Čini mi se da je došlo do malog trežnjenja ljudi u sistemu, došlo je do toga da postaju hrabriji, u tužilaštvu se pravi otklon, a sve više tužilaca i sudija postaju hrabriji i pružaju otpor, ocenio je večeras u Novom Sadu advokat Miloš Janković, bivši zamenik zaštitnika građana a danas predstavnik “SLAPP back fonda”.

Janković je na tribini “Ko nas tuži, ko nam sudi” organizovanoj u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine, rekao da je problem što su na čelu institucija bojovnici sistema, dok su u njima ljudi koji nisu imali hrabrosti da se suprotstave, ali da se sada to menja.

“Aktivisti i ljudi koji su istrčavali na prvu liniju fronta više nisu sami, čini mi se da su se ljudi u institucijama ohrabrili”, rekao je Janković.

Janković je ocenio da o otporu u institucijama najbolje svedoče činjenice da je dobar deo prekršajnih prijava protiv aktivista u međuvremenu otišao u zastaru, zbog čega oni nisu kažnjeni.

Bojan Terzić, aktivista Platforme “Pustite ih sve”, podsetio je da je od 1. novembra 2024. godine bilo privedeno oko 1.050 studenata, građana i aktivista, a da je dobra vest to što trenutno nema nikoga u pritvoru.

On je rekao da je jasno vidljiva koordinacija institucija u skladu sa narativom koji vlast kreira, odnosno koordinacija o taktičkoj primeni sile i nasilja u cilju zastrašivanja, s jedne strane, i unošenje straha o tome šta može da se desi sa druge.

“Ona deca koja kleče u pritvoru, takve scene vidimo u Izraelu ili El Salvadoru, u zatvoru sa mafijaškim klanovima. Ta predstava nije slučajna, to je predstava za njihovo biračko telo jer ono to želi”, rekao je Terzić.

Ocenio je i da bi se nasilje koje se dešava na ulicama, uključujući i ono u ponedeljak tokom proslave jubileja Matice srpske, moglo definisati kao pokušaj odlazećeg režima da nasiljem uspostavi kontrolu koju je nekada imao.

“To je nasilje u svakom smislu – pravno nasilje, institucionalno nasilje, nasilje prema ženama, vidimo da se to prosto promoviše i ono što bi trebalo da nas zabrinjava je ko su akteri koji učestvuju u toj celokupnoj mašineriji kreiranja jedne paralelne stvarnosti”, naveo je Terzić.

Terzić je zaključio da je neophodno da se da podrška ljudima koji se unutar institucija bore, ali da trenutno na njih ne može da se računa.

Govoreći o dometima “SLAPP back fonda”, a Janković je rekao da je on osnovan još u martu 2024. godine, s motivacijom da se “ne pristane na loše”.

“Smisao ‘SLAPP back fonda’ je ohrabrivanje ljudi da ne pristaju na progon, da se objasni ljudima da se treba boriti kroz institucije. Fond nudi i pravnu zaštitu ukoliko lice nema advokate, izlazi u susret advokatima u smislu kako treba zastupati, a spreman je da u određenoj meri i finansiran advokate koji zastupaju tuženog ili okrivljenog”, precizirao je Janković.

Dodao je da je jedan od najvećih uspeha Fonda to što su aktivisti Krokodila oslobođeni u preko 30 prekršajnih postupaka za krečenje grafita “Kad se vojska na Kosovo vrati…”, gde im se na teret stavljalo da su narušavali spoljni izgled zgrade, kao i javni red i mir.

“Promenili smo praksu suda da nije tačno da ne možete da uzmete boju i ofarbate zid – farabnje belom bojom oštećenja nastalog ispisanim grafitom na zidu bele boje nije oštećenje izgleda zgrade”, istakao je Janković.

Aktivista Građanskog pokreta Bravo i korisnik Fonda Brajan Brković ispričao je da je tokom poslednjih 5-6 godina dobio preko dvadeset prekršajnih i 3-4 krivične prijave.

Do sada je platio samo jednu kaznu od 15.000 dinara, dok je druga presuda, po kojoj je trebalo da plati 50.000 dinara otišla u zastaru, što se desilo da brojnim drugim prijavama koje je dobio.

Te prijave je ocenio kao odmazdu i pokušaj stvaranja negativne slike u javnosti o njemu što se, kako je istakao, promenilo u poslednjih godinu i po.

“Ovo što živimo u ovih godinu i po dana je to malo rasteretilo jer su svi postali ‘ustaše’ i ‘strani plaćenici’, pa sam doživeo čak i od ljudi drugačijeg ideološkog uverenja pohvalu da nisam ‘ustaša’ i da sam uvek na pravoj liniji”, rekao je Brković.

Rekao je i da se od pada nadstrešnice on i drugi aktivisti osećaju rasterećeno i shvataju da ne moraju sve sami, kao što su morali tokom borbe na Šodrošu.

Verica Marinčić, novinarka IN Medija i korisnica Fonda upozorila je da je zbog SLAPP tužbi kojima je ta redakcija bila zasuta bila ugrožena njena održivost, kao da su ih one usporavale i finansijski iscrpljivale.

“One tome služe da vas zaustave, uspore, fizički i finansijski izmore, da biste prestali da radite na određenu temu”, poručila je Marinčić.

Slapp Back fond od 2024. do danas pomogao je u 11 slučajeva finansijskog kažnjavanja onih koji su se suprotstavili vladajućem režimu u Srbiji – delovali na protestima, javno istupali u svojim zajednicama ili u nezavisnim medijima.

Tokom prve akcije “Za Aidu Ćorović” prikupljeno je nekoliko puta više sredstava nego što je bilo potrebno za plaćanje kazne koja je Aidi bila izrečena. Zahvaljujući širokoj solidarnoj podršci, doneta je odluka da se od preostalog novca pokrene fond za druge slučajeve Slapp tužbi.

Poslednji u nizu korisnika Fonda bio je aktivista Bravo! Brajan Brković koji je nezvanični rekorder po broju prekršajnih i krivičnih postupaka koji se protiv njega vode za aktivističko delovanje tokom poslednjih nekoliko godina.

(Autonomija)