"Kad se sve to dešava na trotoarima, ulici, fasadama, može do tog obračuna da dođe na ulici, zato i jeste opasno"
Urednik portala nedeljnika Vreme Andrej Ivanji izjavio je u Novom danu da bi voleo da čuje od dekana FPN „zbog čega je otkazan skup na tom fakultetu i koji su to pritisci i pretnje bili“. „Ja bih voleo da mi ne nagađamo zašto je taj skup otkazan, nego da nam dekan saopšti zašto je jedna državna institucija morala da popusti pod nekim pritiskom, jer sigurno ga je bilo, inače ne bi bio otkazan“, kaže Ivanji.
Govoreći o reči izdajnik koja se u poslednje vreme često koristi u javnom prostoru, kaže da se nada da se „u međuvremenu kod nas ta reč izlizala i ofucala“.
„I da nema više to ubitačno značenje kakvo bi trebalo da ima, kao što je i reč fašizam, koju su jedno vreme svi koristili. Zloupotreba jednog termina koji je zlokoban. Ovde se upotrebljava u kontekstu Kosova i to je nadmetanje ko je veći rodoljub i ko neće da da Kosovo“, kaže on.
Objašnjava da, ako je neko izdajnik, „to je šljam, karakterna propalica, sa kojom se treba obračunati“.
„A kad se sve to dešava na trotoarima, ulici, fasadama, može do tog obračuna da dođe na ulici, zato i jeste opasno“, kaže.
Plakati su se pojavili i ispred FPN, protiv predavača. Nakon toga je sa FPN saopšteno da je otkazan skup profesora beogradskog Fakulteta političkih nauka i Filozofskog fakulteta iz Prištine.
„Ne postoji zvanično saopštenje FPN zašto je skup otkazan, teme na tom skupu su bile statusno neutralne, jedna od tema je bila ‘Levica na Kosovu i u Srbiji iz feminističkog ugla’, to je jedan akademski skup. Otkazan je bez ikakvog saopštenja, nezvanično, iz bezbednosnih razloga. Pobogu, jedan državni fakultet otkazuje jednu takvu tribinu kolega s prištinskog fakulteta na takve teme pod pritiskom takvih desničara, nacionalista, države, ne znamo, ali povlači se institucija pred nekom pretnjom. Gde je policija, gde je BIA, gde je tužilaštvo, kao da ne mogu da se identifikuju ti ljudi. Ja bih voleo da čujem od dekana FPN zbog čega je otkazan taj skup i koji su to pritisci i pretnje bili. Ja bih voleo da mi ne nagađamo zašto je taj skup otkazan, nego da nam dekan saopšti zašto je jedna državna institucija morala da popusti pod nekim pritiskom, jer sigurno ga je bilo, inače ne bi bio otkazan“, kaže Ivanji.
Što se tiče plakata i grafita, kaže on, „potpuno je nebitno da li se targetiraju ‘Milica ili Miloš’, da li su u pitanju lideri Dveri, Zavetnika ili Novog DSS, koji neće da popuste što se tiče Kosova, koji su protiv EU u suštini, protiv zapadnog pritiska ili su to neki mladi profesori FPN koji sve suprotno predstavljaju“.
„Potpuno je svejedno da li je to Pajtić ili Novaković, to je suštinski svejedno, koga briga šta ja mislim o nekome od njih, i o nekoj toj politici, svi oni zajedno treba da ustanu i protestuju unisono protiv toga da se neko izlaže targetiranju u ovoj državi, ja bih očekivao od celog Patriotskog bloka da skoče kao besni risovi protiv toga što su ovi profesori na FPN koji sve suprotno predstavljaju izloženi istom targetiranju kao oni, i obrnuto, očekujem od Ne davimo Beograd da skoči u odbranu desničara koji se targetiraju, jer sve to ima isti pečat i smrdi na paradržavnu akciju. Nemoj niko da kaže da ne mogu ti što lepe plakate za pet minuta da se nađu, pored svih kamera i dosijea koji postoje“, kaže on.
Osvrnuo se i na protest kod Šapićeve vile.
„Došli su muškarci sa kapuljačama i maskama da razmontiraju ozvučenje, ispred policije, cinično predstavljeni kao ljudi koji brane gradonačelnika Beograda. Strašno podseća na rušenje u Savamali. Da ne bude zabune, to je u istom kontekstu, ti s kapuljačama koji nekoga teraju, s ovim plakatima koji su napravljeni kao poternice“, kaže on.
Ističe da je „Filip Švarm napisao komentar gde sumnja na BIA i Vulina kao izvor, kao nekoga ko ima neko dugme i pritisne ‘lepi’“.
„Mi ne treba da nagađamo, treba da nam za 15 minuta, 48 sati tužilaštvo saopšti protiv koga su podignute optužnice zbog lepljenje plakata. Moguće da je to na FPN neka lokalna inicijativa, ali su duhu svega ovoga. Taj ko je to lepio može se toliko lako otkriti, ako postoji želja. Sve je to isto, ako ti kontorlišeš tužilaštvo, svaki zločin koji se počini ne postoji, jer ako nema optužnice, nema ni istrage“, kaže Ivanji.
Osvrnuo se i na predstojeći sastanak u Ohridu.
„Predsednik veoma hrabro kaže da ništa neće potpisati, a iz više izvora smo čuli da ništa ne treba da se potpisuje, da je dovoljan usmeni sporazum. Mislim da se na kraju balade traži od Srbije ZSO za članstvo Kosova u UN. Ne mora ništa Srbija da radi, samo se traži da se pomiri sa sudbinom. U onom trenutku kada Srbiji više ne treba zaštita Rusije u SB što se tiče Kosova, odmah se izbijaju u Srbiji bilo kakvi argumenti za bilo kakve čvrste veze sa Rusijom“, kaže on.
ZSO je, ističe, „jedino za šta Srbija s punim pravom može da se uhvati“.
„To je dogovoreno, to je potpisano. Meni se čini da je potpisano da se ZSO formira, ali da nije precizno definisano kako će ona da izgleda. Ono što se sada događa je da bi Priština htela da to liči na neku NVO koja će se baviti folklorom i azbukom, a Beograd bi hteo da to bude jedna ozbiljna organizacija koja se bavi suštinskim stvarima i koja je čvrsto i tesno vezana za politiku Beograda. Tu se trenutno lome koplja, dosta je to zatvoreno. Mislim da se insistira na tome u nadi da će Kurti to da odbije, jer ako Kurti kaže ‘hajde’, ceo pritisak je na Beogradu“, kaže.
Ivanji je citirao Vučiča da „na kraju balade Kosovo jeste čedo SAD, Nemačke, Franucske, Britanije“.
„Negde je uvek više razumevanja za poziciju Kosova, koje želi da zaokruži svoju nezavisnost, iz ugla država koje su se stvorile, prihvatile, priznale, nego za poziciju Srbije, koja se smatra zastraleom, da je pregazilo vreme… ZSO je jedino opipljivo za šta srpski pregovarački tim, pod uslovom da postoji tim, može da se uhvati“, kaže on.
(vest i foto: N1)