Republikanci očekuju veliku pobedu i preuzimanje kontrole nad američkim Kongresom na izborima na sredini mandata, 8. novembra. Oni kritikuju demokrate predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) za rast inflacije i kriminala. Istovremeno, Bajden upozorava da bi pobeda republikanaca mogla da uništi demokratiju u zemlji.

Dok republikanci predviđaju veliki „crveni talas“, demokrate brane svoju tesnu većinu u Predstavničkom domu i Senatu, u trenutku kada osim ekonomskih problema, raste i nezadovoljstvo javnog mnjenja sveukupnim Bajdenovim predsednikovanjem.

Demokrate se nadaju da će im pomoći ogorčenost znatnog dela javnosti zbog odluke Vrhovnog suda da poništi presudu Rou protiv Vejda (Roe v. Wade) iz 1973, koja je garantovala pravo žena na abortus.

U utorak se glasa za svih 435 mesta u Predstavničkom domu, kao i 35 od 100 senatora, te 36 od 50 guvernera.

Republikancima je potrebno da osvoje pet mesta više nego što trenutno imaju da bi preuzeli Predstavnički dom i samo jedno za kontrolu Senata. Poslednje ankete sugerišu da imaju veoma velike šanse da osvoje većinu u Predstavničkom domu, dok će nadmetanje za Senat biti neizvesnije.

Poslednjih meseci se vodi žestoka kampanja u kojoj učestvuje i Džo Bajden i njegov prethodnik Donald Tramp (Trump), koji najavljuje da će uskoro verovatno objaviti svoju kandidaturu za predsedničke izbore 2024.

S obzirom na veliki ulog, dve stranke se nadmeću u svakom delu zemlje. Stvoreno je političko okruženje u kome ohrabreni republikanci pritiskaju demokratska uporišta poput Njujorka, Kalifornije, Novog Meksika i države Vašington.

Ipak, i ovoga puta fokus je na državama u kojima je ishod neizvestan (swing states), kao što su Arizona, Džordžija, Nevada, Pensilvanija i Viskonsin, što će biti uvod pa i nagoveštaj ishoda predsedničkih izbora 2024.

Izborna nedelja umesto izbornog dana

Ogroman talas podrške republikancima mogao bi dovesti do proglašenja njihove pobede nekoliko sati nakon zatvaranja birališta, iako i ovoga puta upozoravaju na moguće izborne nepravilnosti, kao i na predsedničkim izborima 2020. za koje je Tramp neosnovano tvrdio da nisu bili regularni.

Ali, pošto se očekuje da će u nekoliko desetina slučajeva nadmetanje biti tesno, ključne države poput Pensilvanije već upozoravaju da bi prebrojavanje glasova moglo da potraje danima.

Ako trka za senatsko mesto u Džordžiji bude tesna, kao što se očekuje, i nijedan kandidat ne dobije više od 50 odsto glasova, biće održan drugi krug izbora 6. decembra, zbog čega se verovatno do tada ne bi znalo ko ima većinu u gornjem domu Kongresa SAD.

„Kada je reč o objavljivanju rezultata izbora, treba da se odmaknemo od razgovora o izbornom danu i umesto toga razmišljamo o izbornoj nedelji“, rekao je Nejtan Gonzales (Nathan), izdavač nestranačkog biltena Inside Elections.

Rezultati će imati veliki uticaj na preostale dve godine Bajdenovog mandata, oblikujući politiku o mnogim pitanjima – od vladine potrošnje do vojne podrške Ukrajini.

Bajden i Tramp u kampanji

U izbornu kampanju su se uključili i Džo Bajden, njegovi demokratski prethodnici Barak (Barack) Obama i Bil Klinton (Bill Clinton), te Donald Tramp. Bajden je optužio republikance da, u suštini, osporavaju izbore i uživaju u političkom nasilju, dok je njegov prethodnik Tramp pozvao glasače da se suprotstave „rastućoj levičarskoj tiraniji“.

Završavajući četvorodnevnu kampanju u pet država nastupom u nedelju u Njujorku, Bajden je podržao demokratsku guvernerku Keti Hočul (Kathy Hochul), koja vodi neizvesnu utrku sa Li (Lee) Zeldinom, prvim republikancem koji ima šansu da pobedi nakon odlaska sa te funkcije Džordža (George) Patakija 2006.

Bajden je rekao da su republikanci skloni opravdavanju prošlogodišnjeg upada rulje na Kapitol i da su nedavni napad na Pola Pelosija (Paul Pelosi), muža predsedavajuće Predstavničkog doma Nensi (Nancy) Pelosi, neki u toj stranci „to relativizovali“ ili „izmišljali izgovore“.

