Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor, koji je i potpredsednik Vlade Vojvodine, izjavio je da se centralna vlast u Beogradu diskrimiminatorski odnosi prema Vojvodini i kad je reč o punjenju pokrajinske kase, kao i u procesu izrade zakona o javnoj svojini, kojim bi trebalo da se uredi vraćanje imovine Pokrajini i lokalnim samoupravama u celoj Srbiji. On je u inrevjuu za portal “Autonomija” kazao i da mu nije poznato kako je je napisan navedeni zakon, ali i da je uveren da taj propis neće omogućiti vraćanje imovine Pokrajini, koja joj je oduzeta nakon gušenja autonomije.
– Do sad nisam imao priliku ni da vidim tekst, niti da učestvujem u bilo kakvim konsultacijama ni na nivou pokrajinske koalicije, niti pokrajinske vlasti. Ipak, ne mogu da razumem zašto se sad svi nešto iščuđavaju zbog toga na koji način je napisan taj predlog zakona, kao da ne znaju da se tako inače „rešavaju“ pitanja koja se vezuju za bilo koji interes Vojvodine. Tamo gde se zakon o budžetu i dogovor oko transfera sredstava prema pokrajinskom Fondu za kapitalna ulaganja „poštuje“ tako kako se to radi u Srbiji, ja nemam nikakva očekivanja u odnosu na propis o vraćanju pokrajinske imovine sa kojim bi čovek iole mogao biti zadovoljan. Zato mislim da je sve to jedna jalova priča i mlaćenje prazne slame – ocenio je Pastor.
On očekuje da će predstojeća javna rasprava o tom propisu samo “ponovo potaknuti priče o tome kako neko želi da se otcepljuje, ili ima ambiciju oko stvaranja vojvođanske države i druge poznate podmetačine”.

Pokrajinski premijer Bojan Pajtić Pajtić tvrdi, međutim, da je ovo „loš presedan” jer se prvi put Pokrajina ne konsultuje oko donošenja nekog zkaona koji je važan za AP Vojvodinu?
– Možda je to njegov subjektivni utisak. Ja bih, međutim, na prstima jedne ruke mogao da nabrojim zakonske projekte oko kojih je obavljena neka normalna konsultacija od 2000. godine na ovamo. Konsultacije je bilo, dakle, oko Omnibus zakona, oko Zakona o prenosu nadležnosti, oko izmena Zakona o privatizaciji, kao i oko javnih rasprava vezanih za prostorno planiranje. Ali, u samoj proceduri planiranja i koncipiranja zakonskih projekata i rešenja, ne znam da je uopšte bilo takve prakse da se konsultuju pokrajinski organi. Zato mene više iznenađuje to što su neki u Pokrajini zatečeni ignorisanjem od strane centralne vlasti, nego samo to ignorisanje. To me baš strašno iznenađuje!

Situacija u Vojvodini alarmantna

Pre nešto više od mesec dana alarmirali ste javnost zbog problema u funkcionisanju budžeta APV, te optužili Vladu Srbije da zakida Vojvodinu u prenosu novca koji joj sleduje po zakonu. Da li se u međuvremenu u tom pogledu nešto promenilo?
– Zaključno sa 16. avgustom, u pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja iz republičkog budžeta stiglo je nepunih 15 odsto od planiranih sredsta, odnosno oko 1,4 milijarde dinara od predviđenih 10,2 milijarde. Znam da je država  u teškim ekonomskim uslovima, ali ne verujem da se republički budžet puni na nivou od 15 posto od plana, što bi bilo srazmerno onom kako se novac prebacuje u vojvođansku kasu. Ipak, republički budžet se puni blizu planiranog iznosa. Zbog toga nije jasno zašto se u odnosu na budžet Pokrajine ima takav diskriminatorski odnos. I zbog ovakvih činjenica kojih smo svi jako dobro svesni, mene iznenađuje kad neko iz Pokrajine tvrdi da je zatečen ignorantskim odnosom centralne vlasti kad je reč o zakonu o javnoj svojini, odnosno o vraćanju imovine AP Vojvodini. A moja ranija ocena da je situacija u Vojvodini alarmantna zbog zakidanja vojvođanskog budžeta danas još više važi. Naime, veliki problem je što su one firme koje rade sa našim Fondom za kapitalna ulaganja dovedene u izuzetno nezavidnu poziciju i na rub propasti čak. Među njima desetine su onih kojima Fond duguje od nekoliko miliona do nekoliko stotina miliona dinara, u zavisnosti od obima posla i faze investicije. I to nije posledica nesavesnog odnosa bilo koga iz Fonda ili pokrajinske vlade, već je to  posledica neizvršavanja obaveza od strane republičkog budžeta u odnosu na pokrajinski budžet.

Zašto se pokrajinski organi, Vlada i parlament i formalno ne oglase i kad je reč o novcu, ali i o zakonu o javnoj svojini? Oni imaju pravo na zakonodavnu inicijativu.
– Koliko vidim, za tako nešto ne postoji politička spremnost kod onih koji danas u Vojvodini čine većinu unutar parlamentarne većine. U tome je osnovni problem.

Minimalne doze realnosti

Mislite li da je dovedeno u pitanje dobijanje statusa kandidata s obzirom na negativnu kampanju koji naši zvaničnici vode prema Briselu zbog carinskog rata s Kosovom?
– Nažalost, republička vlada prećutkuje veoma bitne elemente približavanja Srbije EU, naročito onaj deo koji se odnosi na Kosovo. Odavno se zna koje korake Srbija treba da povuče da bi formalno ispunila dogovorene zadatke koji su preduslov za status kandidata. Među njima su i priznavanje pečata, i prihvatanje okolnosti da predstavnici Kosova učestvuju na međunarodnim konferencijama. A što se sad to prikazuje kao nešto što je novi uslov neodoljivo podseća na poznatu praksu u kojoj se srpska javnost na kašičicu suočavala sa realnošću, sa onim s čim se društvo mora suočiti. Ako neko misli da keru manje boli ako joj rep seku na deset parčadi umesto na jedno, onda to radi onako kako se to radi ovde kod nas. Zato mi je nejasno zašto mi primenjujemo takav model na našim građanima.

Svetlana Ratkov