne reakcije, da ljudi vide da postoji nešto pozitivno. Tako sam prepoznao da bih mogao time da se bavim – te sam došao na ideju da napravim Minut pozitive”, navodi on.

Korjenić objašnjava da je priče pronalazio istražujući mesta i tražeći ljude koji se bave društvenim angažmanom, a u nekim situacijama su se i sami ljudi javljali sa pozitivnim primerima iz njihovih mesta.

“Iznenadio sam se kad sam uvideo da nije teško doći do takvih priča – takve priče postoje i ima ih mnogo. Međutim, koliko je u interesu medija da su takve priče na naslovnicama? Zamislite kad bi sve bilo obrnuto – kad bismo predstavljali samo pozitivne priče, kako svi možemo da živimo zajedno, bez obzira na prošlost. Pa to bi bila revolucija”, ističe on.

Po njegovim rečima, glavne vesti u mejnstrim medijima potapaju bilo kakvu pozitivu. Vesti o etničkim sukobima i netrpeljivosti su masovna okupacija. Laboratorija mira je zato osmišljena da uprkos političke situacije u BiH i podela, osveži socijalne mreže pozitivnim pričama.

“Bio sam zapažen, jer imam neku gledanost, ali i pozitivne komentare. Nije isto gledati nešto pozitivno i negativno, a ovde sigurno pozitive treba i više nego što mislimo”, poručuje Jasenko Korjenić.

Sanja Kosović (Autonomija, naslovna fotografija: N1)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.