„Nikada u mojoj karijeri nije bilo perioda u kojem smo veličali nasilje na osnovu političkih preferencija„, dodao je Bajden.

On je prethodno, u subotu, u Pensilvaniji upozorio da su osnovne vrednosti nacije u opasnosti od republikanaca.

„Demokratija je bukvalno na glasačkom listiću. Ovo je odlučujući trenutak za naciju. I svi moramo da govorimo jednim glasom, bez obzira na našu stranku. U Americi nema mesta za političko nasilje,“ istakao je Bajden.

U međuvremenu, na skupu na kome je učestvovao Tramp u nedelju uveče u Majamiju, na pomen Nensi Pelosi, čuli su se uzvici „zatvorite je“ – što ukazuje na dubinu podela u zemlji.

Da li se podiže ‘crveni talas’?

Prema mnogim pokazateljima, republikanci će u utorak ostvariti značajan napredak. Ali, ostaje da se vidi da li će to biti „crveno talasanje“ ili „cunami“, piše AP.

Glasači su u velikoj meri pesimistični u pogledu pravca kojim zemlja ide zbog rasta inflacije i sve zaoštrenijih političkih podela. Istorija sugeriše da će birači svoje frustracije iskaliti na stranci na vlasti.

Stranka koja kontroliše Belu kuću pretrpela je značajne gubitke na skoro svim prvim izborima na sredini mandata više od jednog veka. Izuzeci su bili 1934. tokom Velike depresije; 1998. nakon pokušaja opoziva Bila Klintona; i 2002. posle terorističkih napada 11. septembra.

Demokrate su se u početku nadale da bi odluka Vrhovnog suda da ukine pravo na abortus mogla biti dovoljna da poremeti istorijske trendove — ili barem ograniči njihove gubitke — ali su njihovi lideri sve zabrinutiji sa približavanjem izbora.

Republikanci očekuju da dobiju mnogo više od pet mesta, neophodnih za kontrolu Predstavničkog doma – čak 25 novih mandata.

Osetivši priliku, ova partija je poslednjih dana uložila milione dolara u tradicionalna uporišta demokrata u Kaliforniji, Njujorku, Ilinoisu i Pensilvaniji.

Borba za većinu u Senatu je neizvesnija. Ako republikanci uzmu makar jedno mesto, oni bi kontrolisali gornji dom Kongresa.

Demokrate se bore da očuvaju mandate svojih senatora, čija pozicija nije jaka, u Arizoni, Džordžiji, Nevadi i Nju Hempširu. Doduše, ni kandidati republikanaca u Arizoni, Džordžiji i Nju Hempširu, koje podržava Donald Tramp, ne uživaju veliku popularnost pa će utrka biti neizvesna. Republikanci veruju da su na dohvat pobede u Koloradu i državi Vašington.

Pensilvanija predstavlja najbolju priliku za demokrate da preuzmu mandat od republikanaca. S druge strane, biće neizvesna utrka u Severnoj Karolini i Viskonsinu za senatorske pozicije koje drže republikanci.

Istovremeno, ulog je veći nego inače na izborima za guvernere i visoke zvaničnike saveznih država, poput državnog sekretara. Republikanci se nadaju uspehu u nadmetanju za guvernere u „plavim državama“ (tradicionalnom uporištu demokrata), poput Oregona i Novog Meksika.

Kako piše CNN, demokrate su ostale neočekivano konkurentne u utrci za Senat i guvernere, fokusirajući se ne samo na to šta je Bajden uradio, već i šta bi republikanci mogli da učine ako osvoje većinu u Kongresu.

Stoga su nadmetanja za mnoge pozicije „dvostruki negativni izbori“: dok većina glasača u ključnim državama ističe da ne odobrava Bajdenov učinak, većina takođe kaže da imaju negativne stavove o kandidatima republikanaca, od kojih je mnoge podržao Tramp.

Uticaj presude o zabrani abortusa
Nakon što je Vrhovni sud u junu ukinuo presudu Rou protiv Vejda, republikanci, uključujući Trampa, bili su zabrinuti da bi to moglo da izazove negativnu reakciju prema njihovim kandidatima kandidata koji se protive pravu na abortus.

Poslednjih meseci mnoštvo je znakova da su birači — posebno žene iz predgrađa i mlađi — spremni da glasaju za demokrate 8. novembra.

Ali, više od četiri meseca nakon presude, njen efekat i uticaj može da izbledi.

Demokratski kandidati su poslednjih nedelja donekle pomerili svoju poruke sa abortusa ka ekonomiji, socijalnom osiguranju i Medikeru (Medicare).

