Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila je u emisiji N1 Studio Live da pitanje rodno ravnopravnog jezika ne zavređuje pažnju Srpske pravoslavne crkve.

Komentarišući uskršnju poslanicu patrijarha Porfirija u kojoj se navodi da se iza zakona o rodno osetljivom jeziku „krije borba protiv braka i porodice“, Janković je navela da je bila među onima koji su iznenađeni govorom patrijarha Porfirija.

„Spadam među ljude koji su bili iznenađeni time. Pitanje rodno osetljivog jezika uopšte nije pitanje koje bi zavređivalo pažnju crkve. Crkva može da se izjašnjava o svim društvenim pitanjima koje smatra važnim, ali je naš Ustav jasan, Srbija je sekularna država i to je pitanje iz nadležnosti države“, navela je Janković.

Njeno iznenađenje je veće, pošto su prema njenim rečima, pojedini sveštenici i sam patrijarh razmišljali izvan kanonskih i dogmatskih okvira.

„Bilo bi važno kada bi crkva, kao važan društveni akter, na pravi način razumela to pitanje… Ne mogu, uz svo naprezanje i analizu da shvatim zašto je mnogim društvenim činiocima i pojedincima problem rodno senzitivni jezik. On nije nikakva novotarija sa Zapada, tamo ima jezika koji nemaju rod, broj ili padeže. Zanimljivo mi je kako oni dolaze do te ideje da je to nešto novo, kao da oni odrastali upotrebljavajući ženski rod. Nije mi jasno šta im izaziva problem“, istakla je sagovornica N1.

Zapitala se zbog čega uvek naiđemo na problem kada treba da izgovorimo neka zanimanja u ženskom rodu?

„Nema u našem jeziku koji ima gramatički ženski rod ništa što nije prihvatljivo, već jednostavno nismo na to navikli. A navikli smo se na mnoge germanizme, anglicizme i turcizme“, naglašava ona i konstatuje da SPC nema pravo da komentariše da li je nešto ustavno ili nije, kada za to postoji nadležna državna institucija – Ustavni sud.

Postavila je javno pitanje: „Ko je ikada zvao učiteljicu učiteljem“ i istakla da joj nije jasno u čemu je problem.

„Imamo predsednicu vlade i niko joj se nikada nije pogrešno obratio. Niko joj nije rekao: ‘Predsedniče’“, podseća Janković.

Odbacuje tezu da se rodno senzitivni jezik bori protiv porodice i braka i navodi da se time „skreće pažnja sa ozbiljnih problema kao što su siromaštvo i nasilje u porodici“.

(N1, Foto: Beta)