Skip to main content

Izložba Nikole Džafa u Savremenoj galeriji Subotica: Pojedena večera za zeca

Autonomija 08. nov 2020.
4 min čitanja

Događaj je, nesumnjivo, kada u neki grad stigne umetnik sa svojim delima. Još je značajnija vest, nismo joj u ovoj zemlji često, na žalost, svedoci, da se umetniku priredi doček kakav je on sam poželeo – a upravo je tako za vikend koji je za nama kroz Savremenu galeriju u Subotici počela gostujuća turneja izložbe „Večera za zeca“ („Sve jedno drugo pojede“ / „Mind megeszik egymást“), novosadskog slikara Nikole Džafa, jednog od, po oceni kritičara, najznačajnijih savremenih vizuelnih stvaralaca u zemlji i regionu.

Nekako se sve dobro namestilo, uprkos nepovoljnim (zlim) zdravstveno-društvenim-političkim vremenima.

Pokazalo se da je impozantan, svetao enterijer – s nežnim delovima prostora toplih, oblih ćoškova i lukova Rajhlove palate gde je smeštena, solidno tehnički opremljena subotička galerija – kao stvoren za njegov raznorodni opus. Glatko su, ljubaznošću galerije i kolega, stigli i pozajmljeni umetnikovi radovi iz drugih galerija i privatnih kolekcija; Džafo je imao pred kim da otvori izložbu – zavidan broj Subotičana različitih generacija stigao je na otvaranje, a jedna devojčica donela je slikaru svoj crtež na dar!

Moćne poruke vazda društveno angažovanog stvaraoca Nikole Džafa, ovog puta pod okriljem mota prenesenog iz filma Rajka Grlića „Sve jedno drugo pojede“ koji stoji iza naslova izložbe, umetnik je pokazao sadržajno i u postavci skladnim spojem, ekskluzivno za ovu priliku predstavljenim crtežima, instalacijama i video materijalom, koji su zapravo zbir njegovog umetničkog opusa.

Platno je za Džafa polje aktivne rasprave o državi, gde on postavlja pitanje odgovornosti i morala. Kao i empiristički filozof Dejvid Hjum (David Hume), koga priziva kao jednog od mnogobrojnih aktera svojih slika, Džafo ne zasniva moral na ljudskom razumu, intelektualizmu ili veri, već traži odgovore kroz sekvence koje se uzajamno brišu, potirući distinkciju dobra i zla koje utiče na naše praktično delovanje“, navela je Aleksandra Lazar, koja je, uz Jasminu Jovančić Vidaković, kustoskinja izložbe.

„Radove na izložbi konceptualno povezuje rez kao metod i kao crtež: rez prisutan u autorskom opusu Džafa od najranijeg spektra umetničkih citata (istorijskih i sopstvenih), preko rezova kose kao političke kritike i auto-kritike (akcija „Šišanje“ iz 1995. ali i slika „Šišanje“ iz 2007), te sečenja sopstvenih radova i crtačkog “odsecanja” glava kao kritike društva koje deluje iz dobiti – društva koje samo sebe pojede, iznosi Aleksandra Lazar u tekstu za katalog izložbe, čije izlaženje se očekuje tokom trajanja postavke.

Ona podseća da Džafo rehabilituje sliku da bi je ponovo izrezao na komade. On rehabilituje pastiš da bi ga prikazao kao komercijalni produkt estetizacije umetničkog objekta, gde Đotovski anđeli izlaze iz formata i migriraju sa freski na tržište… Odsečene glave, poput onih na slikama Vlahe Bukovca, sada slobodno hodaju pozorišnom scenom, pozivajući prošlost za svedoka današnjice. ‘Sve jedno drugo pojede’ je danse macabre i stalno poprište borbe, polazna i krajnja destinacija stvaralaštva”, dodala je Aleksandra Lazar.

Nesvakidašnje je i ostaće upamćeno da je izložba rezultat sjajne Džafove ideje, opet u službi angažovane kritike dugogodišnjeg nemara društva i države prema umetnicima i miljeu u kojem stvaraju. Umetnik je početkom 2019. godine raspisao Konkurs za galerije u Srbiji i regionu, pozivajući ih da uvrste u svoj program njegovu izložbu “Večera za zeca” i obezbede osnovne uslove za izlaganje, poput: adekvatnog, tehnički opremljenog galerijskog prostora, angažovanja kustosa, bezbednog transporta dela, skromne nadoknade osnovnih troškova za aktere izložbe, ali i (praksa je pokazala opravdanim) i ispravnog toaleta. Sve ovo su zapravo osnovni, minimalni uslovi, koji bi, zapravo, trebalo da se podrazumevaju, ali ih, na žalost, u zbilji na terenu – nema! Na Džafov konkurs odazvala se samo Savremena galerija Subotica!

Projekat je podržan od Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Grada Subotice, a pomogla ju je i kompanija Wiener Städtische osiguranje koja je za tu priliku pozajmila radove iz svoje kolekcije savremene umetnosti Wiener Art. Subotička galerija zahvalila je i Galeriji savremene likovne umetnosti Niš, Savremenoj galeriji Zrenjanin, Umetničkoj galeriji Narodnog muzeja u Kruševcu, te Marku Brunu i Aleksandri Lazar, koji su takođe ustupili eksponate iz svojih kolekcija za izložbu, kao i Hrvatskom filmskom savezu za ustupanje prava za projekciju Grlićevog “Sve jedno drugo pojede”.

Izložba će u Savremonoj galeriji u Subotici – koja je, ni slučajno samo zbog toga, ili baš zbog toga što se jedina javila, jedina i zaslužila da pobedi na Džafovom konkursu – biti postavljena do 12. decembra. Uz galeriju još je jedan pobednik futurističke ideje, Konkursa Nikole Džafa – devojčica i njen crtež zeca, biće sasvim je sigurno, deo novog reza u jednoj od sutrašnjih umetnikovih dela.

Branislava Opranović (Autonomija)