Skip to main content

Istraživanje: Više od 18.000 izbegličke dece nestalo u Evropi u poslednje tri godine

Marginalci 18. апр 2021.
2 min čitanja

Više od 18.000 izbegličke dece koja su se domogla Evrope nestalo je u poslednje tri godine, pokazalo je novo istraživanje.

Prema analizi novinarske grupe „Izgubljeni u Evropi“ (Lost in Europe), u kojoj sarađuju reporteri londonskog Gardijana, holandskog servisa VPRO, nemačkog RBB i drugih medija, od 2018. do 2020. godine u Evropi je nestalo 18.292 dece koja su stigla kao „maloletne izbeglice bez pratnje“ i za koju su bile nadležne institucije evropskih država, navodi Dojče vele.

Moguće je da je i više dece nestalo, jer između država postoje velike razlike u obradi podataka. Francuska, Danska i Rumunija ne prikupljaju podatke te vrste, dok Bugarska ne pravi razliku između maloletnika koji dolaze sa starateljima i onih koji dođu sami.

Evropska komisija zna za te probleme. Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson navodi da je Brisel ukazivao članicama EU da „moraju da preduzmu više protiv nestanaka izbegle dece, između ostalog, boljim prikupljanjem podataka“.

Predstavnica međunarodne organizacije za dečija prava ECPAT Verena Kek veruje da je pravi broj dece kojoj se u Evropi gubi trag zapravo mnogo veći. Ona kritikuje EU što se ne bavi tim problemom zajednički, i što ne postoji centralni registar nestalih.

„Za decu i omladinu ovo može da ima fatalne posledice, jer mogu da dođu u situaciju u kojoj su izrabljivani. A ako niko ne zna da su nestali, niko ih i ne traži“, navodi Kek.

Vijetnamsku devojčicu, koja je nestala iz nemačkog državnog doma za decu, u pokrajini Brandenburg, policija je posle nekoliko meseci slučajno pronašla tokom pretresa stana u Berlinu. Devojčica je živela sa vijetnamskim parom koji je ilegalno prodavao drogu i cigarete. Devojčica je bila primorana da radi u manikir studiju za 300 evra mesečno, da prodaje cigarete i da isporučuje narkotike.

U Nemačkoj je u poslednje tri godine prijavljeno 7.806 nestanaka dece, od kojih 724 još nije pronađeno. Najčešće nestaju deca poreklom iz Avganistana, a zatim iz Maroka i Alžira.

Poseban problem predstavlja loše vođena statistika. Nemački Savezni ured za kriminalistiku, zadužen za registar nestalih, priznaje da neka izbeglička deca budu registrovana više puta kao nestala, dok druga budu izostavljena.

Predstavnik organizacije Nemačka pomoć deci Holger Hofman izostanak pouzdanih podataka ocenjuje kao „skandal“ i dodaje da „takve rupe u znanju širom otvaraju vrata kriminalnim mrežama“.

Europol je još 2016. upozoravao na kriminalne mreže koje iskorišćavaju decu koja sama izbegnu u Evropu. Nemačke vlasti su u januaru ove godine saopštile da znaju za vijetnamske bande koje trguju ljudima.

(Beta)