Pojedini zvaničnici, uključujući nezavisnog senatora iz Vermonta Bernija Sandersa, upozoravaju da se demokrate previše oslanjaju na prava na abortus kao na pitanje koje će privući birače na njihovu stranu.

Ovo pitanje je posebno važno u nastojanju da se pridobiju žene iz predgrađa, grupaciji koja se suprotstavila Trampu 2020. Međutim, republikanci nastoje da prebace pažnju na restrikcije tokom pandemije i ekonomske probleme.

Referendum o Bajdenovoj politici

Dok se američki građani bore sa visokim troškovima života, demokrate nisu uspele da spreče referendum o Bajdenovoj ekonomskoj politici i vođstvu u celini.

Sve se više u pitanje dovodi efikasnost strategije demokrata da li se dovoljno fokusira na pitanja koja birače najviše brinu. Bajdenova završna poruka o spasavanju demokratije od pro-Trampovih kandidata možda ukazuje na prave razmere pretnje. Ali, time se ne ublažavaju strahovi od rasta troškova namirnica ili galona benzina, navodi CNN.

Bajden nije uspeo da uverljivo i lično razgovara sa Amerikancima koji žude za povratkom u normalnost nakon pandemije ili da kaže da u potpunosti razume njihove teškoće zbog eksplozije u rastu cena i najviše inflacije u poslednjih 40 godina, što je Bela kuća u jednom trenutku okvalifikovala kao „prolazni“ problem.

Ankete pokazuju da većina Amerikanaca ne odobrava način na koji se Bajden nosi sa kriminalom, problemima na granici, a posebno inflacijom i drugim ekonomskim teškoćama. Pesimizam o ekonomiji je sveprisutan. Istorijski gledano, to je uvek išlo u prilog stranci koja ne kontroliše Belu kuću – u ovom slučaju republikancima.

Predsednica Republikanskog nacionalnog komiteta Rona Mekdenijel (Ronna McDaniel) je, predviđajući pobedu svoje stranke u oba doma Kongresa, optužila Bajdena da nije svestan straha Amerikanaca zbog ekonomske situacije, te da umesto toga ponavlja upozorenja o ugroženosti demokratije.

„Evo gde su demokrate: oni negiraju inflaciju, negiraju kriminal, negiraju obrazovanje“, rekla je Mekdenijel.

Međutim, Bajden je istakao da je zabrinutost republikanaca za ekonomiju varka, tvrdeći da će, ako osvoje većinu, smanjiti socijalno osiguranje i Medicare.

„Vidite, njihov program se svodi na to da bogati postanu još bogatiji. Srednja klasa je na udaru, a siromašni postaju još siromašniji sa njihovom politikom“, rekao je Bajden.

Da li latino birači i dalje klize udesno?

Demokrate su nastojale da se približe latinoameričkim biračima nakon lošeg učinka na izborima 2020. Ali, postoje razlozi za verovanje da bi demokrate ove godine mogle proći još gore među ključnim glasačkim blokom, koji je dugo bio stub ove partije.

Obe stranke su se posebno fokusirale na dolinu Rio Grande u južnom Teksasu, pretežno nastanjenu latinoameričkim zajednicama, gde Bajdenova administracija nastoji da reši probleme duž granice između SAD i Meksika. Ipak, republikanci veruju da će osvojiti čak tri mesta u Predstavničkom domu u ovom nekadašnjem demokratskom uporištu.

Republikanci su takođe optimisti da će ostvariti dobar rezultat u okrugu Majami-Dejd (Dade) na Floridi, gde živi 1,5 miliona Latinoamerikanaca koji imaju pravo glasa i uporište je demokrata u poslednjih 20 godina. Međutim, republikanci su tamo dobro prošli na poslednjim predsedničkim izborima.

Ukoliko bi demokrate izgubile Majami-Dejd, to bi im praktično uskratilo pobedu na nivou cele države.

Glasanje Latinoamerikanaca će biti ključno i u drugim državama, uključujući Arizonu i Nevadu, gde članici Demokratske stranke Ketrin Kortez Masto (Catherine Cortez Masto), prvoj latino senatorki u zemlji, predstoji neizvesna bitka za reizbor.

Kakva je pozicija Trampovih kandidata?

Tramp i dalje ima dominantnu ulogu u Republikanskoj stranci, ali nadmetanja u utorak će testirati njegov uticaj u širem biračkom telu.

On, naravno, nije na glasačkom listiću, ali jesu desetine kandidata koje podržava. Među njima su i nekoliko kontroverznih koji su na unutarstranačkim izborima pobedili kandidate koje podržava establišment stranke.

