U listu „Politika“, u rubrici „Pogledi“, sredinom maja objavljena su dva teksta s rasističkim porukama. U pitanju su napisi novinara Miroslava Lazanskog pod naslovom „Srbija do Malija“ ( 11. 05. 2013 ) i „Doktrina isturene odbrane“ ( 18. 05. 2013 ).

Autor ovih redova je u dva navrata pokušao da na to upozori urednike „Politike“. Poslao je svoje reagovanje najpre uredniku rubrike „Pogledi“, u kojoj su objavljena oba pomenuta napisa, a potom, kada ga je ovaj obavestio da je tekst prosledio koleginici u rubrici „Među nama“, obratio se i njoj. Na kraju ove prepiske iz „Politike“ je stigla poruka ( 31. 05. 2013 ) da reagovanje neće biti objavljeno jer, zaključeno je u toj poruci: „Niste u pravu kada tvrdite da u tekstovima kolege Lazanskog ima rasizma“.

E sad, pošto je autor ovih redova i dalje ubeđen da u tekstovima kolege Lazanskog ipak ima rasizma, i da ne bi bilo u redu da se to prećuti, odlučio je da ne odustane od profesionalne i moralne obaveze da se oglasi. Savest mu je mirna i kada je u pitanju „Politika“ s obzirom da se njoj prvo obratio, kao što to dobri profesionalni običaji i pristojnost nalažu.

Nego, da pređemo na stvar. Na činjenice.

Prvi sporni tekst Lazanskog je objavljen uoči zasedanja Skupštine Srbije na kojoj su poslanici odlučivali, između ostalog, i o tome da li da pripadnici naših oružanih snaga učestvuju u međunarodnoj mirovnoj misiji u zapadnoafričkoj državi Mali. Drugi je usledio posle donošenja odluke da se 13 naših mirovnjaka uputi u tu zemlju.

Lazanski se u oba teksta žestoko tome protivio. To je njegovo pravo. Nevolja je, međutim, što je on pri tom vređao stanovnike Malija na rasističkoj osnovi. E, na to nema pravo – ni on ni bilo ko drugi.

A sad da vidimo šta je sporno u pomenutim tekstovima.

„Nema majci da mi dozvolimo da se nekakva pokrajina Bonga-Bonga odvaja od Malija“, veli Lazanski u napisu „Srbija do Malija“. I šta je tu sporno? E pa sporna je „nekakva pokrajina Bonga-Bonga“. Zašto? Pa zato što u Maliju ne postoji pokrajima pod tim imenom. Ni takvim, a ni sličnim.

U pitanju je, zapravo, pobuna tamošnjih Tuarega, pokušaj secesije i proglašenje njihove „države Avazad“ aprila 2012. godine. Stradali su i još uvek stradaju uglavnom nedužni civili, kao i uvek kada izbije građanski rat. O tome je, svojevremeno, izveštavala i „Politika“.

Odkud, onda, pokrajina Bonga-Bonga u tekstovima Lazanskog? Nekakvom greškom? Zabunom? Malo je verovatno. Pre će biti da je u pitanju svesno, bezobrazno izrugivanje stanovnicima Malija i onima koji se ovde zalažu za pružanje pomoći vladi te zemlje.

Bonga-bonga, bunga-bunga, njumba-njumba, njam-njam i još neki drugi pejorativni neologizmi onomatopejskog ili nekog drugog porekla se koriste, po pravilu, da bi se označila neka imaginarna etnička skupina u Africi ili nekom drugom delu sveta u kojem rasisti vide samo „tamo neke divljake“. Prema tome, Lazanski se, očigledno, nije slučajno odlučio da u Maliju smesti „nekakvu pokrajinu Bonga-Bonga“.

„Niko ne sme da uništava spomenike kulture. U Maliju. Tačka“– veli Lazanski u tekstu „Doktrina isturene odbrane“. E sad, ako se kao ključ za razumevanje njegovog odnosa prema ovoj afričkoj zemlji – pa, prema tome, i njenoj kulturi – uzme bezobrazluk s kojim je izmislio „nekakvu pokrajinu Bonga-Bonga“, onda nije teško da se u navedenim rečima otkriju ne samo poruke puke ironije, nego i otrovni sastojci sarkazma. Jer, koja, bre, kultura u tamo „nekakvoj pokrajini Bonga-Bonga“.

Oba teksta su pisana s očiglednom namerom da se izloži ruglu odluka da Srbija pošalje svoje vojnike u Mali da tamo budu u sklopu mirovnih snaga Evropske unije. Sarkastična žaoka je, prema tome, bila namenjena prevashodno ovdašnjim političkim protivnicima, ali je rasistički otrov, kojim je bila napunjena da bi joj dejstvo bilo jače, učinio da Mali tu, ni kriv ni dužan, bude „kolateralna šteta“. To, razume se, nikako ne može da bude olakšavajuća okolnost. Naprotiv.

Ko ne veruje da je tako lako može sam da se uveri u čemu je stvar ako proveri kako glase imena osam regiona u Maliju i pročita pomenute tekstove novinara Lazanskog. Nalaze se na sledećim adresama:

http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Srbija-do-Malija.sr.html

http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav-Lazanski/Doktrina-isturene-odbrane.sr.html

Lazanski nije jedini odgovoran što je na taj način obrukana „Politika“. Istu, ako ne i mnogo veću odgovornost snosi urednik koji je dopustio da se to dogodi.

Istini za volju, ne može se isključiti mogućnost da urednik nije znao da u državi Mali ne postoji pokrajina Bonga-Bonga. Najzad, ne bi bilo fer ni da mu se kao veliki greh uzme to što nije proverio svaku reč u tekstu svog novinara. Prirodno je i uobičajeno da urednik veruje saradnicima, a ne da u njih sumnja i stalno strepi da će mu podmetnuti nekakvu „minu“. Međutim, kada mu je predočena činjenica da je ipak nagazio na „minu“, i to vrlo razornu ne samo po njega i njegov list, nego i čitav domaći medijski esnaf – njegova profesionalna obaveza je bila da objavi ispravku i izvinjenje čitaocima.

Ovako, opravdanja nema.

(Autor je novinar iz Novog Sada)