Ukoliko Trampovi kandidati loše prođu, postavilo bi se pitanje njegove političke snage jer razmatra učešće u predsedničkoj utrci 2024, što bi mogao da obznani ubrzo po završetku ovih izbora.

U Pensilvaniji, Trampov lojalista Dag Mastrijano (Doug Mastriano), kandidat za guvernera, zaostaje u anketama iza demokrate Džoša Šapira (Josh Shapiro). U istoj državi, njegov kandidat za senatora dr Mehmet Oz, u tesnoj je utrci sa demokratom Džonom Fetermanom (John Fetterman).

U Arizoni, kandidat za guvernera Kari Lejk (Kari Lake) i Senat Blejk Masters (Blake Masters), koji su promovisali Trampove laži o ukradenim izborima 2020, imaju šansi da pobede.

AP sugeriše da treba pomno pratiti još nekoliko Trampovih lojalista: kandidata za Senat Ohaja Džeja Di Vensa (JD Vance), kandidata za Senat Severne Karoline Ted Bad (Budd), te kandidate za guvernera Mičigena Tjudora Diksona (Dixon) i Njujorka Li Zeldina.

Bajdenu sužen prostor u slučaju pobede republikanaca

Ako republikanci preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom, mogu ograničiti Bajdenove zakonodavne inicijative, uključujući potrošnju i podizanje gornje granice duga.

Oni obećavaju nemilosrdnu rundu istraga i saslušanja o svemu, od povlačenja SAD iz Avganistana i povećanja priliva migranata preko južne granice do poslova Bajdenovog sina Hantera.

Na desetine Trampovih lojalista u Predstavničkom domu bi u slučaju republikanske većine, nastojalo da što više oteža Bajdenu posao uoči potencijalnog revanša sa njihovim liderom 2024.

Istovremeno, ukoliko republikanci preuzmu i Senat, to bi osujetilo Bajdenove nade da će uspostaviti ravnotežu u Vrhovnom sudu, u kome konzervativci imaju uverljivu većinu nakon što je nekoliko njih imenovao Tramp.

Uticaj na izbore 2024.

Ovi izbori mogu uticati i na ishod predsedničkih 2024. Loša noć za demokrate mogla bi da dovede u pitanje Bajdenovu kandidaturu za drugi mandat. Istovremeno, Tramp bi gotovo sigurno iskoristio velike pobede republikanaca kao dokaz svoje političke snage uoči treće potencijalne kandidature za Belu kuću.

On je prošle sedmice izjavio u Ajovi da će „vrlo, vrlo verovatno“ ponovo kandidovati za predsednika. U nedelju je na Floridi, gde je podržao reizbor senatora Marka Rubija, opet nagovestio tu mogućnost.

„Verovatno ću to morati da uradim ponovo, ali budite u toku“, rekao je Tramp.

Zagovornici dobre vlade su posebno zabrinuti zbog desetina kandidata koji su negirali rezultate izbora 2020.

Republikanac Džim Marčant (Jim Marchant) kandiduje se za državnog sekretara Nevade, koji ima funkciju glavnog izbornog zvaničnika. Marčant je šef Koalicije američkih državnih sekretara koja okuplja Trampove lojaliste koji neosnovano tvrde da je na izborima 2020. bilo prevara birača.

Osim izborne administracije, drugi kandidati širom države mogli bi da iskoriste dobre rezultate u utorak da se pozicioniraju za izbore za 2024. godinu.

Lejk, republikanski kandidat Arizone za guvernera, već se smatra potencijalnim Trampovim kandidatom za potpredsednika. Guverner Floride Ron DeSantis, koji se kandiduje za ponovni izbor u utorak, takođe razmatra učešće u predsedničkoj utrci 2024, bez obzira da li će se Tramp kandidovati.

Istorija sugeriše da u slučaju lošeg rezultata u utorak, demokrate ne moraju da paniče oko izbora 2024, mada će, kako navodi CNN, imati razloga za brigu. Izbori na sredini mandata nisu bile previše pouzdani indikator rezultata predsedničkih izbora dve godine kasnije.

Džimi Karter (Jimmy Carter) i Džordž H.V. Buš (George H.W. Bush) su imali relativno dobre rezultate na sredini mandata, ali su izgubili utrke za reizbor.

Predsednici su izgubili izbore dve godine nakon loših rezultata na sredini mandata – 1958, 1966, 1974. i 2018.

Ali, Hari Truman (Harry Truman) 1948, Ronald Regan (Reagan) 1984, Bil Klinton 1996. i Barak Obama 2012. po drugi put su pobedili, uglavnom ubedljivo, dve godine nakon loših rezultata na izborima na sredini mandata.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Pixabay)